Električna energija

Plan gašenja termoelektrana u Srbiji

Plan gasenja termoelektrana u Srbiji vladimir siljkut

Foto: Energija Balkana

Objavljeno

16.02.2023.

Država

Podeli

Objavljeno

16.02.2023.

Država

Podeli

Elektroprivreda Srbije (EPS) namerava da od 2025. do 2035. godine u svojim termoelektranama ugasi deset blokova, ukupne snage 1.094 MW, navodi se u planu Zeleni put EPS-a (Go Green Road).

Gašenje 10 blokova predstavljaće potpuni prestanak rada TE Morava, TE Kolubara A i TE Kostolac A, a nastavak rada sa smanjenim kapacitetom TE Nikola Tesla A (TENT A). To znači da će EPS do 2035. smanjiti kapacitet postojećih termoelektrana, koje sada daju dve trećine domaće proizvodnje struje, sa 5.171 MW na 4.077 MW, ali će u međuvremenu početi sa radom treći blok u TE Kostolac B snage 350 MW, pa će TE imati snagu od 4.427 MW.

Plan gašenje termoblokova predstavio je Vladimir Šiljkut, savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem, koji je na  konferenciji u organizaciji sajta Energija Balkana, istakao da bi ugalj trebalo da obezbedi energetsku sigurnost Srbije i da odigra ulogu u zelenoj tranziciji.

U svim scenarijima predstavljenim u Zelenom putu EPS-a upotreba uglja smanjuje, naglasio je on.

Prve će biti ugašene TE Morava i TE Kolubara A

Šiljkut je naveo da će TE Morava i TE Kolubara A biti ugašene do kraja 2024, TE Kostolac A do kraja 2028, a TENT A1 i TENT A2 do kraja 2027.

TE Morava ima jedan blok snage 125 MW, TE Kolubara A pet blokova ukupne snage 239 MW, TENT A1 snagu 210 MW, TENT A2 snage 210 MW i TE Kostolac A dva bloka ukupne snage 310 MW. Ukupno reč je o snazi od 1.094 MW.

Zatvaranje blokova dosta će umanjiti emisije CO2 EPS-a

Rezultat zatvaranja blokova, kako je rekao Šiljkut, biće smanjenje emisionog faktora sa 0,86 tona CO2 po MWh u baznoj 2019. na 0,51 tonu u 2035.

On je podsetio da Plan podrazumeva ulaganja od 8,5 milijardi evra, od čega u rekonstrukciju kapaciteta za proizvodnju električne energije i uglja 2,2 milijarde evra, 5,8 milijardi evra u izgradnju zamenskih i novih kapaciteta, a 500 miliona evra u zaštitu životne sredine. U obnovljive izvore energije EPS planira da investira 4,8 milijardi evra.

Ugalj osnovni energent do 2050.

Učesnici konferenciji poručili su da bi ugalj u zelenoj tranziciji trebalo da obezbedi energetsku sigurnost i nacionalnu bezbenost Srbije, kao i da očekuju da ugalj ostane osnovni energent do 2050.

Inače, još 2017. je najavljeno gašenje blokova u termoelektranama EPS-a. Šest blokova. u TE Kolubara A i TE Morava, je u okviru opt-aut mehanizma, koji podrazumeva ograničeno vreme rada.

Na lokacijama pepelišta TE Morava i TE Kolubara A EPS je već krenuo u pripremu projekata za gradnju solarnih elektrana, a postoji i ideja da se TE Morava prebaci na gas.


ISPRAVKA: Iz članka je izbrisana netačna informacija da se gasi i blok 1 u TENT-u B, i pojašnjeno da se priprema gradnja solarnih elektrana na pepelištima TE Morava i TE Kolubara.

Komentara: (17)
Milan Tasić / 17.02.2023.

Blok u Kostolcu od 350 MW neće biti dovoljan da nadoknadi snagu ugašenih blokova. Zato treba značajno ući u investicije gasnih blokova i daljinskog grejanja . Očito je da je akcenat bačen na zagađenje vazduha od termo elektrana koja koriste ugalj a zagađenje od malih kućnih ložišta ne uzima se u obzir. Termoelektrane ( naročito TE Morava) imaju elektrofiltere koji ispunjavaju evropske norme (ispod 30 mg/m3) i uz dodatna ulaganja ( odsumooravanje )mogu da se svedu na ispod 10 mg/m3. Planiranjem daljinskog grejanja Svilajnca i okolnih gradova, od strane Te Morava( bez obzira bilo na gas ili ugalj) postigao bi se značajan efekat u pogledu ekologije i demografije. Moglo bi se lepo živeti i raditi i u malom gradu. Napominjem da je TE Morava predstavljala veliku sigurnost i stabilnost u ENS napona 110kV kako za Šumadijsku petlju tako i za vanredne situacije koje su nas prethodnih godina iznenadile( poplava 2014 kad su samo radili blok B i TEM). Neodričite se tako lako malih blokova. Mali kamen prevrće kola

Ivan M. / 17.02.2023.

