Nestabilnost na tržištu potpuno je izmenila okruženje za finansiranje obnovljive energije

Početak primene prekogranične takse na CO2, neizvesnost u vezi sa spajanjem tržišta i negativne cene izazvali su nestabilnost, koja je, pojačana ratovima, potpuno promenila okolnosti u kojima se finansiraju projekti za obnovljivu energiju, poruka je sa Beogradskog energetskog foruma 2026. (BEF 2026). Ipak, međunarodne finansijske institucije, komercijalne banke i investicioni fondovi poručili su učesnicima skupa da se privikavaju na tu volatilnost i spremaju za novu fazu finansiranja projekata.

Svi učesnici na tržištu obnovljivih ivzora energije suočavaju sa ogromnom promenom u pogledu finansiranja, naglasio je moderator panela o finansiranju Marijan Rančić, direktor poslovnog razvoja firme New Energy Solutions.

„Počeli smo pre deset godina sa fid-in tarifama koje su obezbeđivale veoma čvrste prihode, dugoročne aranžmane za otkup. Zatim se prešlo na aukcije i rizik izloženosti tržištu. Sada vidimo još veće izazove, poput negativnih cena, uticaja prekogranične takse na CO2 (CBAM) i spajanja tržišta“, naveo je Rančić.

Panelisti:

• Frančesco Korbo, rukovodilac sektora energetike za Zapadni Balkan 6 i Hrvatsku, EBRD
• Svetlana Cerović, rukovodilac finansiranja, Unikredit banka Srbija
• Rajnhold Štrauss, član Upravnog odbora, Fond za zeleni razvoj (GGF)
• Vladimir Bogosavljević, rukovodilac poslovnog razvoja, Marsh

Još jedna faza u razvoju finansiranja projekata za zelenu energiju

„Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je ovde da smanji rizik za investicije i da stvori tržišne uslove koji pogoduju komercijalnim bankama i privatnim investitorima. Naša uloga nije da ostvarimo velike brojeve, pravi pokazatelj našeg uspeha je da više nismo potrebni na tržištu“, naglasio je Frančesko Korbo (Francesco Corbo), rukovodilac sektora energetike za Zapadni Balkan 6 i Hrvatsku.

Još 2017. godine EBRD je finansirao prva dva projekta u okviru fid-in tarifa. Jedan od njih, Vetropark Čibuk 1, i dalje najveći vetropark u Srbiji, finansiran je zajednom sa komercijalnim bankama, kao što su Unikredit, Inteza, i GGF.

Uspeh je što su projekat Čibuk 2 u potpunosti finansirale komercijalne banke

Nešto kasnije EBRD je obezbedio kredit za likvidnost Elektroprivrede Srbije (EPS). Kredit je, kako kaže Korbo, pratila obaveza da država održi tri kruga aukcija. Model sa ugovorima o razlici (CFD) je pokrenut 2023, a kvote su dodeljene 2024, dodao je on.

Za EBRD je, kako kaže, jedan od ohrabujućijih događaja bio kada je projekat Čibuk 2 u potpunosti finansiran od strane komercijalnih banaka, bez njihove podrške. Međutim, tržišni uslovi se menjaju brzo, i uloga EBRD-a u podršci ulaganjima ostaje ključna, naglasio je on.

Svetlana Cerović, direktor za specijalizovano finansiranje Unikredit banke Srbija, ističe da su u ovoj banci ponosni što se njihov portfolio sastoji od projekata ukupne snage veće od 500 MW. On uključuje velike, ali i manje projekte, koji se često finansiraju kroz ESCO model, doprinoseći dekarbonizaciji industrije.

Banka učestvuje u finansiranju dva najveća vetroparka u Srbiji, od kojih je jedan u operativnoj fazi, dok je drugi u fazi probnog rada.

Cerović je istakla da svedočimo kašnjenju u implementacji projekata i priključenju novih elektrana na mrežu. Uzroci su različiti, uključujući donošenje odluka u vezi sa optimalnom opremom – da li će biti kineska ili evropska, obezbeđenje potrebnog kapitala, ali i  i izdavanje potrebnih dozvola.

Uloga međunarodnih finansijskih institucija u optimizaciji rizika je ključna

„Od početka ove godine suočili smo se sa ogromnom volatilnošću. U razgovorima sa našim menadžmentom često čujemo da je volatilnost nova normalnost, dok je naša uloge da se prilagodimo i budemo deo rešenja problema i proaktivno podržimo industriju i klijente da projekte dovedu do realizacije”, istakla je ona.

Portfolio projekata u razvoju je veći od postojećeg. Banka, prema njenim rečima, sarađuje sa različitim finansijskim institucijama kako bi ih približila realizaciji.

