Životna sredina

SEOS zahteva obustavu geoloških istraživanja i preispitivanje dozvola rudarskih kompanija

SEOS zahteva obustavu geoloških istraživanja i preispitivanje dozvola rudarskih kompanija

Foto: Ne damo Jadar

Objavljeno

14.09.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.09.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) traži od Ministarstva rudarstva i energetike da do 1. novembra ispuni listu zahteva i povuče sva punomoćja i dozvole koja su izdate Rio Tintu i drugim rudarskim kompanijama dok se ne preispitaju kada su i kako te odluke donešene. Tim povodom, na konferenciji za medije održanoj ispred resornog ministarstva, predstavnici naučne zajednice su ukazali na potencijalne opasnosti po životnu sredinu od daljeg širenja eksploatacije ruda.

Ekološki aktivisti sazvali su konfrenciju za medije ispred Ministarstva rudarstva i energetike, povodom, kako navode, alarmantnog delovanja rudarskih kompanija i rudarsko geoloških istraživanja koja preduzeća pokušavaju da sprovode u Srbiji, uprkos uveravanju aktuelne vlasti da su sve aktivnosti stopirane.

Posle dugih protesta ekoloških aktivista i dela stručnjaka, Vlada Srbije je 20. januara ove godine stopirala projekat Jadar. Tom prilikom je premijerka Ana Brnabić izjavila da je stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji.

Međutim, aktivisti tvrde da je stanje na terenu alarmantno. Ono što ih trenutno zabrinjava su radnje i delovanje rudarskih korporacija na tlu Srbije. Tim povodom, ekološke organizacije su u Gornjim Nedeljicama oformile krizni štab za borbu protiv otvaranja rudnika litijuma u Srbiji.

Aktivnosti rudarskih kompanija ne prestaju

Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar navodi da je od 20. januara do 1. septembra uknjiženo 27 parcela na ime kompanije Rio Sava. On je upitao šta bi to trebalo da znači ako je stavljena tacka na projekat Rio Tinta, koji bi trebalo da bude obustavljen.

U opštini Rekovac kod sela Sibnica, meštani su ove nedelje zaustavili mašine koje su prema njihovim tvrdnjama pripremale teren za istražnu bušotinu. Kompanija Balkan istraživanja dobila je dozvole za geološka istraživanja u tom reonu, čemu se lokalno stanovništvo izričito protivi.

Pored Jadra i Rekovca, lokalno stanovništvo i aktivisti okupljeni oko SEOS-a traže obustavu rudarskih aktivnosti širom Srbije, na planini Starica kod Majdanpeka, na Homoljskim planinama, u okolini Požege, Valjeva, Loznice i skoro u svim mestima gde su izdate dozvole za istraživanja i gde su najavljeni rudnici. Kokanović je istakao da je od 2011. do 2020, urađeno ukupno 528 istražnih bušotina.

SEOS predao listu zahteva resornom minstarstvu i Vladi Srbije

Zahtevi ekoloških organizacija i aktivista okupljenih oko SEOS-a je da se povuku sva punomoćja koja su državna preduzeća i Vlada dale Rio Tintu i ostalim rudarskim kompanijama.

Aktivisti traže i  da se povuku sva prava i dozvole na istraživanje koje je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo na teritoriji Srbije, dok se ne utvrdi kako su te dozvole date i na osnovu kojih elemenata.

U listi zahteva koje je SEOS predao resornom ministarstvu traži se da Rio Tinto odmah i po hitnom postupku ode iz Srbije. Zatim, da se ponište svi kupoprodajni ugovori napravljeni posle povlačenja uredbe od 20. januara ove godine, kao i da se obelodane svi ugovori i obaveze koje je država preuzela.

SEOS traži od Vlade i resornog ministarstva da odbije zahtev Rio Tinta za određivanje eksploatacionog polja, koji još  nije izdat.

Ekološke organizacije zahtevaju da se narodna inicijativa o trajnoj zabrani eksploatacije bora i litijuma verifikuje i stavi na dnevni red Skupštine Srbije, kao i da se uradi izmena zakona o rudarstvu.

Tek usvajanjem svih ovih zahteva bi bila stavljena tačka na Rio Tinto i sve slične kompanije „koje hoće da rovare i da buše po Srbiji“, rekao je Kokanović.

Tanko poverenje u institucije

U ovim zahtevima je sumirana višegodišnja borba ekoloških aktivista okupljenih oko SEOS-a.

Ovo je poslednji pokušaj da idemo preko institucija, u koje smo se odavno razočarali, rekla je Ljiljana Bralović iz udruženja Suvoborska greda. Ona napominje da će posle 1. novembra aktivisti radikalizovati proteste, ukoliko se ne ispune svi njihovi zahtevi.

