Dugo su građani Srbije čekali priliku da sami proizvode zelenu električnu energiju za svoju potrošnju, a 2022. im je to i donela. Brzina kojom solarni paneli prekrivaju krovove širom zemlje iznenadila je sve, čak i najveće optimiste. Srbija nije izuzetak, jer se sličan trend dešava i u drugim zemljama regiona, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kipru, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, pa su upravo vesti o solarnom bumu oborile rekorde čitanosti na našem portalu.
Vesti o demokratizaciji energetike u regionu po modelu prozjumera ušle su kao novitet na Listu najčitanijih u 2022. godini, što je zaista dobra vest. Na listi su se našle i vesti koje su po velikom broju čitanja pokazale da su građani istinski zabrinuti za ove teme. Reč je o najavi otvaranja rudnika litijuma u Srbiji, konfuziji u komunikaciji na relaciji Vlada Srbije – Rio Tinto – građani, kao i vesti o energetskoj krizi.
Na zaboravite da pročitate i šta je bilo najčitanije na engleskoj verziju portala (Most read in 2022)!
1. Srbija omogućila građanima da postanu prozjumeri – nezadrživ rast solara
Srbija je konačno omogućila domaćinstvima i firmama da instaliraju solarne panele i postanu prozjumeri. Tako će oni smanjiti račune za struju, povećaće se proizvodnja zelene energije i smanjiti uvoz, a otvoriće se i nova radna mesta.
Od kraja aprila do 30. decembra 589 domaćinstava i 87 firmi je instaliralo solarne panele. Ukupna snaga priključenih elektrana je malo manja od 17 MW, a u završnoj fazi su odobrenja za priključenje još skoro 170 MW.
I to se sve desilo dobrim delom bez subvencija, koje je država počela da odobrava, i za kojima postoji veliko interesovanje građana, pa se svi nadaju da će se ova praksa nastaviti i proširiti.
Solarni bum nisu mogle da uspore ni nesuglasice unutar Vlade Srbije, koji se ogledaju u tome da je primenjen obračun koji je doneo manje smanjenje računa od očekivanog i razočarao prozjumere. Srećom nesporazumi su izglađeni, pa će od sledeće godine računi prozjumera biti još niži.
Domaćinstva u Srbiji počela da proizvode struju iz sunca, prenosimo iskustva iz Zemuna
2. Energetska kriza drma svet
Cene energije i energenata uz energetsku sigurnost ili sigurnost snabdevanja postale su glavna preokupacija svih – od običnih građana, preko privrede do vlada.
Energetska kriza koja je započela slabljenjem pandemije korona virusa u drugoj polovini 2021. godine samo je dodatno produbljena u ovoj godini zbog rusko-ukrajinskog rata. Cene prirodnog gasa na evropskim berzama na dnevnom nivou su išle i preko 340 evra po MWh u odnosu na 80-90 evra pre sukoba, dok se struja prodavala po cenama koje su bile i desetak puta veće nego pre krize, kada je cena bila 50-80 evra po MWh.
Kraj godine doneo je smirivanje cena, pre svega zbog blage zime. Zatišje pred buru ili početak popuštanja krize?
Rekordna cena električne energije na SEEPEX-u: 540 evra za MWh
3. Jovan Memedović i odgovor na pitanje gde smo pogrešili
Reči Jovana Memedovića, novinara i autora serijala Savim prirodno, imale su snažan odjek. Gde smo pogrešili ili gde grešimo u odnosu prema prirodi je pitanje koji mnogi sebi postavljaju, Memedović je objasnio na svoj originalan način.
Memedović: Ekološku borbu gubimo jer decu nismo naučili pravom odnosu prema prirodi
4. Litijum: neka bude borba neprestana!
Građani Srbije, a pre svega oni koji žive, kao Dragan Simović, u Jadru, Dobrinji, Podrinju, Levču, Suvoboru, – lokacijama predviđenim za rudnike litijuma, uspeli su da nateraju Vladu Srbije da zaustavi projekat kompanije Rio Tinto.
Ali, da opasnost nije prošla potvrđuju i najnovije informacije iz srca Evropske unije – Brisela, i najače evropske ekonomije – Nemačke, pa je sasvim opravdano pitanje: Da li će EU žrtvovati Balkan da bi obezbedila resurse za svoju energetsku tranziciju?
Radikalizacija protesta protiv rudnika litijuma: osim puteva blokiran i granični prelaz
5. Dubravka Đedović nova ministarka energetike
Ako ima bolje definicije za „vruć krompir“ onda je to vođenje ministarstva za energetiku u vremenu energetske krize. Dubravka Đedović je prihvatila izazov i postala nova ministarka rudarstva i energetike Srbije.
Osim rešavanja izazova koje nosi energetska kriza, ona će morati i da privrede kraju izradu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP) i Strategije razvoja energetike, dokumenata koji će trasirati put srpske energetike u narednim decenijama.
