Sastavni deo ciljeva za obnovljivu energiju mora biti i stvaranje uslova za njihovu integraciju

Iako je odavno postignut konsenzus da bez mreža nema energetske tranzicije, njihov razvoj i modernizacija kasne širom Evrope, a na Zapadnom Balkanu te aktivnosti skoro da nisu ni počele. Učesnici na tržištu regiona različito gledaju na trenutno stanje: agregatori i isporučioci sistemskih rešenja vide poslovne prilike, dok operator distributivnog sistema smatra da treba da pomiri oprečne zahteve za sigurnošću snabdevanja i integraciju obnovljive energije i usluga fleksibilnosti. To su neke od glavnih poruka sa Beogradskog energetskog foruma 2026. (BEF 2026).

Za utehu je da svi kao glavni prioritet vide sigurnost snabdevanja i otpornost, ali stvari postaju još komplikovanije jer stižu data centri.

Kao jedno od rešenja nameće se bolje planiranje, tačnije koordinacija u planiranju između onih koji određuju ciljeve – političara, i onih bi trebalo da obezbede uslove da se ostvare – operatori prenosnog i distributivnog sistema.

Moderator panela Izbalansiran elektroenergetski sistem kao poslovna prilika: fleksibilnost, digitalizacija, veštačka inteligencija i tržišno uređenje bila je Elena Boškov Kovač, direktorka i suosnivačica kompanije Blueprint Energy Solutions.

Panelisti:

• Norela Konstantinesku, zamenik direktora, IRENA Innovation Technology Center
• Magdolna Tokai, zamenik generalnog direktora za međunarodne odnose i korporativne poslove, Alteo
• Igor Anđelković, menadžer za region i direktor za Srbiju, Hitachi Energy
• Dalibor Nikolić, direktor tehničkog sistema, Elektrodistribucija Srbije

Šta je izbalansiran sistem?

Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA), kako je objasnila Norela Konstantinesku (Norela Constantinescu), kratkoročno pod izbalansiranim sistemom podrazumeva sigurnost snabdevanja i otpornost.

Instalacija elektrana na obnovljive izvore energije, kako je istakla, ne bi trebalo da bude sama sebi cilj. Podjednako je važna njihova integracija u sistem, gde fleksibilnost postaje ključna, podsetila je ona.

Na srednji i duži rok, savetuje da u cilju dobro balansiranog sistema ne bi trebalo zaboraviti da nije dobro zavisnosti od fosilnih goriva zameniti zavisnošću od drugih tehnologija.

Kako bi se izbegla ta zavisnost IRENA savetuje da zemlje obezbede stvaranje lokalne vrednosti.

Obezbeđivanjem usluga za balansiranje sistema, kao agregator, bavi mađarski Alteo. Kompanija ima portfolio konvencionalnih i elektrana na obnovljivu energiju. U vlasništvu imaju postrojenja od 250 MW, a upravljaju imovinom od 2.000 MW.

Svaki energetski sistem izbalansiran ako je stabilan i otporan

Alteo ima svoj Artemis, sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji (AI) i mašinskom učenju koji obavlja agregaciju. Magdolna Tokai tvrdi da su jedan od glavnih pružaoca usluga za mađarskog operatora prenosnog sistema MAVIR.

Sistem je balansiran, prema njenim rečima, kada postoji ravnoteža tržišta i politike; kada su ponuda i potražnja struje zadovoljene svake sekunde; kada bez poremećaja postepeno prestane da se koristi ugalj.

“Sve ovo zajedno čini balansirani sistem kako bismo napravili pravu tranziciju bez izazivanja poremećaja u sistemu”, poručila je Tokai.

Hitachi Energy, kao tehnološki lider i jedan od inovatora i isporučioca sistemskih rešenja, proizvoda i usluga, smatra da je svaki energetski sistem izbalansiran ako je stabilan i otporan.

Kao lider na tržištu želeli bi da vide bržu integraciju obnovljivih izvora u mreže koja će se naravno desiti uz pojednostavljene zakonske okvire. Tada bi, kako ističe Igor Anđelković, i mreže u regionu krenule da se razvijaju, kao što se desilo u zemljama u okruženju i Evropi.

