Klimatske promene

Zapadni Balkan bi trebalo da uloži 37 milijardi dolara kako bi zaštitio ljude i njihovu imovinu od klimatskih promena

klimatske promene zapadni balkan steta adaptacija prilagodjavanje svetska banka

Foto: Aristal Branson from Pixabay

Objavljeno

22.07.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.07.2024.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi da ulože najmanje 37 milijardi dolara u narednoj deceniji kako bi efikasno zaštitile svoje stanovnike i njihovu imovinu od štetnih i eskalirajućih uticaja klimatskih promena, navodi se u regionalnom Izveštaju o klimi i razvoju (eng. Country Climate and Development Report – CCDR) Svetske banke za Zapadni Balkan.

Ulaganja u klimatsku akciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu*, Severnoj Makedoniji i Srbiji pomogla bi da se izbegne gubitak ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i ubrzala ekonomski rast, saopštila je Svetska banka.

Izveštaji Svetske banke o klimi i razvoju su, kako kažu u ovoj finansijskoj isntituciji, novi dijagnostički alati koji integrišu klimatske promene i razvoj. Izveštaji predlažu konkretne, prioritetne akcije za podršku tranziciji ka niskim emisijama ugljenika. Namenjeni su informisanju vlada, građana i privatnog sektora.

Banka podseća da su poplave direktno pogodile dva miliona ljudi u regionu u protekloj deceniji, a posledice će se pogoršati sa još više ekstremnih padavina. Šumski požari predstavljaju sve veću pretnju, sa više od 1.500 zabeleženih u 2021, što je povećanje od 21 odsto u protekloj deceniji. Suše, takođe, kako tvrde, negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju.

Ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama se vraća

Ulaganja u prilagođavanje klimatskim promenama, prema procenama Svetske banke, posebno u privredama sa niskim i srednjim dohotkom, donose značajne prinose – na svaki uloženi dolar vraćaju se četiri dolara.

Sjaoking Ju, direktor Svetske banke za Zapadni Balkan, izjavio je da klimatske promene predstavljaju jasnu pretnju ekonomskom razvoju u regionu.

„Troškovi ulaganja u adaptaciju su značajni. Ali, dobra vest je da su koristi još veće. Pripremajući se za klimatske opasnosti, možemo spasiti živote, zaštititi lokalne zajednice i stimulisati ekonomski rast“, ​​istakao je on.

Izveštaj za Zapadni Balkan predlaže tri grupe mera

klimatske promene zapadni balkan steta adaptacija prilagodjavanje svetska banka rizici
Klimatski rizici i ranjivost na Zapadnom Balkanu

Izveštaj za Zapadni Balkan navodi nekoliko preporuka o politikama “za usmeravanje tranzicije regiona ka klimatskoj neutralnosti do 2050”. Ove preporuke se mogu podeliti u tri grupe.

Prva se odnosi na transverzalne politike, uključuje integraciju napora prilagođavanja i ublažavanja uticaja klimtskih promena kroz institucije kako bi se postigli efikasni rezultati. Na primer, trebalo bi da se formiraju specijalizovane agencije ili komisije fokusirane na klimu, a nacionalne obaveze o klimatskim promenama trebalo bi da služe kao putokaz za sva pitanja u vezi sa klimom.

Potrebna je prekogranična saradnja

Druga grupa su prekogranične politike. Mere se odnose na jačanje regionalnih institucija kao osnove za saradnju u oblastima kao što su sistemi ranog upozorenja, zajedničko upravljanje resursima ili harmonizovani energetski sistemi.

Specifične potrebe ugroženih zajednica su u fokusu treće grupe. Mere uključuju reforme obrazovanja i obuke kako bi se poboljšala mobilnost radne snage i napore za usvajanje klimatski pametnih praksi, navela je Svetska banka.

Banka je, takođe, saopštila da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da smanje svoje emisije gasova staklene bašte kako bi ostale konkurentne, ojačale energetsku bezbednost i privukle međunarodne investicije.

Međutim, kako se dodaje, postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nemacka privreda dekarbonizacija co2 emisije

Nemačka privreda investirala 85 milijardi evra u smanjenje CO2 emisija

22. jul 2024. - Najmoćnije nemačko industrijsko udruženje BDI saopštilo je da buduća vlada mora da preispita brzinu dostizanja klimatske neutralnosti

Nova Evropska komisija balansirati dekarbonizaciju sa odrzivoscu cena energenata

Nova Evropska komisija će balansirati dekarbonizaciju sa održivošću cena energenata

22. jul 2024. - Evropska komisija želi da održi tempo dekarbonizacije, ali da istovremeno obezbedi pristupačne cene energenata za domaćinstva i privredu

serbia law on energy active buyers dynamic tariffs

Srbija usvojila izmene Zakona o energetici – stižu aktivan kupac, dinamične tarife, tržište pomoćnih usluga

22. jul 2024. - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici uvode brojne novine za domaćinstva, firme, investitore i državne kompanije

eu zelene obveznice izvestaj

Evropska unija izdala zelene obveznice vredne 65 milijardi evra

22. jul 2024. - Evropska unija je dosad izdala više od 65 milijardi evra zelenih obveznica u okviru svog programa NextGenerationEU