Dokle god se Evropa ne odrekne uglja u potpunosti ne treba ni mi to da radimo. Za to vreme planirati i razvijati obnovljive izvore energije, ali čuvati baznu energiju na ugalj zbog stabilnosti energetskog sistema. Graditi i nove kapacitete sa kotlovima na fluidizaciono sagorevanje, kao na primer lokacije Kolubara B, gde imate dotok uglja direktno sa ugljenokopa, a takođe se pored pravi regionalna deponija otpada, idealno za kombinovanje, a takođe se može predvideti i mešanje sa bio masom. Bez turbogeneratora nema stabilnosti Elektroenergetskog sistema koji se najviše ogleda u inerciji tih mašina prilikom raspada sistema i propadanja napona, odnosno nedostatka električne energije. To ne mogu da peglaju ni solarne, ni vetro elektrane.
Samo nezavistan elektroenergetski sistem je stabilnost za državu.

Zabrinuti inženjer / 19.02.2023.

Pročitajte tekstove koje je na temu energetske strategije Srbije, a posebno na temu solarnih i vetro elektrana, budućnosti termo-kapaciteta i izgradnju novih, napisao akademik prof. dr Slobodan Vukosavić, obajvljeni u više nastavaka u jednom poznatom nedeljniku. U njima je čini mi se sve rečeno, jezikom koji i laici mogu da razumeju. I za Boga miloga, treba se oslanjati na domaću pamet i domaće stručne kadrove koje još uvek imamo, uz svo dužno poštovanje kolega iz Norveške. Stručni kadrovi svih bivših i sada aktuelne države koji su još uvek aktivni su projektovali, izgradili i upravljali svim navedenim kapacitetima koje sada hoćemo da gasimo: TE Kolubara, TE Morava TENT-A, A1 i A2. TE Kostolac B3 je projektovala i izgrađuje kineska fabrika i država, sa zanemarljivim udelom domaćih dobavljača i domaćih izvođača i tehnike. Pitanje je kakva ćemo uskustva imati kada krene u pogon. Videti kakva su iskustva zemalja sa sličnim problemima, koje imaju značajan udeo termo-kapaciteta u svojim sistemima, kako su one rešavale probleme. Šta je uradilia i radi npr. Poljska, bez namere da se poredimo sa njom po svemu, broju stanovnika, razvijenosti, BDP i dr. Mađarska i Bugarska su nam još bliže za poređenje. Ne treba da večito izigravamo pokusnog kunića EU. Pogledati kolika je produkcija CO2 po glavi stanovnika u Srbiji i gde se po tome Srbija nalazi u svetu. Zašto ugasiti TE Moravu pošto su napravljeni kvalitetni elektro-filtri i za to dat novac. Mi smo za izgradnju postojećih (uglavnom privatnih) vetroparkova dali najkvalitetnije i najvrednije zemljište u Vojvodini, a pitanje je kakav je uticaj vetroparkova na samo zemljište – problem isušivanja, čime ista postaje manje plodna. Pitanje da li imamo dovoljno prostora a da to nije kvalitetno obradivo zemljište da se prave solarne elektrane. Reverzibilne HE svakako, to je obaveza i budućnost, RHE Bistrica je ideja od pre više desetina godina i projekat je praktično razvijen, tu ne zavisimo od suseda, dok kod RHE Đerdap 3 moramo da pregovaramo sa susednom Rumunijom što jeste dodatni problem za skoru realizaciju. RHE jesu veliki poduhvat, za to su potrebana ogromna sredstva ali će se to svakako vratiti. Intenzivno rešavati i rešiti problem gubitaka u prenosu i krađe električne energije po kojima smo među poslednjima u Evropi, a koji u zbiru čine proizvodnju jednog agregata u TENT-A. Slušati tehniku i struku, ona treba da da poslednju reč, a ne politiku i političare, koji trebaju da nađu način i sredstva da se to i realizuje. Javni opšti interes iznad privatnog ma kako to u ovom trenutku idealistički i možda utopistički zvučalo.

Vishwho / 19.02.2023.

Cela beseda bez ikakvog inzenjerskog smisla. A vrhunac gluposti na kraju
„Na lokacijama TE Morava i Kolubara A EPS je već krenuo u gradnju solarnih elektrana…. „; Nije dostojno, a ni pristojno od jednog ipak inzenjera i jednog doktora nauka.

Penelopa / 19.02.2023.