Dubravka Đedović Negre nova ministarka rudarstva i energetike
6. Robert Golob ili kako postati premijer za tri meseca
Slovenija je donela pravo osveženje za političku scenu u regionu. Program Roberta Goloba i njegovog Pokreta Sloboda (Gibanje Svoboda) se oslanja na dekarbonizaciju, digitalizaciju, obnovljivu energiju i promoviše klimatsku akciju i zaštitu životne sredine.
Bivši premijer Slovenije Janez Janša prvo je smenio Goloba sa mesta predsednika Uprave državne firme GEN-I, a on je zatim osnovao Pokret Sloboda i tri meseca kasnije na izborima je pobedio.
Kada je postao premijer izjavio je da u Sloveniji ne može biti ratnih profitera, najavio je gradnju solarnih elektana snage 1.000 MW i poručio da će sledeće godine država potrošiti pet milijardi evra u borbi protiv energetske krize.
Robert Golob i Pokret Sloboda pobedili na izborima u Sloveniji sa zelenim ekonomskim programom
7. Prirodni gas je stvarno postao skup kao šampanjac
Za naš sajt su ove godine govorili brojni domaći i strani stručnjaci, privrednici, političari, među kojima su i Andreas Fat, Željko Đurišić, Adam Korteze, Dubravka Đedović, Nikola Rajaković, Joar Viken, Damir Miljević, Dirk Bušle.
Ipak, izdvojili smo Predraga Grujičića, šefa Sektora za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice, čije prognoze su vrlo brzo postale realnost. Cena prirodnog gasa je ove godine povećana u zavisnosti od isporuke i načina ugovaranja od pet do deset puta.
Kako će se EU osloboditi ruskog gasa i zašto će gas biti skup kao šampanjac
8. „Ne radi se u stvari o otpadu, uvek se radi o ljudima“
Ne radi se u stvari o otpadu, uvek se radi o ljudima, je poruka koja možda najbolje oslikava zašto Srbija mora da se osvesti i krene da rešava problem upravljanja otpadom.
Poruku je poslao jedan od naših sagovornika, eminentnih domaćih i stranih stručnjaka, koji su nam pomogli da u okviru serijala „Srbija od smetlišta do cirkularne ekonomije“ detaljno skeniramo stanje u ovom sektoru i damo konkretne preporuke kako krenuti napred.
U serijalu smo se bavili deponijama i smetlištima, komunanim otpadom, zatim ambalažnim otpadom i dobijanjem energije iz otpada, a najveću pažnju javnosti privukao je industrijski otpad.
Opasan industrijski otpad – visoka cena izvoza, a još veća odlaganja na deponije
9. Šampioni energetske tranzicije
Šampioni energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu je serijal u okviru kojeg smo ove godine pokušali da u moru odličnih projekata pronađemo one koji su zaista napravili promenu i koji su tu titulu zaslužili velikim radom, posvećenošću, entuzijazmom i željom da pokažu da je energetska tranzicija izvodljiva i da daje dobre rezultate
Naši šampioni su pokazali kako dobro planiranje i implementacija novih rešenja, energetskog menadžmenta ili tehnologija smanjuju troškove za energiju i energente, podižu efikasnost poslovanja i smanjuju zagađenje životne sredine.
Priče o njima su vodiči za sve koji žele da krenu ovim putem, ujedno i inspiracija i motivacija, ali i odavanje priznanja onima koji su shvatili da energetska tranzicija nije pretnja, već prilika za razvoj.
Energetska tranzicija za mala i srednja preduzeća – Menprom iz Tuzle šampion pametnog promišljanja
10. Konferencija Privreda Srbije na tržištu električne energije
Energetska kriza je napravila savršen štimung za konferenciju Privreda Srbije na tržištu električne energije, u organizaciji našeg portala. Tražilo se mesto više za skup koji je privukao privrednike, bankare, političare, eksperte i poznavaoce prilika na tržištu električne energije.
Sve njih je zanimalo šta će se dešavati na tržištu u narednim godinama, kao i kakve to nove uloge čekaju sve njih.
VIDEO: Snimak konferencije „Privreda Srbije na tržištu električne energije“, Beograd, 22.02.2022.
Ovo je lista najčitanijih tekstova od 11. do 20 mesta:
11. Raspisan konkurs za subvencije za zamenu stolarije i solarne panele
12. Srbija ograničila cenu peleta na 320 evra
13. Komunalni otpad – neiskorišćeni resurs Srbije
14. Gajenje voća pod solarnim panelima – dvostruka korist za poljoprivrednike uz agrosolar
15. Kako otkočiti i ubrzati investicije u solar i vetar u Srbiji: predlog za novi model aukcija
Kako otkočiti i ubrzati investicije u solar i vetar u Srbiji: predlog za novi model aukcija
16. Subvencionisane solarne panele u Crnoj Gori želi da postavi skoro 15.000 domaćinstava i firmi
17. Upalio se crveni alarm u Srbiji: čak 40 odsto građana pije neispravnu vodu
18. Berlinska deklaracija potvrdila jačanje regionalne saradnje u energetici na Zapadnom Balkanu
19. Sarajevo uvodi toplotne pumpe u daljinski sistem grejanja
