Klimatske promene

Leto 2021. najtoplije u Evropi od kako se vrše merenja

Photo by Kindel Media from Pexels

Foto: Kindel Media / Pexels

Objavljeno

12.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

12.01.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Prošla godina je nastavila niz od ukupno sedam najtoplijih od kako se beleži temperatura, a takođe je na petom mestu po visini godišnje prosečne temperature. Štaviše, leto 2021. je oborilo rekord u Evropi i bilo najtoplije ikada zabeleženo. U godišnjem izveštaju servisa za klimatske promene Copernicus (C3S) navodi se i tendencija porasta koncentracija ugljen-dioksida i metana.

Prema izveštaju koji je objavio Copernicus Climate Change Service – C3S, prosečna godišnja temperatura je bila za 1,1 do 1,2 stepeni Celzijusa iznad nivoa zabeleženog u periodu između 1850. i 1900. godine, kada su naučnici počeli da precizno beleže temperature. C3S je naučna informativna agencija Evropske unije.

Pariskim sporazumom iz 2015. zemlje potpisnice su se obavezale da ograniče globalno zagrevanje do kraja veka na najviše dva stepena, a poželjno 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe. Međutim, po sadašnjim projekcijama, svet se suočava s povećanjem od 2,7 stepeni Celzijusa.

Učestale ekstremne vremenske nepogode

Prema statistici kojom raspolaže C3S, 2021. je nastavila niz od sedam uzastopnih najtoplijih godina od kako se beleži merenje. Prošla godina je bila peta do sada po visini temperature, dok je leto bilo najtoplije u Evropi ikada. Svedočili smo požarima u Grčkoj i Turskoj, poplavama u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, kao i jakim sušama širom Evrope koje su desetkovale useve.

Širom planete su se dogodile brojne nepogode. Požari, poplave i toplotni talasi uzrokovani su emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Zabeležene su ekstremno visoke temperature i toplotni talasi na Mediteranu i u Severnoj Americi kao i ogromni požari u Australiji i Sibiru, poplave u Africi, Aziji, Evropi i Sjedinjenim Državama.

Gasovi s efektom staklene bašte povećavaju zagrevanje

Naučnici u izveštaju upozoravaju na porast koncentracije ugljen-dioksida i metana u atmosferi. Smanjenje emisija ta dva gasa s efektom staklene bašte je ključno kako bi se izbegla klimatska katastrofa.

C3S je objavio da su se nivoi metana u atmosferi značajno uvećali, bez naznaka da će se takav trend zaustaviti. Ova agencija navodi da nije jasno odakle tačno dolazi povećanje koncentracije, uz obrazloženje da čovečanstvo snosi odgovornost za sagorevanje fosilnih goriva, ali i da se metan oslobađa prirodnim putem, na primer iz močvara.

Očekuje se nastavak toplotnih rekorda i vrelih talasa

Skoro sve države sveta bi mogle da dožive jake toplotne talase, u proseku svake druge godine, zaključeno je u istraživanju. Očekuje se da će 92 procenta od 165 zemalja obuhvaćenih istraživanjem doživeti toplotne udare koji bi se inače događali jednom u sto godina.

U fokusu istraživanja bili su Kina, SAD, EU, Indija i Rusija, najveći izvori gasova s efektom staklene bašte, i kako njihove istorijske emisije i obećanja o smanjivanju utiču na očekivano zagrevanje po svetskim regionima do 2030. godine. Rukovodilac istraživanja Lea Beusch sa Instituta za nauku o atmosferi i klimi na univerzitetu ETH u Cirihu navela je da je nesumnjivo utvrđen efekat po regionima od postupaka najvećih emitera. Ona je naglasila da je to važno ustanoviti jer da se obično govori na apstraktnom nivou i o globalnim temperaturama.

Studija je pokazala da je u Africi najveća učestalost ekstremno toplih godina. Ali najveće povećanje temperature se beleži u oblastima bliže Severnom polu. Ona se zagrevaju brže od tropskih.

Autori studije takođe navode da bi ove prognoze mogle da se promene ukoliko bi se učinili značajni napori da se smanje emisije.

Prema trenutnim projekcijama, emisije će se do 2030. godine uvećati za 13,7 procenata. Ali za ostvarenje ciljeva Pariskog sporazuma one bi morale da se prepolove, prema navodima Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rystad Energy elektricne-mreze-neophodno-investirati-3-1-biliona-dolara-do-2030-ogranici-globalno-zagrevanje

U električne mreže neophodno uložiti 3,1 bilion dolara do 2030. da se ograniči globalno zagrevanje

12. januar 2022. - Zastarelost i neodgovarajuće karakteristike elektromreže su među najznačajnijim preprekama u energetskoj tranziciji, upozorava Rystad Energy

Istraživanje pokazalo da je podrška klimatskoj akciji veća nego što se misli

Dve trećine ljudi spremno da jedan odsto zarade da na spašavanje planete od klimatskih promena

12. januar 2022. - Čak 69 odsto globalne populacije spremno je da dobrinese borbi protiv globalnog zagrevanje, odricanjem od jednog procenta svog dohotka

srbija nekp pks ldk energetsko planiranje

Uspešno je okončan ključni projekat za transformaciju energetskog ambijenta u Srbiji

12. januar 2022. - Projekat "Dalji razvoj kapaciteta za energetsko planiranje“, finansiran iz programa IPA 2017, poslužio je kao primer saradnje svih aktera energetskog sektora u zemlji u oblasti metodološkog strateškog planiranja

2024, najtopliji januar u istoriji merenja

Oboren prvi rekord ove godine: januar 2024. najtopliji u istoriji

12. januar 2022. - Nakon najtoplije 2023. godine, u 2024. je zabeležen najtopliji januar u istoriji i ujedno osmi uzastopni mesec u kojem su globalne temperature dostigle rekordne visine