„U vremenima neizvesnosti, uloga međunarodnih finansijskih institucija u optimizaciji rizika je ključna. One mogu da deluju kao investitori kapitala i primenjuju strukturirane instrumente za podelu rizika. To je posebno važno jer se tržišta suočavaju sa ozbiljnim ograničenjima likvidnosti i rastućom izloženošću tržišnom riziku prodaje električne energije“, objasnila je Cerović.

Jedan od finansijera koji je veoma aktivan na Zapadnom Balkanu je Fond za zeleni razvoj (GGF).

GGF je podržao realizaciju projekta vetroelektrane Bogoslovec

Posvećen je, kako navodi Rajnhold Štraus (Reinhold Strauss), član Upravnog odbora, podršci investicija u smanjenje emisija CO2 i poboljšavaju efikasnost resursa, sa posebnim fokusom na energetsku efikasnost. Portfolio menadžer fonda, koji predstavlja javno-privatno partnerstvo, je Finance in Motion.

Udeo privatnih izvora u refinansiranju se povećava, dostigao je oko 35 odsto, ali je cilj da dostigne oko 50 odsto. Štraus navodi da su investirali više od milijardu evra, od čega dve trećine na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

GGF nudi ceo asortiman finansijskih proizvoda, od kredita do kapitalnog finansiranja.

„Kao javno-privatni instrument, takođe tražimo i dodatu vrednost. Na primer, podržali smo vetropark Bogoslovec u Severnoj Makedoniji pre nekoliko godina, tako što smo obezebdili 3,5 miliona evra kapitala za projekat od 61 milion evra“, podsetio je Štraus.

Primena CBAM-a i spajanje tržišta stvorili su značajne poremećaje na tržištu

Svetlana Cerović ističe CBAM utiče na bankabilnost projekata smanjenjem likvidnosti tržišta i ponude finansijskih ugovora o otkupu električne energije (PPA). Ona navodi da developeri bez dugoročnih ugovora o tržišnoj premiji (ugovora o razlici – CfD) razmatraju i korporativne PPA ugovore i integraciju baterija kako bi optimizovali prihode na tržištu koje se razvija.

Uverena je da će u budućnosti biti više velikih industrijskih kompanija koje proizvode električnu energiju. ESCO model, podrazumeva da ESCO firme razvija, gradi i upravlja elektranom uz naknadu, dok industrijska kompanija troši električnu energiju iz postrojenja instaliranog na krovu.

Ovo je alternativa dugoročnim korporativnim PPA ugovorima, način fiksiranja cene struje na duži rok, a istovremeno doprinosi uštedi energije i ugljeničnom otisku, napominje Cerović.

EBRD preporučuje da se gleda dugoročnija perspektiva

U trenutnoj situaciji na tržištu teško je potpisati  korporativne PPA ugovore, naći jake firme koje će preuzeti energiju. Primena CBAM-a i spajanje tržišta, koje će se u najboljem scenariju dogoditi 2028, je, smatra Frančesko Korbo, stvorili su značajne poremećaje na tržištu.

„To je veliki kolaps svih naših koordinacija, od strane međunarodnih finansijskih institucija, Evropske komisije, svih uključenih strana. Nismo predvideli da će CBAM imati ove efekte na tržište i takođe da će naneti štetu ulaganjima u obnovljive izvore energije“, poručio je Korbo.

EBRD preporučuje da se gleda dugoročnija perspektiva. Tržište će se, kako dodaje, u narednim godinama razviti i napredovati.

„Prošli smo jednu veliku i dramatičnu promenu – napuštanje fid-in tarifa. Sada smo u fazi kada se koriste CfD ugovori. Sledeći korak je priprema za novu fazu koja će omogućiti uspešno finansiranje budućih projekata“, uverava Korbo.

EBRD će finansirati bateriju Hrvatskoj

Investicija u veliku samostalnu bateriju (standalone BESS) kod Šibenika je prvo takvo ulaganje EBRD-a na Zapadnom Balkanu i u Hrvatskoj. Prema rečima Frančeska Korba, malo je prerano finansirati takve baterije u Srbiji. Zemlja nema, dodaje, dovoljno razvijen regulatorni okvir za njih.

Banka sada pruža podršku srpskim vlastima da razvije taj okvir. Korbo veruje da će za godinu i po do dve Srbija biti spremna da se EBRD uključi u projekte baterija.

Svetlana Cerović ističe da kada su pre 2-3  godine čuli za prvu BESS integraciju u zapadnoevropskim projektima, mislili su da je to opciono, ali sada je to nova normalnost.

„Ne samo zbog fleksibilnosti mreže, već i ako razmišljate o povraćaju investicije. Ne želite da ugrozite svoju poziciju i prinose kada postoje negativne cene, ali i niske cene“, dodala je ona.

