Ekološka šteta daleko veća od koristi od litijuma, pokazuje studija srpskih naučnika

Grupa srpskih naučnika pokazala je u svojoj analizi da rudarenje litijuma u zapadnoj Srbiji, u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, nije isplativa, uzimajući u obzir sve ekološke rizike.

Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja objavili su rad ‘Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji’ u naučnom časopisu Nature.

Zaključili su da iskopavanje i prerada litijuma u dolini reke Jadar, koje planira kompanija Rio Tinto, mogu značajno da naškode životnoj sredini, uz razoran uticaj na podzemne vode i zemljište, i dovedu do gubitka biodiverziteta i akumulacije velike količine opasnog otpada.

Rudnik litijuma može da uništi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice

„Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa, za ekstrakciju litijuma i bora, uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već jako dobro zarađuju“, piše u studiji.

Kompanija tvrdi da će poštovati standarde zaštite životne sredine, ali lokalna zajednica je veoma zabrinuta zbog mogućih posledica.

Ležište litijuma u dolini Jadra čini manje od jedan odsto globalnih rezervi ovog metala

„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije, s obzirom na ekološke rizike, jer je jedino u svetu gde se vađenje litijuma planira u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području a, što je najvažnije, sigurno će uništiti jednu od samo tri oblasti bogate vodom u Srbiji“, napominju naučnici.

Opšteprihvaćene mere za ublažavanje klimatskih promena podrazumevaju usvajanje tehnologija sa niskim emisijama ugljenika, a one se u velikoj meri oslanjaju na litijum-jonske i druge baterije. U studiji se ističe i da ovo ležište čini manje od jedan odsto globalnih rezervi litijuma i da samim tim ne nudi dovoljne količine koje će globalno rešiti problem klimatskih promena.

Proizvodnja litijum-karbonata stvara ogromne količine otpadne vode

„Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum-karbonata bi posledično generisala ogromne količine otpadnih voda, koje bi bile velika i trajna opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda“, navodi se u analizi.

Iz ovih razloga, rudnici litijuma se uglavnom nalaze daleko od naseljenih područja, poput onih u pustinjama Kine, Čilea, Australije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Osim u Srbiji, rudnik litijuma u naseljenom kraju planiran je u Portugalu.

Istraživačko bušenje već dovelo do oštećenja životne sredine

Nalazi prikazani u studiji pokazuju da je istraživačko bušenje već dovelo do oštećenja životne sredine, sa povećanim nivoima štetnih supstanci detektovanim u obližnjim rekama i tlu. Istraživanja su otkrila značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim nalazima.

„Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnogostručeni zbog jalovine, otpadnih voda iz rudnika, buke, zagađenosti vazduha i svetlosnog zagađenja, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu“, upozoravaju naučnici.

Ključno je dati prioritet zaštiti životne sredine i javnom zdravlju kako bi se osigurala održiva budućnost

Iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum-karbonata iz ruda, pa su emisije ugljen-dioksida (CO2) značajne, objašnjeno je u studiji. Zbog toga rudarenje litijuma zapravo potire njegov naknadni doprinos smanjenju emisija, piše u dokumentu.

Naučnici su istakli da je važno uzeti u obzir perspektive različitih zainteresovanih strana, uključujući rudarske kompanije, aktiviste i vladine zvaničnike, kada se donose odluke o rudarstvu i korišćenju resursa. Navode da nekontrolisano nadmetanje za kontrolu nad resursima može imati dugoročne posledice po životnu sredinu i buduće generacije.

„Istina je da je moguće da se pojave ekonomske koristi povezane sa rudarskim projektima. Ključno je dati prioritet zaštiti životne sredine i javnom zdravlju, kako bi se osigurala održiva budućnost“, poručili su.