Region je morao i mora da bude spremniji za promene

“Tok energije je ranije bio jednosmeran, ali mreže se menjaju, tržište se menja i moramo se prilagoditi. Zapadni Balkan je još konvencionalan, ali je promena neminovna”, poručio je Anđelković.

On smatra da region mora da bude spremniji. Kao primer je naveo prekograničnu taksu na CO2 (CBAM) koja je sve iznenadila, iako je bilo 3-5 godina za pripremu.

Za operatora distributivnog sistema (ODS) Elektrodistribuciju Srbije (EDS), kako je istakao Dalibor Nikolić, balans u smislu bezbednosti napajanja je uvek na strani bezbednosti napajanja.

Ali, investiranje u distributivni sistem, nažalost, kako je naveo, nije išlo u korak sa željama i potrebom za što većom integracijom obnovljivih izvora energije.

Distributivna mreža u Srbiji je izgrađena sedamdesetih, osamdesetih i delom devedesetih, pa je većim delom vremešna i građena za potrebe tadašnje potrošnje.

Obnovljivi izvori u izvesnom smislu štete sistemu

“Varijabilni izvori energije došli su sa prilično brzim promenama u regulatornom okviru i praktično su se svima nama, pa i ODS-u, desili u kratkom periodu od tri do pet godina. Ono što je negde u zapadnoevropskim zemljama bio proces koji je trajao možda i u deceniju, deceniju i po”, objasnio je Nikolić.

Ističe da je veliki izazov napraviti balans između ulaganja u razvoj mreže zarad povećanja sigurnosti napajanja i obezbeđivanja uslova za buduće pružaoce usluge balansiranja i priključenje obnovljivih izvora energije.

Tu se, čini mu se, susreću dva oprečna zahteva. Sa jedne strane želja za dekarbonizacijom i što većim udelom obnovljive energije.
“Sa druge strane, ti izvori u izvesnom smislu štete sistemu jer smanjuju inerciju, otpornost i čine i distributivni, a i dobrim delom i prenosni sistem, osetljivijim na vremenske nepogode i kratkotrajne poremećaje u sistemu”, istakao je Nikolić.

Ko će platiti investicije u fleksibilnost

Elena Boškov Kovač je podsetila da se uvek postavlja pitanje kako će biti obezbeđeno finansiranje, u ovom slučaju za investicije u distributivne mreže.

Norela Konstantinesku je istakla da bi možda trebalo pitanje okrenuti u “ko plaća za nedostatak fleksibilnosti?”

Podsetila je da je studija, koju je uradila IRENA, pokazala da se očekuje povećanje potreba za fleksibilnošću 6-10 do 2050, a oko pet puta do 2030.

“To šalje političku poruku vladama da prilikom razvoja obnovljive energije fleksibilnost mora da se integriše u planiranje rada energetskih sistema”, naglasila je ona.

Portfolio rešenja za fleksibilnost čine pomoćne usluge, arbitraža, upravljanje zagušenjima, kontrola napona.

Fleksibilnost je polisa osiguranja za tržište električne energije

Situaciju olakšava pad troškova instaliranja baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS), i to za 90 odsto u u poslednjih deset godina. Ona smatra da se moraju u obzir uzeti i druge mere, pa tako, na primer, interkonekcije mogu smanjiti potrebu za fleksibilnošću oko 20 odsto. Naravno, tu je i dugoročno skladištenje u reverzibilnim hidroelektranama, a nada se u budućnosti i vodonik.

Magdolna Tokai nema dilemu da na kraju potrošači plaćaju, ali je važno da ti troškovi budu javni i da sve bude sprovedeno efikasno.

Alteo trenutno ima najveću bateriju u Mađarskoj, od 50 MW, koju su nedavno pustili u rad. Tokai navodi da analiza projekata za baterijske sisteme u regionu, u Rumuniji, Poljskoj i drugim zemljama, pokazuje da nema jednog modela.

“Vidim fleksibilnost kao polisu osiguranja za tržište električne energije, a ta polisa ima premiju. Ali, uvek je bolje platiti unapred, a ne kasnije kada ste u krizi”, smatra ona.

