Intervju

Profesor Fat: Fosilna goriva možemo zameniti zelenom energijom, voda nema zamenu

Profesor Andreas Fat Naucnici treba da budu aktivisti

Foto: Braxart/HSF

Objavljeno

25.10.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

25.10.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Profesor hemije Andreas Fat sa univerziteta HFU u Furtvangenu otplivao je celokupnom dužinom Dunava od Švarcvalda do ušća da ukaže na opasnost od zagađivanja vode i nadahne ljude da štite tu reku i njen biodiverzitet. Ovaj podvig je ovekovečen u dokumentarnom filmu. Poenta je da se poruka stanovništvu prenese direktno, ispričao je za Balkan Green Energy News. „Naučnici sada treba da budu aktivisti“, istakao je Fat.

Andreas Fat i njegovi saradnici su prikazali svoj dokumentarni film u Beogradu i predstavili projekat Clean Danube, čist Dunav. Najveći deo kadrova je snimljen minulog proleća, kada je ovaj univerzitetski profesor hemije otplivao 2.700 kilometara od Švarcvalda iliti Crne šume u Baden-Virtembergu do ušća u Crno more.

„Zaštititi možete samo ono što volite. Da biste razvili ljubav prema vodi, morate da je poznajete. Vidite kako su učesnici i učesnice u dokumentarcu što žive pored Dunava povezani s njim. Moramo ljude da približimo vodi. Ljudi obično ne čitaju naučne radove; mi ovo radimo edukacijom na licu mesta. Naučnici sada treba da budu aktivisti. Možemo mi da zamenimo fosilna goriva energijom iz obnovljivih izvora, ali zagađenu i vodu lošeg kvaliteta ne možemo“, naglasio je Fat.

Dunav je duži nego Rajna i reka Tenesi zajedno

Pomenuto delo se zove Beyond Bounds – bez granica ili iza granica. Snimio ga je i montirao Šejn Makmilan. On je dva meseca putovao niz drugu reku po veličini u Evropi s profesorom i malom posadom na brodu. Sastajali su se s lokalnim zaštitnicima i zaštitnicama životne sredine kao i entuzijastima za život na reci i držali radionice i predavanja.

Andreas Fat je ranije isplivao celu Rajnu i reku Tenesi u Sjedinjenim Državama i to sa istim ciljem: da podigne svest o zagađenosti vode i činjenici da rastu količine plastike što dolazi u vodotokove te da se ona kida u štetne mikroskopske čestice.

Kroz navedeni projekat s organizacijom AWP (Association for Wildlife Protection) za zaštitu divljih organizama, on takođe pokušava da skrene pažnju na dragocenost Dunava kao prirodnog staništa i njegov značaj za ljude koji žive pored njega u deset zemalja. Inače, ova reka je duža nego Tenesi i Rajna zajedno.

Profesor Andreas Fat Naucnici aktivisti
Foto: Shane McMillan / AWP

Mikroplastika nosi opasne hemikalije poput trojanskog konja

U toku plovidbe, u mobilnoj laboratoriji je analizirano prisustvo zagađujućih materija u uzorcima vode, a istraživanje je usredsređeno na mikroplastiku. Tim naučnika je upozorio da u Dunavu već godinama ima više čestica plastike nego larvi riba! Pritom, broj im raste. Štaviše, Dunav svakog dana u Crno more donese preko četiri tone plastike.

Plastika se kida u manje delove, pa se oni šire u zemljištu, vodi i biljkama, a životinje i ljudi ih gutaju s hranom i čak udišu.

Hemikalije poput diklofenaka i benzotrijazola mogu da prodru u telo preko plastičnih čestica

Mnogi ljudi nisu toga svesni, izjavio je Andreas Fat. „Budući da ljudi ne mogu da metabolišu polimere, oni obično napuste telo u roku od 24 sata. Ali to zavisi od veličine. Ukoliko je čestica dovoljno mala, ulazi u krvotok i organe. Najgore je to što su mikroplastika i nanoplastika trojanski konj. Sadrže aditive i ponekad opasne hemikalije koje se hvataju za njihovu površinu i ulaze u organizam. U svom istraživanju analiziramo prisustvo mikropolutanata iz domaćinstava i industrije kao što su diklofenak, sulfametoksazol i benzotrijazol“, kazao je za Balkan Green Energy News.

Kompletni rezultati treba da budu objavljeni do februara. U međuvremenu, tekuća očitavanja su pokazala da koncentracija kiseonika u vodi u Srbiji počinje naglo da opada. Prisustvo nitrata se smanjivalo od Nemačke ka donjem toku reke, ali se nivo fosfora povećavao.

Profesor aktivisti naucnici
Foto: Shane McMillan / AWP

Rizik bio prevelik u Beogradu, kod mađarske nuklearne elektrane

Andreas Fat je privukao ogromnu pažnju medija u Srbiji i šire kada je objavio da će preskočiti Beograd. Dunav je u glavnom gradu izuzetno zagađen fekalijama, pa postoji opasnost od infekcije ešerihijom koli ili drugim patogenima. U prestonici Srbije gotovo da nema prerade otpadnih voda, pa kanalizacija nosi sve u reku.

Inače, nivoi kiseonika u velikoj meri zavise od temperature, a Dunav je postajao sve topliji kako se ekspedicija kretala dalje na jug, dok se vreme poboljšavalo. „Mikroorganizmi konzumiraju organske materije poput izmeta i pritom troše kiseonik, dok ne počne anaerobni proces. Tada se oslobađanju otrovni gasovi poput vodonik-sulfata, metana i amonijaka“, objašnjava profesor plivač, kako ga u Nemačkoj zovu.

