Cene za dan unapred na berzi električne energije SEEPEX, za isporuku 7. juna, potonule su na satnom nivou i do minus 45,5 evra po megavat-satu. To je u Srbiji prvi dublji prodor u negativnu teritoriju, ispod nule, za ovaj segment tržišta. Cene električne energije na nuli i niže od nule su širom Evrope sve učestalije, negativni iznosi su sve veći, a takvi događaji traju sve duže.
Otkako je srpska berza električne energije SEEPEX pre mesec dana dozvolila negativne cene, na njenom tržištu za dan unapred bilo je samo par takvih slučajeva. Zabeleženo je 0,01 evro za megavat-sat – dakle, ispod nule, i to na jednosatnom nivou. Međutim, ovaj operator je u subotu, 6. juna, zabeležio prvi intenzivan pad. U toku devet uzastopnih sati u negativnoj zoni, za naredni dan, vrednost je pala i na do minus 45,5 evra po megavat-satu.
Ovaj fenomen se pojavio sa naglim porastom kapaciteta solarnih i vetroelektrana u Evropi i po svetu. Ekspanzija u domenu baterijskih sistema za skladištenje energije – BESS i dalje je mnogo sporija, uprkos rastućoj potražnji. Zajedno sa reverzibilnim hidroelektranama i znatno manjim brojem postrojenja koja koriste nove tehnologije, BESS čuva višak električne energije iz solara da se troši tokom večernjih špiceva.
Negativna očitavanja se uglavnom događaju oko podneva kada je sunčano, a posebno često vikendom i praznicima
Negativne cene su signal da se, ukoliko je tehnički i smesta moguće, delimično ograniči ili zaustavi proizvodnja, uglavnom solarna. Naime, snabdevači ne žele da se nađu u situaciji da plaćaju potrošaču da uzme njihovu struju. Ovi nivoi se najviše uočavaju sunčanim danima oko podneva, a najviše vikendima i praznicima.
Proizvođači koji uživaju državne subvencije trpe znatno manje, ili uopšte ne. Međutim, ugovori o razlici (CfD) u ceni će sada imati klauzulu prema kojoj nema isplate naknade kada su cene na nuli ili ispod nje. Te epizode postaju sve češće i gubici po megavat-satu rastu, a usto i duže traju, uporedo sa prinudnim smanjenjem proizvodnje.
Prve unutardnevne negativne cene na SEEPEX-u su zabeležene prošlog meseca – takođe u nedelju
Navedena najniža satna cena na SEEPEX-u, za 7. jun, važila je od 14.00 do 15.00. Za prethodni sat je bila 20 evra po megavat-satu ispod nule. U ostatku registrovanog perioda, negativne cene su bile mnogo blaže.
Srbija ima veoma nizak ukupni kapacitet solarnih elektrana u poređenju sa većinom svojih suseda. Ipak, i uvoz može pritiskati cene naniže. Domaćoj elektroenergetskoj mreži je tako, po proceni, plaćeno – plaćeno! – 122.700 evra da uveze 10,1 gigavat-sat električne energije u rečenom devetočasovnom intervalu, istakao je stručnjak za energetiku Nenad Jovanović.
Obračun je zasnovan na veleprodajnim cenama. Maksimum je bio 132,58 evra po megavat-satu. Ostvarena cena struje iz vetra za taj dan iznosila je 47,3 evra po megavat-satu, piše u Jovanovićevoj aplikaciji Electricity Platform. Ona sadrži tabele i grafičke prikaze, a prenosi javne podatke koji se mogu proveriti prerko alatke Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju – ENTSO-E Transparency Platform.
Procenjena ostvarena cena električne energije iz solara srušila se na samo 1,7 evra po megavat-satu. Radi poređenja, dnevni prosek za tu nedelju, 7. jun, iznosi 52,2 evra za megavat-sat.
U aplikaciji je alatka za arbitražne raspone za BESS pokazala 163,6 evra po megavat-satu za dvosatne sisteme i 151,5 evra po megavat-satu za četvorosatne baterije.
Prve negativne cene na unutardnevnom tržištu na berzi SEEPEX zabeležene su u nedelju, 24. maja. Prosečna vrednost za isporuku od 15:00 do 16:00 sati aterirala je na 8,83 evra po megavat-satu ispod nule.
Donja granica negativne cene spuštena na 600 evra po megavat-satu
Mađarska, Grčka, Bugarska i Rumunija su često među prvih deset u svetu po domaćem udelu fotonaponskih sistema u dnevnoj proizvodnji električne energije.
U većem delu Evrope, cene na tržištu za dan unapred su za praznik 1. maja pale skoro na minus 500 evra po MWh, što je donja granica. Nemačka je bila na 499,99 evra po megavat-satu u negativnoj zoni, što je rezultiralo rasponom od preko 700 evra prema večernjem vrhuncu potražnje!
Nakon toga, cena na unutardnevnom tržištu se 1. maja strmoglavila na istorijski najniži nivo, 855,24 evra po megavat-satu ispod nule a dnevni raspon iznosio je skoro 1.100 evra po megavat-satu. Inače, dozvoljeno je da unutardnevna cena potone i do minus 9.999 evra po megavat-satu u negativnoj teritoriji.
Tržište za dan unapred na mađarskoj berzi struje HUPX bilo je puna dva i po sata na donjoj granici, 500 evra po megavat-satu ispod nule.
Kako nalažu propisi tržišta, donja granica je zbog toga spuštena na minus 600 evra po megavat-satu. Promena je stupila na snagu 28. maja u Nemačkoj, Francuskoj, nordijskim zemljama, na Iberijskom poluostrvu, u Italiji i većem delu Centralne i Istočne Evrope. Švajcarska i Zapadni Balkan su izuzeti jer nisu potpuno integrisani, spojeni sa evropskim tržištem.
U visokonaponskoj mreži i dalje nema solara
Pomenimo i da je u Srbiji fotonaponski kapacitet iznosio 431 megavat, po poslednjoj godišnjoj statistici Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA). Pritom ništa od toga nije u visokonaponskom, prenosnom sistemu. Barem 115 megavata čine solarna postrojenja van mreže – ta stavka nije promenjena od 2022. godine. Po svemu sudeći je reč o kompanijskim elektranama koje su iza brojila i ne isporučuju struju u mrežu, nego se ona koristi za vlastite potrebe.
Ova zemlja je na kraju prošle godine imala i 803 megavata u vetroturbinama. Ukupno je iz obnovljivih izvora bilo 3,81 gigavat. U ovaj zbir se ne računaju reverzibilne hidroelektrane zatvorenog sistema, a u Srbiji je to Bajina Bašta. Hidroelektrane iz glavne kategorije imaju 2,51 gigavat u zbiru.
