OIE

CMS: Crna Gora – Šta donosi novi zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora

Tamara Zejak CMS, zakon o OIE, Crna Gora

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

09.10.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

09.10.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Autorka: Tamara Zejak advokatica u advokatskoj kancelariji Petrikić & Partneri AOD u saradnji sa CMS Reich-Rohrwig Hainz (CMS Beograd)

U Crnoj Gori je 31. avgusta 2024. godine stupio na snagu Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora (Zakon OIE), koji je prvi put na sveobuhvatan način regulisao materiju korišćenja obnovljivih izvora energije, i prvi put uveo koncepte tržišne premije i aukcija, strateškog partnerstva i zajednice obnovljivih izvora energije. Pored ovoga Zakon OIE je uveo i promene u regulisanju statusa kupaca-proizvođača, izdavanje garancija porekla, korišćenje obnovljivih izvora u oblasti grejanja i hlađenja i sektoru saobraćaja, i regulisao druga pitanja važna za korišćenje obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori.

Iako puna primena Zakona OIE zavisi i od donošenja podzakonskih akata, čini sa da će ovaj zakon obezbediti novi investicioni talas u sektor obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori. U nastavku teksta nalazi se prikaz najznačajnijih novina koje donosi novi Zakon OIE.

Ministarstvo nadležno za poslove energetike (Ministarstvo) kao kontakt mesto za izdavanje dozvola za realizaciju projekata

Zakon OIE predviđa da privremeni povlašćeni proizvođač, povlašćeni proizvođač, investitor elektrane za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora mogu zahtev za izdavanje dozvole za izgradnju elektrane za proizvodnju električne energije i druge zahteve za izdavanje dokumentacije potrebne za izdavanje te dozvole predati Ministarstvu kao kontakt tački, a Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja, te zahteve dostavi organima državne uprave i organima lokalne uprave nadležnim za odlučivanje o tim zahtevima.

Nadležni organi i nosioci javnih ovlašćenja obezbeđuju da procedura izdavanja dozvola koju pokreće podnosilac zahteva ne traje duže od:

  • dve godine, za proceduru dobijanja dozvole za izgradnju elektrane za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora instalisane snage više od 150 kW;
  • godinu dana, za proceduru dobijanja dozvole za elektrane instalisane snage manje od 150 kW; i
  • godinu dana, za obnovu kapaciteta postojećih elektrana.

Procedure izdavanja dozvole mogu se, na zahtev, produžiti za najviše godinu dana iz opravdanih razloga, ako su nastupile vanredne okolnosti na koje podnosilac zahteva nije mogao da utiče.

Sistemi podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora

Zakon OIE predviđa dva sistema podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora: tržišnu premiju i fid-in tarifu.

Tržišna premija je vrsta podsticaja koja predstavlja finansijski doprinos koji se plaća kao razlika između referentne tržišne cene i ostvarene cene za proizvedenu električnu energiju. Ona može biti pozitivna kada je referentna tržišna cena niža od ostvarene cene ili negativna u suprotnom slučaju.

Pravo na tržišnu premiju se dodeljuje nakon sprovedenog postupka aukcija za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije (energiju sunca, vetra, hidroenergiju (elektrane preko 10MW, ali ne i za reverzibilne hidroelektrane), geotermalnu energiju, energiju biomase, deponijski gas i biogas, energiju talasa i mora, gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda).

Aukcije za tržišne premije sprovode se putem javnog poziva, a kvote za aukcije određuje Vlada Crne Gore kroz trogodišnje planove

Aukcije za tržišne premije sprovode se putem javnog poziva, a kvote za aukcije određuje Vlada Crne Gore kroz trogodišnje planove. Ove kvote se mogu odnositi na unapred određene ili neodređene lokacije. Aukcije mogu da se sprovode za unapred predviđene lokacije (lokacije su unapred definisane i nalaze se u državnom vlasništvu a ponuđači se nadmeću na osnovu ponuđene cene zakupa zemljišta ili korišćenja prirodnih resursa) ili za neodređene lokacije (ponuđači biraju lokacije za svoje projekte, pod uslovom da su rešeni imovinsko-pravni odnosi).