„Vrlo smo ozbiljni, jer nemamo izbora“, rekla je Bralović. Aktivisti su organizovali krizni štab u Nedeljicama, na mestu gde je „zamišljen“ rudnik litijuma.

Prema nacrtu prostornog plana do 2035. u Srbiji je planirano bar 40 rudnika, od kojih je 10 rudnika litijuma i bora. Međutim, prostorni plan za period od 2021. do 2035. još uvek je u fazi nacrta, nije usvojen, što znači da nema utvrđeni zakonski okvir, saopštio je SEOS.

Litijum štetan i opasan, tvrdi profesorka Đorđević

O tome kakvi su rizici od otvaranja potencijalnih rudnika litijuma po životnu sredinu, za vodu, vazduh i zemlju govorila je prof. dr Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

U Evropi ne postoji ni jedan rudnik litijuma, a u svetu se rudnici litijuma nalaze u pustinjama i u nenaseljenim mestima, rekla je prof. dr Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalugriju.

Ona je istakla da se jedino u Srbiji planira desetak rudnika, a poslednje vreme istražuje se u Bosni i Hercegovini, kao da su to zemlje nižeg ranga koje nije šteta uništiti.

„Svedoci smo da poslednjih godina dolazi do rapidne promene zakona, pa je tako promenjen zakon o rudarstvu gde je umesto toga da je Srbija vlasnik resursa i rudnih resursa na svojoj teritoriji, sada u novom zakonu vlasnik rudnih resursa je ona kompanija koja pronađe te rude“, kazala je Đorđević.

Profesorka Đorđević je takođe napomenula da su litijumske baterije prevaziđene i opasne, jer sadrže toksične, zapaljive i eksplozivne elektrolite.

Natrijum-jonske baterije se već uveliko proizvode i praktično su jednake kao litijumske baterije, a natrijuma na planeti ima 1000 puta više nego litijuma i dostupniji je, objasnila je Đorđević i dodala da takođe postoji i nova tehnologija grafenskih baterija, kao i druga čista goriva poput vodonika koja su sada realnost.

„Uništiti zemlju zbog litijumskih baterija, samo zato da bi neka strana kompanija profitirala je velika izdaja zemlje i u najmanju ruku neodgovorno ponašanje i nerazumno ponašanje“, tvrdi Đorđević.

Stručna javnost upozorava na rizike rudarenja

Akademska zajednica treba da pokaže podršku ljudima koji se na terenu bore za svoja prava i opravdano su zabrinuti za kvalitet života, s obzirom na veliki broj rudnika koji su planirani u Srbiji, rekao je prof. dr Vladimir Đurđević, sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

On je objasnio da s obzirom da živimo u doba kada se klima menja, mogu da se očekuju i veći rizici od poplava, što je i potencijalna opasnost od i probijanja nasipa na odlagalištima jalovine. Rudarenje postaje rizičniji posao nego što je bio, iako je i samo po sebi već veoma rizično, smatra profesor.

U slučaju intenzivnog razvoja rudarstva u Srbiji, pitanje je ko će imati pravo da koristi tu vodu, da li će to biti građani, poljoprivreda, energetski sektor, ili rudarska industrija, rekao je Đurđević i istakao da postoje brojni rizici koji nisu dovoljno ispitani, a sušno leto iza nas je dobar primer kakvi nas još rizici očekuju, jer je pitanje je da li ćemo imati vode i za snabedvanje stanovništva, ili navodnjavanje useva.

On je napomenuo da je rudarenje industrija koja koristi velike količine vode, pa bi u budućnosti imali još jednog korisnika, i da u tom svetlu takođe treba sagledati situaciju.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Valjevu 50 godina zagađen vazduh, građani pokrenuli inicijativu za zamenu energenata u Krušiku

U Valjevu vazduh zagađen 50 godina, građani traže da Krušik pređe na čistije energente

14. septembar 2022. - Udruženje građana iRevolucija iz Valjeva sakuplja potpise za izradu projekta zamene energenata u Krušiku čistijim rešenjima

barselona turisticka taksa solar paneli

Barselona će prihode od turističke takse investirati u solarne panele na školama

14. septembar 2022. - Gradske vlasti tako žele da poprave uslove za decu u školama, ali i da odobrovolje one starije koji nisu baš oduševljeni najezdom turista

lopare litijum peticija protest

Opština Lopare traži da Republika Srpska odustane od litijuma

14. septembar 2022. - Rado Savić, načelnik Opštine, predao je Narodnoj skupštini RS peticiju sa potpisom 3.711 građanina protiv otvaranja rudnika na Majevici

U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom

U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom

14. septembar 2022. - Novom Pazaru i Strumici, ovogodišnjim prvacima u dostizanju zakonskog limita od 35 dana sa koncentaracijom štetnih PM10 čestica većom od 50 mikrograma po kubnom metru, pridružilo se još 16 gradova iz regiona