Srbija će ugasiti osam termoblokova u elektranama na ugalj Elektroprivrede Srbije do 2024. godine, koji ne ispunjavaju ekološke uslove iz Direktive o velikim ložištima Evropske unije. Proizvodnja iz ovih elektrana biće nadoknađena gradnjom osam novih vetroparkova i dve elektrane na gas i ugalj.

Ovo je deo Uredbe kojom se utvrđuje Program ostvarivanje strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine, za period od 2017. do 2023. godine, koju je usvojila Vlada Srbije.

“Struja iz ugašenih termoblokova nadoknadiće se proizvodnjom iz novih postrojenja. U planu je gradnja osam vetroelektrana, jedne kogenerativne elektrane u Pančevu i bloka B3 u Termoelektrani Kostolac B”, navodi se u Uredbi.

Gašenje osam termoblokova neophodno je zbog njihove starosti i potrebe da se zadovolje zahtevi Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje i primene mehanizma ograničenog rada postrojenja (opt-out mehanizam).

Uredba o graničnim vrednostima je deo Nacionalnog plana za smanjenje emisija čije je donošenje posledica odluka Ministarskog Saveta Energetske zajednice (EZ) o pravilima primene Direktive o velikim ložištima i o primeni dela Direktive o industrijskim emisijama. Srbija je član EZ.

Ugovor o Energetskoj zajednici (EZ), na snazi od jula 2006, je predviđao usvajanje Direktive o velikim ložištima do 31. decembra 2017. Međutim, u oktobru 2013, Ministarski savet EZ je produžio rok do kraja 2023.

U decembru 2015. Srbija je EZ dostavila preliminarni Nacionalni plan o redukciji emisija i preliminarnu listu elektrana koje će koristiti opt-out mehanizam, koji predviđa ograničen rad elektrana – 20.000 sati između 2018. i 2023.

Iz uglja 70 osto električne energije

Posle toga elektrana mora da bude zatvorena ili da emisija štetnih materija bude usklađena sa standardima koji važe za nove elektrane. A, nova postrojenja, izgrađena psle 2018. godine,  moraju da poštuju najstrože standarde za emisije koje propisuje Direktiva za industrijske emisije.

Termoelektrane i kogenerativna postrojenja u Srbiji su pod kontrolom EPS-a. Udeo termoelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije je oko 70 odsto, dok je udeo hidroelektrana 29 odsto.