Vlada unapred određuje maksimalnu cenu po kWh koju ponuđač može ponuditi. Ova cena se formira na osnovu investicionih troškova, troškova rada postrojenja, očekivanog radnog veka i drugih faktora. Ponuđači se rangiraju prema ponuđenim cenama električne energije, a premije se dodeljuju po redosledu rang liste, dok se kvote ne popune. Nakon sprovedenih aukcija, Ministarstvo donosi rešenja o dodeli prava na tržišnu premiju i sticanju statusa privremenog povlašćenog proizvođača, nakon čega privremeni povlašćeni proizvođač dostavlja bankarsku garanciju za završetak projekta i zaključuje se ugovor o tržišnoj premiji sa operatorom tržišta, koji je u svojoj osnovi finansijski ugovor (CfD model). Nacrt ugovora o tržišnoj premiji biće propisan od strane Ministarstva kao deo konkursne dokumentacije. Pravo na tržišnu premiju traje 12 godina od dana stupanja na snagu odluke o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Sistem tržišnih premija se uvodi postepeno, a u prelaznom periodu, koji traje do spajanja crnogorskog tržišta električne energije sa evropskim dan-unapred tržištem (očekivan datum je 31. decembar 2025. godine), povlašćeni proizvođači imaju pravo fizički prodavati električnu energiju ovlašćenoj ugovornoj strani, odnosno operatoru tržišta. Nakon završetka prelaznog perioda, povlašćeni proizvođači prodaju električnu energiju na slobodnom tržištu, ali zadržavaju pravo na tržišnu premiju.

Pravo na fid-in tarifu dodeljuje se takođe nakon sprovedenog javnog poziva i određenih kvota za mala postrojenja i demonstracione projekte

Pravo na fid-in tarifu dodeljuje se takođe nakon sprovedenog javnog poziva i određenih kvota, ali samo za mala postrojenja (snage do 400 kW za instalaciju koja će biti puštena u rad do 31. decembra 2025. godine, i do 200 kW za instalaciju koja će biti puštena u rad od 1. januara 2026. godine), kao i za demonstracione projekte. Fid-in tarifa se dodeljuju na osnovu prijave ponuđača koji ispunjavaju kvalifikacione uslove objavljene u javnom pozivu, pri čemu se kvota popunjava po principu „prvi dođe-prvi uslužen“ do popune kvote za taj postupak dodele. Privremeni povlašćeni proizvođači stiču pravo na fid-in tarife, podsticajni period (12 godina) i preuzimanje balansne odgovornosti zaključivanjem ugovora o fid-in tarifi sa ovlašćenom ugovornom stranom koji će važiti tokom podsticajnog perioda. Nacrt ugovora o fid-in tarifi priprema Ministarstvo.

Balansiranje

Proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora odgovorni su za svoja balansna odstupanja. Povlašćeni proizvođači koji su stekli pravo na tržišnu premiju imaju pravo da se učlane u balansnu grupu ovlašćene ugovorne strane, do isteka prelaznog perioda radi prenosa svoje balansne odgovornosti na ovlašćenu ugovornu stranu. Po isteku prelaznog perioda povlašćeni proizvođač postaje odgovoran za svoja balansna odstupanja.

Povlašćeni proizvođači koji su stekli pravo na dodelu fid-in tarife imaju pravo da svoju balansnu odgovornost i troškove prenesu na ovlašćenu ugovornu stranu za sve vreme trajanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Garancije porekla

Garanciju porekla izdaje operator tržišta električne energije na zahtev proizvođača energije iz obnovljivih izvora ili povlašćenog proizvođača električne energije, za energiju proizvedenu u elektrani koja koristi obnovljive izvore, koja je upisana u evidenciju garancija porekla. Garancija porekla izdaje se samo jednom po jediničnoj neto vrednosti 1 MWh proizvedene električne energije i važi godinu dana, počev od poslednjeg dana perioda proizvodnje za koji je izdata. Operator tržišta električne energije dužan je da obezbedi da zahtevi u vezi sa garancijama porekla budu u skladu sa standardom MEST-EN 16325:2017.

Garancije porekla su prenosive i prodaju se nezavisno od proizvedene energije u odnosu na koju su izdate. Da bi se obezbedilo da se energija proizvedena iz obnovljivih izvora kupcu prikazuje samo jednom, nije dozvoljeno višestruko računanje i prikazivanje.