Nivoi kiseonika u Dunavu su naglo opali dok je ekspedicija išla kroz Srbiju i ostali su niski dalje niz reku

Epizoda u Beogradu je bacila svetlo na rizike po ljude i živi svet zbog nedostatka prerade otpadnih voda oko Dunava, kao i na hitnu potrebu za uvođenjem sistema kauciranja plastične ambalaže. Strategije prevencije nastanka otpada su u nekim zemljama sliva očigledno neefikasne.

Tih 15 kilometara u Beogradu nije bila jedina problematična deonica. Kada je ekspedicija stigla do nuklearne elektrane Paks u Mađarskoj, bela pena iz jednog od priključnih postrojenja prekrivala je površinu vode, ispričao je profesor. Za svaki slučaj se vratio na brod i nastavio da pliva tri kilometra niže.

Activists scientists swimming professor
Foto: Braxart/HSF

Plastika je zapravo dobar materijal

Fat pojašnjava da nije u krstaškom ratu protiv plastike. „Dokle god ostaje u ciklusu upotrebe, to je dobar materijal. Borim se za uvođenje zakona o ambalaži koji bi obuhvatio svu plastiku za jednokratnu upotrebu, a ne samo flaše. Ukoliko potrošači mogu da povrate novac za stvari poput plastične folije u kojoj se kupuje hleb, industrija će uspeti da nađe kako da iskoristi ovaj materijal. Budućnost je u cirkularnoj privredi“, naglasio je, uz napomenu da treba da se stvara manje otpada, a on da se ponovo koristi i reciklira.

Komadi plastike se pretvaraju u mikroplastiku i nanoplastiku, pa postaje sve teže pronaći takav materijal i izmeriti njegovu količinu

Što se tiče naučnog pristupa proučavanju mikroplastike, naveo je da još uvek nema standardizovanog metoda. Istraživači analiziraju materijal različitog raspona veličine i traže ga na različitim mestima. Kako se komadići smanjuju, postaje komplikovanije snimiti njihovo prisustvo, rekao je Fat.

„Vodu je teško analizirati. Kao da tražiš iglu u plastu sena. Prvo moramo da se rešimo peska, pa cvetova, insekata, taloga… S talogom je još izazovnije, a da ne pominjem traženje mikroplastike u krvi. Uzorke smo uzimali iz dubljih slojeva reke, gde se zapravo nalazi 90 odsto plastike“, podsetio je profesor.

Moramo da prerađujemo otpadne vode tamo gde ih stvaramo

S klimatskim promenama dolaze sušni periodi, poput onog što smo doživeli ove godine – mnoge velike evropske reke su gotovo nestale. Kod takvih događaja se oštro povećavaju koncentracije polutanata i ugrožavaju ekosistem. Ali Fat ukazuje i na veću učestalost velikih kiša. Kapaciteti za preradu su ponekad nedovoljni za sve što doteče do kraja cevi, pa otpadne vode zaobiđu filtere i stižu u reku.

„Moramo da ih prerađujemo tamo gde ih stvaramo. U industriji, bolnicama i domaćinstvima, gde se oslobađaju pesticidi, hormoni i antibiotici“, poručio je naučnik aktivista.

Profesor plivač je optimista jer je njegov projekat doprineo napretku inicijative za separaciju otpada oko reke Tenesi

Upitan da li je zahvaljujući njegovim plivačkim naporima negde došlo do pozitivnih promena, Fat kaže da su lokalne samouprave na jugu SAD uvele razdvajanje plastike, biološkog otpada, stakla i drveta. Čak prvi put razmatraju mogućnost uvođenja sistema kauciranja boca, dodao je.

Kakvi su planovi za narednu sezonu plivanja? „Spremamo obrazovne programe da ljudima prikažemo uticaj plastike na životinje i svet u vodi. Možda ću ponekad isplivati po deonicu, ali ne celu reku“, otkrio je Fat.

Komentara: (1)
Vlada / 26.10.2022.

Hvala profesore za prilog. Ja sam čuo za ovaj problem pre 30.god, a sada imam 50.
Nego, kako ste uspeli da plivate pored „Dunavskog Vilenjaka“ i 200 potopljenih nemačkih brodova 1944. godine. Tu vas nije bilo strah ili niste informisani ?

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Emergy ima velike ambicije u zelenoj energetici i širi se iz Srbije na druge zemlje JIE intervju Joar Viken

Emergy ima velike ambicije u zelenoj energetici i širi se iz Srbije na druge zemlje JIE

25. oktobar 2022. - Za strane investitore je dostupnost zelene električne energije glavni prioritet, kaže Joar Viken, prvi čovek norveške kompanije Emergy

HERMANN Petr_intervju_Schneider Electric BGEN

Budućnost uspešnih firmi leži u njihovoj digitalnoj transformaciji

25. oktobar 2022. - Digitalizacija menja sve zato što povezuje sve procese i obezbeđuje kompletan uvid u sve podatke,...

Profesor Andreas Fat Naucnici treba da budu aktivisti

Profesor Fat: Fosilna goriva možemo zameniti zelenom energijom, voda nema zamenu

25. oktobar 2022. - Profesor hemije Andreas Fat sa univerziteta HFU u Furtvangenu otplivao je celokupnom dužinom Dunava od Švarcvalda do ušća u Crno more

Adam Cortese UGT Renewables

Inovativan model za jačanje makedonske elektroprivrede kroz saradnju sa američko-južnokorejskim konzorcijumom

25. oktobar 2022. - Na koji način i sa kojim partnerima UGT Renewables može da pomogne makedonskoj elektroprivredi u izgradnji solarnih elektrana i unapredi fleksibilnost elektroenergetskog sistema sa baterijama, razgovarali smo sa Adamom Kortezeom, izvršnim direktorom.