Klimatske promene

Klimatske promene na delu: Severna hemisfera dočekala leto sa ekstremnim temperaturama

Foto: iStock

Objavljeno

23.06.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

23.06.2022.

Država

Komentari

1

Podeli

Leto je tek počelo, a već je zabeleženo niz ekstremnih vremenskih nepogoda. Toplotni rekordi i visoke temperature su posledica akumulacije emisija gasova sa efektom staklene bašte, ističu naučnici. Nakon toplotnog udara u zapadnoj Evropi, sa junskim temperaturama od preko 40 stepeni, vreli talasi se očekuju i na Balkanu. U Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO) upozoravaju da su ekstremi kojima svedočimo danas samo nagoveštaj onoga što dolazi u budućnosti.

Delovi Evrope u junu suočili su se prvim toplotnim talasom, koji je stigao i pre nego što je leto kalendarski i počelo. U Iraku je zabeleženo +51,6°C, Indija i Pakistan su već prošli kroz prvi toplotni udar. Kiša nije pala mesecima u plodnoj dolini reke Po u Italiji.

Međutim, porast temperature se neće ovde zaustaviti, jer su procesi klimatskih promena već pokrenuti, upozoravaju naučnici.

Sve toplija leta u Evropi

Najtoplije leto u Evropi od kako se vrše merenja je bilo leto 2021, ali sudeći prema visokim temperaturama u maju i junu, leto na kontinenutu 2022. obeležiće takođe ekstremi. WMO navodi da je intenzivan toplotni talas u Evropi došao neuobičajeno rano i već doneo temperature tipične za jul ili avgust.

U delovima Španije i Francuske zabeležene su temeprature 10°C više od proseka za ovo doba godine

U delovima Španije i Francuske zabeležene su temeprature 10°C više od proseka za ovo doba godine. Proleće u zapadnoj Evropi bilo je neuobičajeno sušno. U pojedinim državama vlasti su naredile racionalnu potrošnju vode.

Foto: WMO

Intenzivne temperature i nedostatak kiše doprineli su raspirivanju šumskih požara širom Španije. Požari su nedavno zahvatili i šume u okolini Berlina.

Globalni klimatski disbalans

Polovinom juna, skoro jedna trećina stanovništva u Sjedinjenim Državama je bila pod nekom vrstom toplotnog alarma.

Toplotni talas u Indiji i Pakistanu u martu i aprilu, sa temperaturama koje su dostizale 50 stepeni, ugrozio je skoro milijardu ljudi i doveo do prekida snabdevanja električnom energijom na tom potkontinentu.

Foto: NASA

Spas na selu

Kada se globalna temperatura povisi za 1,5°C uslediće jači toplotni talasi, duže tople i kraće hladne sezone. Ukoliko se dostigne 2°C globalnog zagrevanja, tada će ekstremne toplote često dostizati kritične pragove tolerancije za poljoprivredu i zdravlje, ističu u ovom međuvladinom panelu.

Posebno mogu biti stresne visoke minimalne temperature tokom noći, kada telo treba da se oporavi

Ekstremne vrućine su smrtonosne, posebno za ranjivi deo populacije, upozorava WMO. Posebno mogu biti stresne visoke minimalne temperature tokom noći, kada telo treba da se oporavi. Ovome su podložniji stanovnici gradova, zbog takozvanog efekta urbanog toplotnog ostrva koji povećava toplotne uticaje, u poređenju sa selima gde ima više vegetacije.

Razlika između temperature u gradu i u ruralnim oblastima mogla da bude i do 6°C, navode istraživači. Razlika je posebno izražena noću, a jedan od razloga je taj što materijali koji se koriste u zgradama i u infrastrukturi apsorbuju veću količinu toplote.

Porast prosečne temperature i u narednim godinama

Prema najavama naučnika, toplotni talasi, natprosečne temperature i mala količina padavina skoro su izvesni u južnoj i jugoistočnoj Evropi ovoga leta. A tu spada i region Balkana.

Đurđević: Danas, kod nas u zemlji, ima 2-3 puta više toplotnih talasa u odnosu na sredinu dvadesetog veka

Jedno od najprepoznatljivijih lica klimatskih promena su neuobičajeno visoke temperature, povećani broj i intenzitet toplotnih talasa i relativno često probijanje temperaturnih rekorda. Ne znači to da će svako leto biti toplije od prethodnog, ali u proseku izrazito toplija leta se dešavaju sve češće a broj toplotnih talasa biće značajno veći. Danas, kod nas u zemlji, ima 2-3 puta više toplotnih talasa u odnosu na sredinu dvadesetog veka. Tri od pet toplotnih talasa se uopšte ne bi ni desio da nije bilo klimatskih promena, odnosno da nije došlo do uvećanja koncentracije ugljendioksida u atmosferi usled antropogenih emisija ovog gasa“ kaže za Balkan Green Energy News Vladimir Đurđević, profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

S obzirom da se trend emisija nije mnogo promenio, možemo očekivati dalji porast prosečne temeperature i u narednim godinama.