Garancije porekla izdate u drugim ugovornim stranama Energetske zajednice, važe u Crnoj Gori pod uslovom reciprociteta u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. Garancije porekla izdate od strane treće zemlje neće se priznati u Crnoj Gori osim ako Energetska zajednica sa tom trećom zemljom ne zaključi sporazum o međusobnom priznavanju garancija porekla izdatih u ugovornim stranama Energetske zajednice i kompatibilnih sistema garancija porekla uspostavljenih u tim trećim zemljama, i to samo u slučaju direktnog uvoza ili izvoza energije između Crne Gore i te treće zemlje.

Kupci-proizvođači

Zakon OIE definiše kupca-proizvođača kao krajnjeg kupca koji deluje u svojim prostorijama koje se nalaze unutar ograničenog područja, koji proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora za sopstvenu potrošnju i koji može skladištiti ili prodavati višak energije koju je sam proizveo, pod uslovom da krajnjem kupcu koji nije domaćinstvo te aktivnosti ne predstavljaju njegovu primarnu komercijalnu ili profesionalnu delatnost.

Krajnji kupac stiče status kupca-proizvođača priključenjem elektrane na unutrašnje električne instalacije svog objekta i regulisanjem ugovornih odnosa sa nadležnim mrežnim operatorom i snabdevačem.

Operator distributivnog sistema električne energije utvrđuje pojednostavljeni postupak priključenja putem obaveštenja za elektranu krajnjeg kupca koji proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe i za elektranu koja je deo demonstracionog projekta, instalisane snage 16 kW ili manje ili ekvivalentne snage priključka koji nije trofazni. Bliži način obavljanja proizvodnje, skladištenja i prodaje električne energije proizvedene u objektima kupca-proizvođača i ostala važna pitanja propisaće Ministarstvo.

Kupac-proizvođač sa snabdevačem zaključuje ugovor o kupoprodaji električne energije. Snabdevač koji snabdeva kupca-proizvođača dužan je da otkupi višak proizvedene električne energije po ceni iz ugovora o snabdevanju.  Snabdevač je dužan da ponudi kupcu-proizvođaču ugovor o kupoprodaji električne energije primenom jednog od metoda obračuna, i to:

  • šeme neto merenja za elektrane instalisane snage do 16 kW;
  • šeme neto obračuna za elektrane instalisane snage od 16 kW do 50 kW;
  • komercijalne šeme snabdevanja za elektrane instalisane snage veće od 50 kW.

Snabdevač preuzima balansnu odgovornost za merno mesto kupca-proizvođača, a kupac-proizvođač čija instalisana snaga elektrane prelazi 300 kW dužan je da snabdevaču, operatoru distributivnog odnosno zatvorenog distributivnog sistema, prijavi dnevni raspored predate energije i snosi troškove debalansa.

Kupac-proizvođač i snabdevač koji su zaključili ugovor o kupoprodaji električne energije proizvedene iz elektrane kupca-proizvođača u skladu sa ranijim propisima dužni su da usklade svoje ugovore i načine fakturisanja sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu Zakona OIE.

Strateško partnerstvo

Na predlog Ministarstva, Vlada Crne Gore može doneti podzakonski akt o realizaciji strateškog projekta u specijalnim slučajevima kada je potrebno preduzeti dodatne mere radi dostizanja  ciljeva predviđenih nacionalnim klimatskim planom i međunarodnim ugovorima. Strateški partner se bira nakon sprovedenog javnog poziva ili prihvatanjem pisma o namerama kako bi sproveo sve (ili neke) radnje na razvoju i izgradnji projekta iz obnovljivih izvora energije, uključujući i finansiranje (celokupno ili delimično) ili posredovanje u finansiranju.

Prilikom izbora strateškog partnera i zaključivanja ugovora o realizaciji projekta sa strateškim partnerom ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, javno-privatno partnerstvo i koncesije.

Zaključak

Donošenje sveobuhvatnog zakona koji reguliše korišćenja obnovljivih izvora energije u Crnoj Gori svakako je bio jedan važan i neophodan korak u daljoj zelenoj tranziciji. Ako uzmemo primere zemalja u okruženju, čini se da će model aukcija za dodelu tržišnih premija podstaći novi talas investicija u obnovljive izvore u Crnoj Gori. Ipak, puna implementacija zakona može se očekivati tek nakon donošenja svih podzakonskih propisa i procedura, koji se očekuju da budu doneti u roku od 12 meseci od stupanja na snagu Zakona OIE.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

9. oktobar 2024. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

9. oktobar 2024. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

9. oktobar 2024. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

9. oktobar 2024. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama