OIE

Lokacije elektrana u razvoju u Srbiji koje čekaju priključenje na prenosnu mrežu

Lokacije-elektrana-u-razvoju-Srbiji-prikljucenje-prenosnu-mrezu

Foto: iStock

Objavljeno

26.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.05.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Stručnjak za energetiku Nenad Jovanović sastavio je kartu s lokacijama projekata elektrana za koje su investitori Elektromreži Srbije podneli zahteve za odobrenje priključenja.

Zaključno sa budućim solarnim parkom South Two u Prokuplju, za kojeg je kompanija Hive Energy zatražila priključak na prenosnu mrežu od 40 megavata, u Srbiji je na čekanju 121 projekat na obnovljive izvore. Po podacima na veb stranici Elektromreže Srbije, prijavljeno je 49 vetroparkova i 68 solarnih elektrana.

Na listi su i planirana reverzibilna hidroelektrana Bistrica (700 megavata) u opštini Nova Varoš, četvrti agregat hidrocentrale Potpeć, sa 13,8 megavata, i dva postrojenja koja bi se sastojala i od solarnih panela i vetrogeneratora. To su Lederata (150) kompanije CWP u Velikom Gradištu i Požarevcu i Energetski kompleks Braničevo (50 megavata) u golubačkom selu Usije.

Ukupna planirana snaga elektrana na čekanju iznosi 19,9 gigavata.

Doktor elektrotehničkih nauka i konsultant za energetiku Nenad Jovanović je na onlajn karti označio približne lokacije svih projekata, uz pregled osnovnih podataka. Uključene su i sve postojeće vetroelektrane na mreži kojom upravlja EMS: Alibunar, Čibuk 1, Košava i Kovačica. U Srbiji još nema nijednog solarnog parka na prenosnoj mreži.

Lokacije elektrana u razvoju Srbiji cekaju prikljucenje prenosnu mrezu
Foto: GeoBasis-DE/BKG, Google / Nenad Jovanović

Vetrozelena, Crni vrh, Plandište 1, Alibunar 1 i 2 rešili stavku priključenja na mrežu

Geografski, najveća gustina projekata je u južnom Banatu. Reč je uglavnom o vetroelektranama, a u istom području su sva četiri postojeća vetroparka. S druge strane, samo u malom Kladovu je prijavljeno pet velikih budućih solarnih parkova neverovatne ukupne snage – skoro dva gigavata! Za te investicije bi verovatno bilo potrebno i preko dve hiljade hektara površine.

Upravo u Kladovu se razvija najveći projekat na celom EMS-ovom spisku – solarni park od jednog gigavata. To bi ga učinilo trenutno najvećim u Evropi, a moguće je i da bi parirao najvećoj planiranoj solarnoj elektrani u Evropi, koju španska Iberdrola namerava da instalira 2025. godine. Inače, u Turskoj je nedavno završena solarna elektrana priključne snage jednog gigavata, ali u Maloj Aziji.

Međutim, poduhvat u Kladovu je među 88 njih na listi za koje je tek predat inicijalni zahtev.

Procedura podrazumeva tri ugovora: o izradi studije priključenja, izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju potrebnih dozvola za izgradnju, i o praćenju gradnje priključka. Samo sedam projekata, a svi su za vetroelektrane, ispunilo je sva tri uslova:

Krivača i Kostolac su u izgradnji.

Vetroelektrane u proceduri na priključak na mrežu za prenos električne energije imale bi ukupno 8,7 gigavata. Najveća je Fintelov Maestrale Ring u Subotici, za kojeg je upisan kapacitet od 800 megavata. To bi takođe sada u Evropi bio najveći vetropark na kopnu. U toku je izrada studije priključenja, prvi od tri koraka u proceduri.

Sledeća postrojenja u ovoj kategoriji su Stiško polje 2 Elektroprivrede Srbije sa 500 megavata, u Velikom Gradištu, Požarevcu i Malom Crniću, i CWP-jev Vetrogon od 450 megavata, u opštinama Srbobran i Bečej. Po veličini slede Stiško polje 1 – 350 megavata – kod Velikog Gradišta i Požarevca, i četiri projekta od po 300 megavata uključujući Vetrozelenu.

Solarina jedina ima potpisana dva od tri ugovora

Projekti fotonaponskih postrojenja imaju ukupno 10,3 gigavata. Posle onog u Kladovu, najveća bi bila agrosolarna elektrana od 660 megavata u Kuli, za koju projekat razvijaju Fintel i MK grupa. Treći na spisku je solarni park u planu u Novoj Crnji, kapaciteta šest stotina megavata.

Projekat Solarina, za 150 megavata kod zaječarskog sela Salaš, jedini ima potpisana prva dva ugovora, a još pet je stiglo samo do stavke za studiju priključenja. Investitor, kompanija CWP, računa da će ga na mrežu priključiti sledeće godine.

EPS je u dokumentaciji naveo da planira da reverzibilnu hidroelektranu Bistrica pusti u rad 2030. godine, što je najdalji rok na EMS-ovoj listi.

Pored navedenih postrojenja, EPS uskoro završava izgradnju termoelektrane na ugalj Kostolac B3. Moguće je da će biti poslednja u Evropi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

iberdrola-vetar-hidro-portugal

Iberdrola planira prvu hibridnu elektranu na vetar i hidroenergiju u Portugalu

26. maj 2023. - Vetropark od 274 MW bi bio uvezan sa kompleksom hidroelektrana Tâmega, čineći tako najveći hibridni projekat u Portugalu, kaže Iberdrola

interkonektor-baltik-svedska-nemacka

Švedska odbila podmorski interkonektor do Nemačke iz straha za cene struje

26. maj 2023. - Interkonektor Hansa PowerBridge je trebalo da olakša prenos obnovljive električne energije iz Skandinavije u Nemačku

Udeo-Kine-novoizgradenim-novoizgradjenim-vetroelektranama-na-moru-2023-71-odsto

Udeo Kine u novoizgrađenim vetroelektranama na moru 2023. dostigao 71 odsto

26. maj 2023. - Kina je 2023. u rad pustila vetroelektrane na vodi ukupne snage 6,3 gigavata, što je 71 odsto ukupnog novoizgrađenog kapaciteta u svetu

Srbija saradnju francuskim EDF nuklearnoj energiji

Srbija želi saradnju s francuskim EDF-om u nuklearnoj energiji

26. maj 2023. - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa delegacijom francuskog EDF-a