Slovenija prva u Evropi plasirala obveznicu za održivost, prikupila milijardu evra

Slovenija je pristupila međunarodnim tržištima i prodala svoju inauguralnu obveznicu vezanu za održivost, a zainteresovanost je bila čak preko 6,5 puta veća od ponuđene nominalne vrednosti ovih hartija duga. Kamata koju naplaćuje imalac može da poraste ili se smanji za po 50 baznih poena, zavisno od napretka ove zemlje u obaranju emisija gasova s efektom staklene bašte. Ovo je takođe bio prvi put da je neka evropska država plasirala obveznicu za održivost, napomenulo je Ministarstvo za finansije.

Bankari i menadžeri fondova su se tiskali u redu za prvu obveznicu za održivost koju je Slovenija ponudila investitorima. Potražnja je narasla na preko 6,5 puta više od dostupnih milijardu evra u dužničkim hartijama, koje dospevaju za deset godina. Reč je, takođe, o prvoj državnoj obveznici vezanoj za ispunjavanje ciljeva za održivost u Evropi, istaklo je Ministarstvo za finansije.

Slovenački Okvir za izdavanje obveznica vezanih za ispunjavanje ciljeva održivosti je usklađen i sa Principima za zelene obveznice Međunarodne asocijacije tržišta kapitala (ICMA), a uzet je u obzir i Standard za zelene obveznice kojeg je usvojila Evropska unija.

Konkretnije, prihodi od obveznica za održivost su namenjeni i za zelene projekte (one koji bi mogli da se pokriju i iz zelenih obveznica, po definiciji), i za socijalne projekte, i uz mogućnost refinansiranja u obe varijante.

U međunarodnim standardima i praksi postoje i socijalne obveznice, klimatske u užem smislu, plave i tako dalje. Navedeni standardi služe da privuku investitore koji iz etičkih ili zakonskih razloga ili zbog korporativnih ciljeva izbegavaju fosilna goriva, na primer. Ili podržavaju strože propise zaštite životne sredine ili su opredeljeni da doprinesu društvenoj zajednici.

S druge strane, dužnik često ispunjavanjem zadatih ciljeva sebi umanjuje troškove, a neispunjavanjem ih povećava. Tako je i u aktuelnom slučaju.

Slovenija bi zaključno sa 2030. morala da obori ukupne godišnje emisije gasova s efektom staklene bašte za barem 35 odsto sa nivoa zabeleženog 2005. godine. U suprotnom, kamata koju plaća imaocu desetogodišnje obveznice se posle devet godina penje za pedeset baznih poena. Jedan procentni poen se sastoji od stotinu baznih poena.

Kada bi pak emisije pale više od 45 odsto, kamatna stopa se spušta za 50 baznih poena, piše u dokumentaciji. Inače, cilj Evropske unije za 2030. je 55 odsto i zadat je u zakonodavnom paketu Fit for 55.

Visoka potražnja je dovela do umanjivanja raspona cene, sa 70 na 61 bazni poen iznad referentne vrednosti, pa su za Sloveniju troškovi zaduživanja manji od onih koje je prvobitno ponudila

Inicijalni, orijentacioni cenovni nivo je iznosio 70 baznih poena iznad referentne vrednosti – takozvanog svopa na srednju kamatnu stopu na državni dug. Međutim, snažna potražnja je stisnula raspon na 61 poen, što znači da su Sloveniji troškovi zaduživanja ispali niži.

Ministarstvo je otkrilo i da je u upisanim ponudama za kupovinu obveznica, pomenutoj sumi od preko 6,5 milijardi evra, 435 miliona bilo upravo od organizatora prodaje: investicionih i korporativnih ogranaka banaka koje je Slovenija angažovala.

Kupon na obveznicu za održivost iznosi fiksnih 3,125 odsto, (sekundarni odnosno realni) prinos do dospelosti je izašao na 3,155 odsto, a sekundarna cena (u preprodaji) je iznosila 99,746 odsto, saopšteno je.

Što se tiče geografije, 23 odsto ponuđenog paketa su kupili investitori iz Velike Britanije i Irske, 20 odsto oni iz regiona kojeg čine Belgija, Holandija i Luksemburg, a 15 odsto je otišlo u Nemačku, Austriju ili Švajcarsku. Sledi Južna Evropa, sa 12 procenata, Slovenija, sa 11 odsto, nordijske zemlje, devet procenata, i Francuska, pet odsto.

Upravljači aktivom, mahom investicioni fondovi, kupili su 54 odsto paketa. Centralne banke i druge zvanične institucije su, sa 18 odsto, bile tik ispred drugih banaka, čiji je udeo bio 17 procenata. Osiguravajuće kuće i penzioni fondovi čine pet odsto, a hedž fondovi drže četiri procenta upravo plasiranog državnog duga.