Klimatske promene

Izvoznici u EU odahnuli: prekogranični porez na CO2 će se u potpunosti naplaćivati tek 2034. godine

Izvoznici EU odahnuli prekogranicni porez na CO2 CBAM potpunosti 2034

Foto: European Union

Objavljeno

21.12.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

21.12.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropski savet i Evropski parlament su se dogovorili da se broj besplatnih dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida za industrijske potrošače postepeno smanjuje do potpunog ukidanja na kraju 2033. godine. Za to vreme će se istim tempom uvoditi CBAM, prekogranični porez na ugljenik za uvoznike, da ne bi bilo protekcionizma.

Evropski parlament je saopštio da su njegovi pregovarači postigli sporazum o stvaranju ambicioznijeg Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS). Naime, došlo je do proboja u pregovorima sa državama članicama Evropske unije, koje predstavlja Evropski savet, tako da ovaj 27-člani blok država uskoro treba da donese i zvaničnu odluku o proširenju pomenutog klimatskog mehanizma na „skoro sve sektore privrede“ uključujući segmente kao što je brodski prevoz.

Cilj za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte do 2030. u okviru EU ETS-a povećan je sa 43 odsto na čak 62 procenta sa nivoa izmerenog 2005. godine, kada je taj mehanizam uveden.

Za drumski saobraćaj, zgradarstvo i goriva za grejanje bi najkasnije 2027. trebalo da se uspostavi odvojeni sistem za trgovanje emisijama, a u njemu će do 2030. cene biti ograničene na najviše 45 evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida. Ipak, ukoliko cene energenata budu izuzetno visoke, pokretanje dodatnog ETS-a može da se odloži na 2028. godinu.

Dalje, predviđeno je osnivanje Socijalnog klimatskog fonda od 86,7 milijardi evra da se ublaži finansijski udarac ovih promena na ranjiva domaćinstva.

Uslovi za izvoznike sirovina, struje u EU ipak povoljniji nego što je bilo predloženo

Parlamentarci i zemlje članice spremaju olakšice i za onaj deo teške industrije koji trenutno deo sertifikata za emisije ugljen-dioksida dobija besplatno. Takva pomoć će biti smanjivana dok na kraju 2033. ne bude potpuno ukinuta. Inače, Evropski parlament je u junu izglasao predlog da besplatne dozvole prestanu da se izdaju dve godine pre toga.

Postepeno ukidanje besplatnih dozvola za emisije trajaće dve godine duže nego što je Evropski parlament prvobitno predložio, a pritom će se uvođenje CBAM-a odvijati istovremeno i istim tempom

Predviđeno je da Prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika (CBAM), zapravo porez ili carina na uvozne sirovine, neke industrijske proizvode i električnu energiju, bude u potpunosti uveden 2034. godine. EU je prošle nedelje odlučila da taj sistem pokrene sledećeg oktobra, ali uz prelazni period. Dok je takav režim na snazi, trgovinski partneri iz zemalja kao što su one na Zapadnom Balkanu i Turska samo će obračunavati emisije i izveštavati o njima, bez plaćanja.

U sporazumu stoji da će EU naplatu uvoznicima u okviru CBAM-a uvesti 2026. tako što će se tarife postepeno povećavati do propisanog nivoa sve do kraja 2033, i to istom brzinom kojom će smanjivati broj besplatnih dozvola u okviru ETS-a.

Po prvobitnom predlogu Evropskog parlamenta, prekogranični porez na CO2 je trebalo da bude u potpunosti na snazi već 2030, a besplatni sertifikati za emisije ugljenika bi bili sasvim eliminisani tek dve godine posle toga. Takvo rešenje bi moglo veoma da naškodi stranim kompanijama koje se oslanjaju na izvoz u EU. Ova dva mehanizma su sada harmonizovana da bi bili ispoštovani propisi Svetske trgovinske organizacije o konkurenciji, ističu u Evropskom savetu.

Ugljenično intenzivna industrija će ostati bez dodatne zaštite koju joj je EU obezbedila preko besplatnih dozvola za CO2, ali i dalje može da koristi ogromne grantove za dekarbonizaciju

S druge strane, industrija će se okoristiti od povećanja bespovratnih sredstava odlučenom na nivou EU, a usmeravaju se kroz Inovacioni fond i Modernizacioni fond.

Takozvane treće zemlje zapravo mogu skroz da izbegnu CBAM uvođenjem vlastitih sistema za trgovanje emisijama koji bi bili ekvivalentni ETS-u, pa bi tako zadržale prihod, a on je isključivo namenjen podsticanju dekarbonizacije.

Oprezno pripremanje za uvrštavanje spaljivanja komunalnog otpada u ETS

Evropska komisija ima zadatak da do kraja 2026. prouči mogućnost uvođenja sektora spaljivanja komunalnog otpada u ETS, a zasad se računa da bi to moglo da se izvede najranije 2028, s tim što bi postojala i varijanta odlaganja do 2030, kako kažu u Evropskom parlamentu, odnosno 2031, kako je saopštio Evropski savet.

CBAM obuhvata cement, aluminijum, đubrivo, električnu energiju, vodonik, gvožđe i čelik i određen broj proizvoda. Njegova glavna svrha je da spreči takozvano curenje ili propuštanje ugljenika (carbon leakage) – preseljavanje industrijske proizvodnje u zemlje s manje strogim klimatskim propisima.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

kina energetska tranzicija

Kina na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost do 2060.

21. decembar 2022. - Kina ostvaruje ogroman napredak u nameri da smanji neto emisije na nulu, navodi se u izveštaju norveške konsultantske firme DNV

Atinska opstina Halandri solarnu energetsku zajednicu gradanima

Atinska Opština Halandri osniva solarnu energetsku zajednicu s građanima

21. decembar 2022. - Opština Halandri je pozvala domaćinstva da se priključe njenoj energetskoj zajednici investiranjem do po 3,500 evra u solarnu elektranu

vukovar solarni paneli sunce nad vukovarom

Grad Vukovar solarnim panelima smanjio račun za struju za 90.000 evra

21. decembar 2022. - Grad Vukovar instalirao je 12 solarnih elektrana, ukupne instalisane snage 863 kW, na javnim zgradama u svom vlasništvu

Solarne-elektrane-industrijskim-zonama-Severnoj-Makedoniji-fabrike-izvoze-EU

Solarne elektrane u industrijskim zonama u Severnoj Makedoniji za fabrike koje izvoze u EU

21. decembar 2022. - Solarne elektrane u industrijskim zonama u Severnoj Makedoniji snabdevaće fabrike koje izvoze u EU, pa neće morati da plaćaju CBAM na struju.