Vladimir Bogosavljević otkriva da bi neki od tih proizvoda za zaštitu prihoda dostupnih u zapadnoevropskim zemljama, mogli da se plasiraju i u regionu, a neki su manje-više ilegalni.

Kada je reč o baterijama, on smatra da je parametarsko osiguranje (parametric coverage), potpuno drugačiji pristup u poređenju sa tradicionalnim osiguranjem od štete i može pružiti adekvatno pokriće.

U parametarskom osiguranju, okidač je unapred definisan, zajedno sa odgovarajućim mehanizmom isplate. Za vetroparkove okidači mogu biti nedostatak ili višak vetra, a za solarne elektrane nivo zračenja ili visoke temperature.

Parametar, kao i isplata se određuju unapred. Za vetropark to može biti nedostatak vetra, višak vetra, a za solarnu elektranu nivo zračenja, visoka temperatura.

Parametri se prate 24/7. U istom trenutku kada osiguravač sazna za gubitak, dolazi do isplate. Bez dugotrajnih procedura rešavanja gubitaka, uverava Bogosavljević.

“Sva tržišta osiguranja oslanjaju se na ERA5 kao izvor podataka za parametre vezane za vreme. Čak i kada određena rešenja još nisu dostupna u Srbiji, Marsh, kao vodeći svetski broker osiguranja, može pristupiti međunarodnim tržišnim kapacitetima i prilagoditi ta rešenja lokalnim potrebama”, uverava Bogosavljević.

Osiguranje projekata za zelenu energiju se ne shvata dovoljno ozbiljno

Prošlo je više od petnaest godina otkako je u Srbiji izgrađen prvi vetropark. Tokom tog perioda, kako ističe Vladimir Bogosavljević, rukovodilac poslovnog razvoja kompanije Marsh, osiguravači i tržište osiguranja stekli su značajno iskustvo i razumevanje projekata obnovljivih izvora energije, kako u Srbiji tako i u regionu. Nažalost, dodaje, isto se ne može uvek reći za kreditore i investitore.

Uobičajeni zahtev investitora ili zajmodavca za osiguranje je da bude brzo i jeftino, a takav  pristup, smatra, nije dobar. Još jedan sličan slučaj je kopiranje zahteva za osiguranje iz projekata za nekretnine, iako obnovljiva energija imaju potpuno drugačiji profil rizika.

Kao savetnici za rizik i osiguravajući brokeri, Marsh proces počinje analizom nedostataka u pokriću osiguranja – identifikuju se koji rizici se mogu osigurati, koji se smatraju delom poslovnog rizika, a koji se ne mogu osigurati.

Postoje mnogi rizici sa kojima se projekti suočavaju

Rizici su različi. Na primer, šta se dešava ako se stub vetroparka sruši tokom izgradnje, ko snosi gubitak profita ako projekat kasni jednu do tri godine, šta se dešava ako se neki ključni deo opreme ošteti se u pomorskom incidentu?

„Očigledno je da postoje mnogi rizici sa kojima se ovi projekti suočavaju, od kojih mnogi ostaju nedovoljno pokriveni u Srbiji i širem regionu. Naša uloga je da pomognemo svim zainteresovanim stranama da ih bolje razumeju i obezbede adekvatniju zaštitu osiguranja”, objasnio je Bogosavljević.

Svetlana Cerović  je podvukla da je u ranim fazama projektnog finansiranja značaj osiguranja ponekad bio potcenjen. Danas su, dodaje, osiguranje projektnog rizika i detaljna analiza osiguranja važan deo  analize projektnih rizika.

Banka insistira na optimalnom pokriću, koje uključuje kako osiguranje opreme, tako i osiguranje gubitka prihoda usled prekida poslovanja.

Ovaj nivo osiguranja je, prema njenim rečima, neophodan i tokom faze izgradnje i rada, i zahteva pažljivo upravljanje, posebno zato što klimatske promene uvode nove rizike koji se moraju pažljivo sagledati.

Štraus: GGF može da ponudi duži rok otplate kredita

„Ono što GGF može da ponudi je obično duži rok otplate kredita, a trudimo se i da obezbedimo dodatu vrednost. Obično pokušavamo da podržimo one koji prvi pokreću projekte i pomognemo im da uđu na tržište preko finansijskih institucija ili da obezbedimo mali deo kapitala kako bismo pomogli grupi investitora da započne projekat, kao u Severnoj Makedoniji“, objasnio je Štraus.

GGF je otvoren za podršku baterijama. Takođe zainteresovan je za korporativno finansiranje firmi koje žele da se pripreme za ulazak na tržište u Evropi, da poboljšaju svoj CO2 bilans i postanu resursno efikasne, ne samo energetski efikasne.