Vlada Srbije je proširila sistem oporezivanja ugljenika podzakonskim aktima o dodeli bespovratnih sredstava za dekarbonizaciju i sticanje poreskih kredita.
Privrede Zapadnog Balkana su pod pritiskom od početka ove godine, kada je u potpunosti stupio na snagu Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) Evropske unije. Unapred je reagovala jedino Srbija, doduše skromno, uvođenjem poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte i na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Oba iznose četiri evra po toni ekvivalenta ugljen-dioksida.
Radi poređenja, u Sistemu EU za trgovanje emisijama (EU ETS) se dozvola za ispuštanje u atmosferu gasova ekvivalentnih jednoj toni CO2 trenutno plaća preko 75 evra po toni. Međutim, generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković procenio je da će novi domaći porez tu državnu kompaniju ove godine koštati vrtoglavih stotinu miliona evra.
Najnovije promene donete su uredbama o bespovratnim sredstvima za kompanije da se dekarbonizuju i o sticanju takozvanih poreskih kredita. U uslovima sve izraženijih klimatskih obaveza na evropskom tržištu, Srbija preduzima mere kako bi domaćoj privredi obezbedila predvidiv i postepen proces prilagođavanja novim pravilima, uz očuvanje konkurentnosti i podsticanje investicija u savremene tehnologije, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.
„Usvajanjem ovih uredbi država pokazuje da proces zelene tranzicije želi da sprovodi zajedno sa privredom, kroz konkretne mehanizme podrške koji će omogućiti nove investicije, uvođenje savremenih tehnologija i očuvanje konkurentnosti domaćih kompanija. Naš cilj je da privredi obezbedimo predvidiv i postepen proces prilagođavanja novim evropskim standardima, uz istovremeno podsticanje održivog ekonomskog razvoja“, naglasila je.
Predstoje javni pozivi za grantove
Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu dodele sredstava podsticaja za dekarbonizaciju i rokovima i načinu izveštavanja o korišćenju tih sredstava obuhvata grantove iz državnog budžeta za mere koje doprinose smanjenju emisija ili energetskoj efikasnosti industrijskih aktivnosti.
Sredstva se raspoređuju po projektima, u skladu sa učešćem predmetnih sektora u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, pri čemu je odstupanje dozvoljeno isključivo u slučaju nedovoljne raspoloživosti projekata koji ispunjavaju propisane uslove i potreban stepen spremnosti za realizaciju.
Među obuhvaćenim tehnologijama su prikupljanje, upotreba i skladištenje ugljen-dioksida i vodonik
Podsticaji su za proizvodnju i korišćenje vodonika, niskougljeničnih i goriva na bazi vodonika, proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, skladištenje energije, mere za fleksibilnu elektrifikaciju potrošnje energenata, investicije u opremu za hvatanje ugljenika kao i za delatnost prikupljanja, korišćenja i skladištenja CO2. Ova poslednja tehnologija je poznata po engleskom akronimu CCS, a CCUS se naziva kada je uključeno korišćenje ugljenika.
Za raspisivanje javnih poziva je zaduženo pomenuto ministarstvo.
Ukoliko nadležni utvrde da su sredstva korišćena nenamenski, mimo uslova ili da mere nisu dovele do smanjenja emisija od najmanje 80 odsto očekivanog nivoa, ministarstvo raskida ugovor i zahteva povraćaj sredstava.
Akt će biti na snazi deset godina
Stimulisanje investicija u zelene tehnologije
Uredba o vrstama mera i načinu izveštavanja o realizovanim merama za smanjenje emisija ugljen-dioksida ekvivalenta (CO₂eq) omogućava sistemsku podršku privredi u procesu dekarbonizacije i podstiče ulaganja u zelene tehnologije, kažu u ministarstvu.
Poreski krediti se dobijaju investiranjem u proizvodnju električne ili toplotne energije iz obnovljivih izvora, skladištenje energije – uključujući toplotnu i vodonik, tehnička rešenja koja doprinose fleksibilnosti i stabilnosti energetskog sistema, i razvoj prenosne i distributivne elektroenergetske mreže radi povećanja učešća obnovljivih izvora.
Među opcijama je i povlačenje termoenergetskih kapaciteta, u smislu konzervacije ili zatvaranja postrojenja. Nije precizirano o kakvim postrojenjima je reč, mada se može pretpostaviti da su to elektrane i toplane na ugalj i mazut.
