Životna sredina

Handelsblatt: Nemačka želi rudnik litijuma u Srbiji kako bi Evropa smanjila zavisnost od Kine

nemacka rudnik litijum kina sirovine spisak projekata

Foto: Jan Mallander from Pixabay

Objavljeno

13.12.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

13.12.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Otvaranje rudnika litijuma u Srbiji je način da Evropa obezbedi snabdevanje ovom sirovinom, koja postaje sve traženija, ali i da smanji zavisnost od Kine, potvrdila je tajna lista projekata koju je nemačka vlada poslala Evropskoj komisiji, kako bi podržala geopolitičku evropsku inicijativu Globalna kapija.

Tajni spisak vlade iz Berlina, koji je objavio nemački list Handelsblatt, je možda i ključan dokaz da projekat Rio Tinta za eksploataciju rude jadarita u dolini Jadra, uživa i političku podršku evropskih država. Zbog toga je opravdan strah, svih koju ukazuju na štetnost ove investicije za ljude i životnu sredinu, da je njeno zvanično zaustavljanje početkom ove godine, samo varka.

Takođe, trebalo bi podsetiti i na izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da je ova zemlja zainteresovana za litijum iz Srbije, ali i na stav nove ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović.

EU želi da investira 300 milijardi evra širom sveta

Spisak 20 investicija odnosi se na incijativu Globalna kapija (eng. Global Gateway), koju je, kako navodi list, pokrenula EU kako bi odgovorila na kinesku inicijativu Pojas i put ili Put svile, u kojoj Kinezi finansiraju investicije širom sveta.

Ideja je da EU do 2027. kroz ovaj okvir, kako je zvanično saopšteno, uloži 300 milijardi evra, koje će obezbediti Evropska komisija, članice EU, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i privatni sektor.

Kineske incijative stvaraju mrežu država koje postaju politički i kreditno zavisne

Prioritet su pet sektora: digitalizacija, klima i energija, transport, zdravstvo i obrazovanje i istraživanje.

Rudnik litijuma u ​​Srbiji, železnička veza od Burkine Faso do luke Takoradi u Gani, kabl za prenos podataka između Čilea i Australije, samo su neki od projekata sa kojima nemačka koaliciona vlada namerava da obuzda rastući globalni uticaj Kine, prenosi nemački list, koji je imao uvid u spisak projekata.

Kina proizvodi 65 odsto litijuma za baterije

Peking, kako se navodi, gradi autoputeve, luke i železničke linije širom sveta, i tako stvara mrežu zemalja koje su politički i kreditno zavisne od Kine, i ta mreža doseže i do Evrope.

Inače, Kina danas proizvodi 85 odsto retkih metala, koji se nalaze u električnim automobilima i vetroturbinama, i 65 odsto litijuma za baterije.

Na Balkanu će se graditi vetroparkovi i solarne elektrane

nemacka rudnik litijum kina sirovine
Foto: Bastian Wiedenhaupt from Pixabay

Nemačka sada predlaže projekte kao što je velika solarna elektrana u Bocvani i Namibiji, pruga između Burkine Faso koja nema izlaz na more i obale Gane ili vetropark u blizini Akre, glavnog grada Gane.

Fokus Globalne kapije, kako navodi nemački list, trebalo bi da bude i Balkan, pa bi se u Bosni i Hercegovini gradila vetroelektrana, a u Srbiju bi se promovisala eksploatacija litijuma kako bi se ojačala evropska proizvodnja baterija i smanjila zavisnost od Kine u pogledu sirovina.

Evropska inicijativa bi trebalo da ojača uticaj EU u Aziji preko gradnje puteva između Laosa, Vijetnama i Tajlanda, i projekata u Uzbekistanu. Slično se predlaže i za Latinsku Ameriku koja je, kako se navodi, bogata sirovinama potrebnim za zelene tehnologije.

Fon der Lajen: Investicije u infrastrukturu su srce današnje geopolitike

Istog dana kada je objavljena ova lista, juče, u Briselu je održan prvi sastanak Odbora Globalne kapije. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da je ova inicijativa pre svega geopolitički projekat, koji teži da pozicionira Evropu na konkurentnom međunarodnom tržištu.

Globalna kapija je ključan mehanizam jer su investicije u infrastrukturu srce današnje geopolitike, dodale je ona.

Kao primer projekata koji su deo ove Inicijative us ektoru energetike, Evropska komisija je navela Transbalkanski koridor, koji povezuje prenosne sisteme za električnu energiju Srbije, Crne Gore i BiH sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Italijom, fotonaponska postrojenja u Albaniji, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji, kao i vetroparkove u Severnoj Makedoniji i Srbiji.

Komentara: (1)
August.m.h.a Roebroek / 14.12.2022.

R.I.P. SRBIJA

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rystad Energy elektricne-mreze-neophodno-investirati-3-1-biliona-dolara-do-2030-ogranici-globalno-zagrevanje

U električne mreže neophodno uložiti 3,1 bilion dolara do 2030. da se ograniči globalno zagrevanje

13. decembar 2022. - Zastarelost i neodgovarajuće karakteristike elektromreže su među najznačajnijim preprekama u energetskoj tranziciji, upozorava Rystad Energy

oie hrvatska oieh prikljucak na mrezu metodologija

OIE Hrvatska: Blokirani projekti za obnovljive izvore energije u Hrvatskoj

13. decembar 2022. - Zaustavljen je kompletan sistem dobijanja lokacijske, građevinske i upotrebne dozvole za postojeće projekte za obnovljive izvore energije

GGF i UniCredit Bank Srbija produbili saradnju novim zajmom od 50 miliona evra za zelene elektrane

GGF i UniCredit Bank Srbija produbili saradnju zajmom od 50 miliona evra za zelene elektrane

13. decembar 2022. - UniCredit Bank Srbija je od GGF-a dobila zajam od 50 miliona evra za velike projekte zelenih elektrana, čime su ojačali saradnju

EU clanicama odobrila 6 9 milijardi evra infrastrukturu vodonik

EU članicama odobrila 6,9 milijardi evra za infrastrukturu za vodonik

13. decembar 2022. - Strateški projekat IPCEI Hy2Infra, kojeg je zajedno pripremilo sedam država članica, dobio je zeleno svetlo od Evropske komisije