Životna sredina

Ristić: Da bi se iz jadarita izvadili litijum i bor, potrebno je 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno

Ratko Ristic Jadarit najgora forma rude litijuma

Foto: RTS

Objavljeno

14.10.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

14.10.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Profesor Šumarskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić upozorio je na opasnost od formalno ukinutog projekta Jadar kompanije Rio Tinto po živi svet u tom kraju kao i od pogubnog zagađivanja Drine i Save. „Jadarit jeste jedinstven mineral, ali to je najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor. Da biste iz toga izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio Tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju“, naveo je.

U prvom javnom sučeljavanju pripadnika akademske zajednice na RTS-u otkad su u Srbiji, pre više od dve godine, počeli protesti protiv istraživanja i eksploatacije litijuma, pristalice i protivnici Rio Tintovog projekta Jadar nisu našli zajednički jezik. Vlada Srbije je u međuvremenu objavila da ukida sve dozvole, ali aktivisti i aktivistkinje gotovo svakodnevno izlaze sa dokazima da je kompanija nastavila s aktivnostima i da država nije ispunila obećanje.

Rudnici litijuma se u svetu po pravilu otvaraju u pustinjama i nenaseljenim oblastima, a nigde u gusto naseljenom kraju kao što je onaj kod Loznice, naglasio je profesor Šumarskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić.

Ristić: Autori studije uticaja na biodiverzitet sa Biološkog fakulteta preporučili su da se projekat ne realizuje

„Jadarit jeste jedinstven mineral, ali to je najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor. Da biste iz toga izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio Tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju. I predviđeno je, studijom Rio Tinta, da će doći do sleganja 850 hektara terena,“ izjavio je. Ristić je podsetio i da su autori studije uticaja na biodiverzitet sa Biološkog fakulteta preporučili da se projekat ne realizuje i obrazložili da bi došlo do pomora živog sveta.

„Taj kraj nosi najkvalitetnije rezerve podzemnih voda, kvaliteta za vodosnabdevanje stanovništva, u zapadnoj Srbiji. Prema studiji Rio Tinta, predviđena je jedna deponija zapremine 10 miliona metara kubnih upravo u priobalju Jadra i Korenite, sa vrlo visokim rizikom od procurivanja toksičnih materija u podzemlje, zagađenja tih rezervi podzemnih voda i, ukoliko dođe do bujičnih poplavnih talasa, dospevanja u Jadar, Drinu, Savu i ugrožavanja Šapca i Beograda. Druga deponija je predviđena na potoku Štavica, tako što bi se podigla brana visine 17 metara i nekoliko miliona metara kubnih otpada tu deponovalo“, kazao je Ristić.

Jedna deponija je predviđena u priobalju Jadra i Korenite, sa vrlo visokim rizikom od procurivanja toksičnih materija

Pored drugih primera ekoloških katastrofa u svetu i kod nas, istakao je primer rudnika Mount Polley kompanije Imperial Metals u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi. Godine 2014. došlo je do provaljivanja brane i isteklo je 25 miliona kubnih metara kontaminirane vode i jalovine.

„Zagađene su sve površinske i podzemne vode, ugroženo je vodosnabdevanje, izbrisan je biodiverzitet. I niko nije kriv, sve je po zakonu“, dodao je Ristić.

Komentara: (1)
Ranka / 07.03.2024.

Neka nam je Gospod Bog u pomoć da sprečimo ovo zlo.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Neodovoljno zelenih površina u Beogradu povećava temperaturu za sedam stepeni

Temperatura u Beogradu sedam stepeni viša zbog nedovoljno zelenih površina

14. oktobar 2022. - Temperatura u centralnom delu Beograda je na gusto izgrađenim lokacijama u proseku sedam stepeni Celzijusa viša nego na zelenim površinama

evropski sud klimatske promene ljudsko pravo zene svajcarska penzionerke

Evropski sud za ljudska prava: Zaštita od klimatskih promena je ljudsko pravo

14. oktobar 2022. - Evropski sud za ljudska prava doneo je istorijsku presudu prema kojoj su vlade dužne da zaštite građane od posledica klimatskih promena

Zašto se ribe vrte u krug dok ne uginu

Zašto se ribe vrte u krug dok ne uginu

14. oktobar 2022. - Pored ostrva Ki vest u blizini Floride, sve više riba se izvrće naglavačke i vrti u krug dok ne ugine, a naučnici još nisu pronašli zašto

zeleni krediti severna makedonija narodna banka podaci

Zeleni krediti u Severnoj Makedoniji povećani 30 odsto, ali udeo u ukupnim zajmovima zanemarljiv

14. oktobar 2022. - Narodna banka je objavila podatke o zelenim kreditima za četvrti kvartal 2023, u kojem je zabeležen rast od pet odsto, dok je na godišnjem nivou rast 29,1 odsto