Ovo je potpuno nerealna priča.Ići grlom u jagode i poslušati brže bolje pametnjakoviće iz EU je put u sigurnu propast.Gasiti blokove,a da se prethodno ne izgrade zamenski kapaciteti je obična ludost.TE Kolubara,koju uporno otpisujete i u nju godinama ništa ne ulažete je i ove zime pokazala da nikako nije za gašenje.Lako je ugasiti,a čime ćemo kupovati skupu struju kad sve pogasimo?

Vladimir Siljkut / 20.02.2023.

Ljubazno molim sve koji komentarisu navode iz ovog teksta da pogledaju snimak sa ove Konferencije na portalu organizatora, Energija Balkana, i vide tačno šta je moja malenkost zaista rekla, kao i ostali učesnici. Neke netacnosti (poput gasenja !?! TENT B1) i nepreciznosti su, na moju intervenciju, već uklonjene iz prethodne verzije ovog teksta ovde, ali su neke ostale. Niko (pa ni ja), recimo, nije rekao da je već počela izgradnja solarnih elektrana na lokacijama TE Morava i TE Kolubara A. Reč je njihovim pepelistima koja će u toj funkciji biti dogod se u njima bude sagorevao ugalj. Tek posle toga sledi njihova remedijacija i rekultivacija (za koje je potrebno oko dve godine), pa je tek nakon toga moguća montaža solarnih panela. I, naravno, ništa se neće gasiti dogod se ne budu imali odgovarajući zamenski kapaciteti. Govorio sam upravo i o Kolubari B u fluidizujucem sloju i kosagorevanju uglja sa biomasom, o mogucnosti da TE Morava predje na gas, o novim hidropotencijalima i uvođenju novih tehnologija i definisanju strateških koraka, pa sam u tom smislu i najavio prvu radnu sednicu Naučnog saveta EPS, koju pripremamo sa njenim predsednikom (upravo je reč o pomenutom akademiku Vukosavicu).
Dakle, pre nego što pišete komentare, pogotovu one koji sadrze licna obracanja i komentarisanja, imajte u vidu da ono što ste pročitali ne mora nužno predstavljati (korektan) citat.
Srdačan pozdrav svima.

Wishwho / 20.02.2023.

Solarne elektrane na pepelištima?? To tek nema praktičnog smisla, osim možda naučnog, ako se ne želi ispitati uticaj vetra, pepela i sl., na prozvodnju. Čišćenje panela je u tim uslovima zatevno.

Najmanje važan / 20.02.2023.

Šta će biti sa radnicima,sa mladim ljudima, koji rade u tim postrojenjima,i izdržavaju svoje porodice?Kakav uticaj to gašenje blokova ima na lokalnu zajednicu,u ekonomskom i finansijskom smislu,pogotovo u manjim sredinama kao što je Svilajnac?

Vladimir Siljkut / 20.02.2023.

Odgovor za Wishwho: pročitajte pažljivo moj komentar. Sada su to pepelista. Kad se ona zatvore, odradi remedijacija i rekultivacija, ona to više neće biti, a pepeo će ostati ispod sloja zemlje. Da li je sad jasno?

Vladimir Siljkut / 20.02.2023.

Odgovor za Najmanje vazan:
Postrojenja će ostati, ali u drugoj funkciji. Ako ona i ne predje na gas, biomasu i sl., u TE Morava bi generator mogao da se koristi kao sinhroni kompenzator, isto i dva bolja generatora u TE Morava. To će ubuduce i biti potrebno, s obzirom da će povećanjem udela vetrogeneratora i solarnih elektrana u sistemu, a uz isključenje pojedinih termoblokova, početi da nedostaje inercije, tj. obrtne rezerve za regulaciju. Plus, buduće solarne elektrane na biv. pepelistima i na prostorima gde se sad deponuje ugalj, bice priključene u postojecim razvodnim postrojenjima u kompleksima tih TE. Tako da će posla biti i dalje.

Vladimir Siljkut / 20.02.2023.

Ispravka mog prethodnog odgovora, potkrao mi se lapsus:
„…dva bolja generatora u TE Kolubara A.“ Ne u TE Morava, u njoj postoji sako jedan, na koji se odnosi prethodni deo recenice, kako i piše.)

Maja L. / 20.02.2023.

Pozdrav za gospodina Šiljkuta i ceo tim EPS-a koji od kada je preuzeo upravljanje EPS-om beleži samo dobre rezultate. Izgradnja solarnih elektrana na pepelištima i napuštenim ugljenokopima je dobar primer prakse i u skladu je sa održivim razvojem, jer zašto bi se solarne elektrane gradile na nekom zemljištu koje može da se koristi za poljoptivrednu proizvodnju?! Ovo što EPS sada radi je dobar pravac razvoja elektroprivrede, svidelo se to nekom ili ne. Takođe, EPS je dugo bio sigurna destinacija za kritiku, a sada kao da nekome smetaju dobri rezultati, pa po navici se kritikuju potezi ljudi koje bi trebalo pohvatili.

