Vesti

Sarajevo meri uticaj gradnje na kvalitet vazduha; prečišćivači stigli u vrtiće

Sarajevo meri uticaj gradnje na kvalitet vazduha preciscivaci stigli u vrtice

Foto: Adestuparu, Pixabay

Objavljeno

17.02.2020.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

17.02.2020.

Komentari

0

Podeli

Predškolci u glavnom gradu Bosne i Hercegovine će lakše disati nakon nabavke u kojoj je UNDP podržao lokalne vlasti. Kantonalna vlada je takođe pripremila metodologiju i disperzioni model za zagađivače vazduha i efekat koji bi imali planirani objekti. Kvalitet vazduha se poslednjih meseci jako pogoršao, što je izazvalo proteste u javnosti i povećalo pritisak na donosioce odluka u kantonu.

Vlada Kantona Sarajevo kupila je sto prečišćivača da bi popravila kvalitet vazduha u svojim predškolskim ustanovama. Cilindrični uređaji s trostrukim filterima nabavljeni su od proizvođača sa sedištem u Sjedinjenim Državama i uz pomoć Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

UNDP-ov lokalni predstavnik Edis Arifagić izjavio je da je zadovoljan što su prečišćivači vazduha brzo stigli u vrtiće, ali je dodao da je to samo jedna u nizu hitnih mera na spisku i da kvalitet vazduha za lokalne vlasti mora cele godine da ima strateški značaj.

Oprema je poručena usled javnog pritiska zbog ekstremne zagađenosti vazduha ove zime. Rezultati na državnim stanicama za merenje u glavnom gradu Bosne i Hercegovine bili su među najgorima u regionu. Balkanci pate mnogo više od proseka na evropskom kontinentu, a vremenski uslovi su doprineli da se kvalitet vazduha pogorša.

Većina zagađenja potiče iz termoelektrana na ugalj. Pojedinačna ložišta za grejanje i korišćenje drugih fosilnih goriva isto imaju ozbiljne posledice, zajedno sa velikim udelom starih i neispravnih vozila.

Pored nabavke prečišćivača, Kanton Sarajevo je upravo predložio metodologiju za procenu uticaja građevinskih aktivnosti na kvalitet vazduha. Projekat je uključio izračunavanje baznog disperzionog modela za upotrebu u prostornom planiranju, saopštila je vlada i napomenula da je Austal2000 referentan model u Saveznoj agenciji za životnu sredinu (UBA) Nemačke.

Lokalni zavod za planiranje bi trebalo ovlastiti da spreči investitore da grade nove izvore emisija na mestima koje već opterećuju zagađivači. Ovaj model uračunava kotlarnice za grejanje, kućne sisteme i saobraćaj.

Kvartovi Buća potok, Buljakov potok, Aneks i Hrasno brdo su obeleženi zbog najjačih izvora zagađenja vazduha, koje vetar raznosi po kotlini. Istraživači su upozorili da treba hitno reagovati i ukazali na nedostatak gasne infrastrukture i daljinskog grejanja. Oni su radili s podacima o sumpor-dioksidu, azotnim oksidima i praškastim materijama klase PM10.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Bitolj toplovod daljinsko grejanje termoelektrane na ugalj

Bitolj dobija toplovod za daljinsko grejanje iz termoelektrane na ugalj

09 децембра 2021 - Skoro 40 godina od otvaranja termoelektrane, kod termoenergetskog kompleksa REK Bitola krenula je izgradnja toplovoda za daljinsko grejanje

BIG Shopping Centers grupa vetroelektrane Rumuniji 109 miliona evra

BIG Shopping Centers grupa pokreće projekat vetroelektrane u Rumuniji od 109 miliona evra

08 децембра 2021 - BIG Shopping Centers preuzima projekat vetroelektrane kapaciteta 102 megavata u Rumuniji, u značajnom iskoraku ka obnovljivoj energiji

Koalicija 27 javnost iskljucena iz procesa izmena Zakona o zastiti zivotne sredine

Koalicija 27: javnost isključena iz procesa izmena Zakona o zaštiti životne sredine

08 децембра 2021 - Nevladina organizacija je pozvala Ministarstvo zaštite životne sredine da ne otežava učešće građana komplikovanim procedurama i nepotpunim informacijama

LDK energetski i klimatski plan

EU podržava Srbiju da izradi Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP)

08 децембра 2021 - EU podržava Srbiju da izradi Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) od 2021. do 2030. sa vizijom do 2050. godine