Đurđević objasnjava da ce proces promene klime će biti sve brži i brži, pošto koncentracija CO2 u atmosferi i dalje neumoljivo raste, prvenstveno jer i dalje nema adekvatnih politika, planova i akcija dekarbonizacije koje bi ovaj trend preokrenule.

Očekuje se da će oko 2034. godine biti pređena i granica od 1,5 °C, koja je u stvari ambiciozniji cilj Pariskog sporazuma, istakao je.

Đurđević: Očekuje se da će oko 2034. godine biti pređena i granica od 1,5 °C

„Globalne inicijative i ako danas deluju mnogo solidnije nego u prošlosti, i dalje na neki način tragaju za pravom formulom za dekarbonizacij. I dalje je sve to više na nivou primera dobre prakse, nego jasnih i čvrstih planova čija implementacija pokazuje merljive rezultate iz godine u godinu, u obimu koji je potreban. EU verovatno prednjači u ovom procesu, u pozitivnom smislu, ali i dalje na horizontu nema odgovarajuće i više nego potrebne globalne akcije,“ kaže Đurđević.

Zaustaviti i usporiti dalje zagrevanje

Pitali smo profesora Đurđevića da li negativne emisije mogu da preokrenu procese globanog zagrevanja, odnosno da li su mogući reverzibilni procesi u kilmatskom sistemu?

„O negativnim emisijama, bilo da su one „prirodne“, npr. masovno pošumljavanje ili „tehnološke“, razna postrojenja za uklanjanje ugljendioksida iz atmosfere, prvenstveno treba razmišljati kao o poslednjoj šansi. Jednostavno, drastično smanjenje emisija uvek treba biti na prvom mestu,“ istako je profesor.

Đurđević je takođe ukazao i da polagati nade, posebno u „tehnološka“ rešenja je samo odraz nedovoljnog razumevanja ovog problema, i prevelikog neopravdanog optimizma u smislu potencijalnog razvoja ovih tehnoloških rešenja. Po njegovim rečima, klimatske promene, pokrenute antropogenim emisijama, su ireverzibilan proces. Ne mogu se stvari vratiti unazad, samo se mogu zaustaviti na nekom nivou.

„Za povratak na klimu iz vremena pre-industrijske revolucije, odnosno na spuštanje koncentracije CO2 u atmosferi iz tog vremena, biće potrebne hiljade godina, ukoliko taj proces bude vođen prirodnim procesima. Za slučaju da mi želimo da „ubrzamo“ prirodu, potrebno je, nažalost, još mnogo istraživanja i razvoja novih tehnologija, ali i velika količina novca, sa velikim znakom pitanja da li je takav proces ikada može biti ekonomski opravdan,“ rekao je Đurđević.

Komentara: (1)
Vrag Naroda / 25.06.2022.

A u Gulagu Srbija – komunisticka partija *valja* drogu i demokratiju…
Ove vesti jednostavno ne dospevaju do javnosti u glavnim KGB TV kanalima (RTS, Pink) a ni u opozicionim KGB TV kanlima (KGB N1 i Nova fSb)…
*a kad covek pogleda* ako se *pokvari kilma* – komunistima ni bog ni Gulag nece pomoci… A *pokvarila* se…
Karl Marks nije uze sve promenjive u svoju jednacinu, zar ne? Prevideo je najmanje 2 kljucna cinioca, koliko sam ja razumeo – ogranicenost prirodnih dobara (fosilna goriva ili voda npr) i klimatske promene…
😥
*da ako Vucic moze sta da uradi* 😂

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

evropljani klimatske promene anketa imigracija democracy perception index 2024

Evropljanima je sada imigracija veći problem nego klimatske promene – anketa

23. jun 2022. - Evropljani su više zabrinuti zbog imigracije nego klimatskih promena, dok manje od 15 odsto anketiranih...

g7-endru-bouvi-ugalj

Britanski ministar: ‘Istorijski’ dogovor G7 da završi s upotrebom uglja u prvoj polovini sledeće decenije

23. jun 2022. - Zvanično saopštenje o obavezama koje će članice G7 preuzeti u vezi sa dekarbonizacijom biće izdato u toku dana

Stanje klime u Evropi 2023. godina kontradiktornih vremenskih prilika

Stanje klime u Evropi: 2023. bila godina meteoroloških kontrasta

23. jun 2022. - Izveštaj Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena Stanje klime u Evropi opisuje ekstremnu godinu za nama

kina energetska tranzicija

Kina na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost do 2060.

23. jun 2022. - Kina ostvaruje ogroman napredak u nameri da smanji neto emisije na nulu, navodi se u izveštaju norveške konsultantske firme DNV