Vladimir Siljkut / 20.02.2023.

Poštovana Majo, hvala na razumevanju i lepim recima. Sto se tice solarnih elektrana, upravo je tako kako ste napisali. Solarne elektrane i nije dozvoljeno graditi na (kvalitetnom) poljoprivrednom zemljištu. Dozvoljeno je od njiva 4.kategorije naniže.

Marko / 21.02.2023.

Dakle, uvozimo struju, a smanjujemo kapacitete. Zna li se koliki je uticaj Srbije kada je emisija CO2 u pitanju? Procena je 0,1% na svetskom nivou. Dakle, šta god mi uradimo po pitanju CO2 potpuno je neosetno. Bolje da se pozabavimo otrovima koji se svakodnevno izlivaju u reke, odlaze u podzemne vode, itd.

Momčilo.M. / 21.02.2023.

Zahvaljujući našim stručnjacima na čelu sa dir.Tomaševićem Eps je spašen od propasti i izvučen iz „blata“ a samim tim i Srbija. Mi sada izvozimo struju. Ugalj je naša trenutna potreba i primarni energent ali s’obzirom da su rezerve ograničene na još 30ak godina, logično je da se na vreme razmišlja o zamenskim kapacitetima koji su usput i obnovljivi. Tačnije zamenski kapaciteti neće imati problem za količinom energije koja im je potrebna za rad. Sunca,vetra i vode će uvek biti,kao i biomase. Postoji rad „Primena soalrne energije u funkciji održivog razvoja u JP EPS,RB Kolubara-Prerada“, gde je planirana instalacija panela na postojećim objektima rudarskog sistema. Tako se dobija potrebna snaga solarnih elektrana a ne zauzima se zemljište,već samo postojeće krovne površine. Taj sistem može da se primeni na nivou celog EPS-a. Ideje i pameti ima i takve ljude treba podržati. Podrška za gospodina Šiljkuta i ceo vrh EPS-a.

Vladimir Siljkut / 22.02.2023.

Hvala, Momčilo, na podršci. Da, u toku je projekat postavljanja fotonaponskih panela na našim objektima, pri čemu za to planiramo i proizvodne, prateće i poslovne. Za taj projekat je zadužen jedan mladji kolega iz našeg tima, koji je napravio i odgovarajuću aplikaciju i bazu podataka („solarni katastar“ EPS), u kome su sabrane sve potencijalne lokacije i površine, sa svim njihovim karakteristikama, prednostima i ograničenjima, na osnovu čega određujemo prioritete za realizaciju. Svaki takav, dodatni MW snage i proizvedeni (tj. ustedjeni) MWh energije bice u ovoj situaciji dragocen i na raspolaganju za izvoz ili smanjenje uvoza. Pri tome, da odgovorim i Marku, sada već neko vreme izvozimo elektricnu energiju. Ako i uvozimo, to radimo samo u periodima kad je cena na tržištu niska, kako bismo stedeli ugalj na deponijama i vodu u akumulacijama za periode manjka el.energije na tržištu i većih cena, kad izvozimo. Tako zaradjujemo na razlici.

Kostolac / 23.02.2023.

U Kostolcu se priča da će da se radi odsumporavanje na blokovima A1 i A2, a ovde kažu da ih gase 2028. Šta je tačno?

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

eu nekp solar ciljevi mreze fleksibilnost

Članice EU ažurirale NEKP-ove: Ciljevi za solar uvećani 90 odsto do 2030.

16. februar 2023. - Povećanje ciljeva ne prati planiranje mreža i razvoj fleksibilnosti, što ugrožava energetsku tranziciju, navodi SolarPower Europe

norveska vetar brod amonijak vodonik arkticki krug p2xfloater

Norvežani pokrenuli projekat za proizvodnju vodonika i amonijaka na plutajućem postrojenju u Arktičkom krugu

16. februar 2023. - Norveška kompanija H2Carrier podnela je zahtev za dobijanje dozvola za gradnju dva vetroparka velike snage

Mitsubishi Power EPS u sistem za odsumporavanje TENT u A

Mitsubishi Power predao EPS-u sistem za odsumporavanje u TENT-u A

16. februar 2023. - Nakon Kostolca B, i u Termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu konačno je pušten u rad sistem za odsumporavanje, pa će vazduh biti čistiji

kina energetska tranzicija

Kina na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost do 2060.

16. februar 2023. - Kina ostvaruje ogroman napredak u nameri da smanji neto emisije na nulu, navodi se u izveštaju norveške konsultantske firme DNV