Dalibor Nikolić je mišljenja da je potrebno napraviti fer rešenje gde bi onaj ko od fleksibilnosti ima koristi ili za tim ima potrebe trebalo da snosi najveći teret. U nekim situacijama to može biti ODS, u drugim trgovac, agregator ili operator prenosnog sistema, a u trećim korisnici distributivnog sistema.

Ali, na kraju dana, uveren je, najveći deo tereta padne na distributivni sistem.

Planiranje ne bi trebalo da bude broj koji će da se gurne na tržište

On je podsetio da varijabilni izvori energija u Srbiji trenutno ne plaćaju mrežarinu, a stvaraju troškove u sistemu koje na kraju plate krajnji kupci, preko računa za električnu energiju.

Elena Boškov Kovač smatra da ovo što muči ODS predstavlja problem institucionalnog planiranja.

“Planiranja koje bi trebalo da krene mnogo ranije, a vezano je za zelene ambicije i ambicije u vezi fleksibilnosti. Planiranje ne bi trebalo da bude broj koji će da se gurne na tržište. U njega bi trebalo da se uključe svi oni igrači – ODS, operator prenosnog sistema, svi koji su zaduženi da se brojevi doneseni na visokom nivou sprovedu u delo”, objasnila je ona.

Nikolić se saglasio sa njom i dodao da je jedini izvor prihoda za ODS mrežarina, koju plaćaju krajnji kupci. Njegov predlog je formulisanje rešenja koje je održivo, jer ovako će se doći do finansijskog kolapsa, pre svega ODS-a, smatra on.

Data centri su tu

Igor Anđelković je uveren da su data centri sadašnjost, možda ne na Zapadnom Balkanu, ali definitivno u Evropi i globalno u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Tamo su apsolutni trend i najveća tema.

On smatra da se svi data centri moraju oslanjati na pouzdane i pre svega zelene izvore električne energije. Hitachi Energy za data centre ima rešenje u vidu koncepta energetskog čvorište (energy hub).

“Priključenje na prenosni sistem kroz konvencionalne trafostanice, a uz proizvodnju energije se obezbeđuje i otpornost na promene. Rešenjima za kvalitet električne energije dajemo pouzdanost rada sistemima data centara, ali i samoj mreži. Moramo da napravimo tranformaciju u kojoj data centri neće biti puki potrošači električne energije, već faktor stabilnosti energetskog sistema”, objasnio je Anđelković.

Data centri su za Alteo, kao agregatora, poslovna prilika.

Složenim energetskim sistemima koji nastaju ne može da se upravlja bez automatizovane podrške

“Kao agregator bismo pokušali da ih uključimo u portfolio, i uravnotežimo ponudu i potražnju u svakoj sekundi”, poručila je Magnolda Tokai.

Data centi osim uticaja na proizvodnju i potrošnju energije donose i veštačku inteligenciju koju bi svi učesnici na tržištu mogli da iskoriste.

Norela Kostantinesku je uverena da tako složenim sistemima, sa distribuiranom proizvodnjom i potrošnjom energije, sa fleksibilnošću, ne može da se upravlja bez automatizovane podrške u odlučivanju.

Magdolna Tokai tvrdi da za Alteo veštačka inteligencija nije samo budući plan već ono što primenjuju poslednjih nekoliko godina. Koriste AI u prognoziranju, trgovini, održavanju imovine, optimizaciji portfolija, koji čine gasne elektrane, hidroelektrane, baterije, vetroelektrane, solarni parkovi.

Kompanija upotrebljava pomenuti Artemis, koji je izdvojen u posebnu firmu, ali je povezan sa fizičkom imovinom, odnosno delom kompanije koji se bavi energetskim uslugama, balansiranjem i upravljanjem.

To je posebna vrsta simbioze dve vrste ljudi ili dve vrste života, naglašava Tokai.

EDS je, prema rečima Dalibora Nikolića, na samom početku kad je reč o upotrebi veštačke inteligencije. Zasad vide veliki prostor za primenu u optimizacija magacinskih zaliha, planiranju razvoja mreže i prognozi energetskog bilansa.