Električna energija

Otkazuje se sve više projekata termoelektrana na ugalj, ali ne i u Kini

Otkazuje sve vise elektrana na ugalj ne u Kini

Foto: Robert Linder on Unsplash

Objavljeno

07.04.2023.

Država

,

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

07.04.2023.

Država

,

Komentari

comments icon

0

Podeli

I u razvijenim i u zemljama u razvoju je 2022. smanjen aktivni i planirani kapacitet termoelektrana na ugalj, usled zatvaranja postrojenja i obustavljanja projekata, ali Kina ide u suprotnom smeru, objavio je Global Energy Monitor.

Prošle godine je ugašeno 26 gigavata kapaciteta za proizvodnju struje iz uglja, a najavljeni su rokovi za još 25 gigavata zaključno sa 2030. godinom. Ukupna planirana snaga u zemljama u razvoju, ne računajući Kinu, smanjena je za 23 gigavata. Za to vreme je kapacitet projekata u Kini narastao za 126 gigavata, što je višestruko više nego što je otkazano u ostatku sveta, navodi Global Energy Monitor u svom devetom godišnjem pregledu. Ova zemlja ima udeo od 68,2 odsto kapaciteta u aktivnom razvoju ili 367 gigavata.

Tempo gašenja mora da se ubrza četiri i po puta, uz otkazivanje bilo kakve izgradnje, da bi najkasnije 2040. prestala upotreba uglja, što je neophodno za ispunjavanje ciljeva iz Pariskog sporazuma, stoji u izveštaju. Da bi svet ostao na toj putanji, sve postojeće elektrane na to fosilno gorivo u najbogatijim zemljama moraju da se zatvore pre kraja 2030, izračunala je ova organizacija.

Ukupni kapacitet na ugalj je 2022. uvećan za jedan odsto

Konkretno, u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) mora da se do kraja decenije sa mreže skida 60 gigavata godišnje, a van nje 91 gigavat u periodu zaključno sa 2040. godinom. Kada se uračunaju elektrane na ugalj u izgradnji i aktuelni projekti, ukupno 537 gigavata, moraće da se zatvara još dosta više, napominju autori. Nivo je na kraju 2021. iznosio 479 gigavata, posle višegodišnjeg opadanja.

Na globalnom planu, u neto brojkama, aktivni kapacitet je 2022. porastao za 19,5 gigavata ili jedan odsto. U Kini su puštene u rad elektrane na ugalj zbirne snage 45,5 gigavata ili 59 odsto, a samo je 14 zemalja izgradilo takva postrojenja. Van Kine, kapacitet je nastavio da se smanjuje, mada sporije nego prethodnih godina.

U izgradnji ili u pripremi je ukupno 537 gigavata kapaciteta na ugalj

Ukupni kapacitet u razvoju, u koji ulaze i priprema dokumentacije i izgradnja, relativno je stabilan od 2019, nakon znatnog pada s rekordnog nivoa iz 2014. godine.

EU samo neznatno povećala proizvodnju struje iz uglja

Evropska unija je 2021. skinula sa mreže rekordnih 14,6 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz uglja, ali onda su gasna kriza i napad Rusije na Ukrajinu usporili taj trend, pa je prošle godine ugašeno samo 2,2 gigavata. S druge strane, uprkos najavama naglog povratka uglju i vraćanja nekih postrojenja iz rezerve u redovan rad, učinak je 2022. u EU porastao samo jedan odsto.

Najviše su ugasile Sjedinjene Države – 13,5 gigavata.

„Ohrabruje napredak pokazan gašenjem elektrana na ugalj u bogatim zemljama i otkazivanjem projekata za nove elektrane na ugalj u zemljama u razvoju, i to uprkos nedostatku gasa koji je 2022. uzdrmao globalna tržišta energenata. Van Kine, dominantna reakcija na energetsku krizu bilo je investiranje u čistu energiju. Međutim, taj napredak hitno mora da se ubrza. Kina je krenula u suprotnom smeru“, izjavio je Lauri Milivirta, glavni analitičar iz nezavisnog instituta CREA za istraživanje energetike i zagađenosti vazduha.

Turska je treća u svetu po projektima na ugalj u razvoju, ali većina gubi perspektivu

Što se tiče regiona kojeg pokriva Balkan Green Energy News, Turska je treća u svetu po planiranim kapacitetima elektrana na ugalj koji su u razradi, a ispred nje su Kina i Indija. Na kraju 2022. je ukupno 10,6 gigavata bilo najavljeno ili sa dobijenim dozvolama ili podnesenim zahtevima za njih, od čega je izgradnja počela za samo 145 megavata. Međutim, svi ti projekti su imali poteškoća u nalaženju izvora finansiranja, dok su se i postojeći i planirani blokovi suočavali s nizom pravnih prepreka, podsećaju autori.

U rad je od elektrana na ugalj prošle godine pušten jedino Emba Hunutlu (1,4 gigavata), i to bi mogao biti jedan od poslednjih takvih projekata koje finansira Kina. Sudbina još preko deset poduhvata ove vrste je neizvesna, ističu u organizaciji.

Zbog najave EU da će uvesti prekogranični sistem za oporezivanje ugljen-dioksida, malo je verovatno da će na Zapadnom Balkanu više biti novih blokova na ugalj

Ministarstvo energetike i prirodnih resursa je nagovestilo zaokret ka održivijim izvorima energije. Po nedavno objavljenoj Nacionalnoj energetskoj strategiji do 2035, u tom periodu je planirano da se na mrežu poveže više od 65 gigavata iz vetroelektrana i fotonaponskih sistema, a samo 3,2 gigavata iz uglja. Porast kapaciteta iz uglja je znatno usporio i do kraja 2022. dostigao 20,1 gigavat. Prošle godine je ugašen jedan blok od 360 megavata.

Od ostatka Jugoistočne Evrope treba pomenuti da je Grčka izgradila svoju verovatno poslednju elektranu na ugalj, Ptolemaida 5, i ugasila jedan blok od 300 megavata.

Srbija završava izgradnju pogona Kostolac B3. Podaci iz izveštaja pokazuju da je u zemlji preostalo 1,35 gigavata kapaciteta u razvoju. Ipak, kao i u ostalim zemljama Evrope, uključujući Tursku, predstojeće uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije i nacionalni planovi za naplaćivanje emisija ugljenika verovatno će dokusuriti planove za primenu ove tehnologije.

U tabeli stoji da je 2022. Bosna i Hercegovina otkazala projekte zbirne snage 1,15 gigavata. U pripremi je još 1,35 gigavata, isto kao u Srbiji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. godine

7. april 2023. - Srbija se uskladila sa vizijom Evrope, izjavila je ministarka Đedović Handanović nakon što je vlada usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

Energetski koridor Istok Zapad Turske Crne Gore

Energetski koridor Istok-Zapad proći će od Turske do Crne Gore

7. april 2023. - Bugarski ESO je od SAD dobio grant za studiju za Energetski koridor Istok-Zapad između Turske i Crne Gore, uz moguće povezivanje sa Italijom

strategija razvoja energetike srbije do 2040. javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

7. april 2023. - Objavljen je Nacrt strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu

Prenosive solarne elektrane stizu u razrusena podrucja

Prenosive solarne elektrane stižu u razrušena područja

7. april 2023. - Turski inženjeri su konstruisali fotonaponski sistem od 15 kilovata kojeg svako može da pusti u rad u roku od 15 minuta