Konferencija 22 februar registracija - srpski
Životna sredina

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka

Foto: Tom Fisk / Pexels

Objavljeno

30.12.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

30.12.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

U Homolju iznad Žagubice, kanadska kompanija Dundee namerava da otvori rudnik zlata i eksploatiše rudu uz korištenje cijanida. Ekološka i lokalna udruženja su izričito protiv, jer bi ekspolatacija ugrozila životnu srednu, a najpre vodotokove. Pokrenuta je i peticija građana protiv otvaranja rudnika na platformi Kreni-promeni.

Nedaleko od sela Laznice, u opštinama Žagubica i Majdanpek, kompanija Dundee Precious Metals planira da otvori rudnik zlata Potaj čuka – Tisnica, uz postupak ekstrakcije zlata cijanidom. Luženje cijanidom omogućava profitabilno iskopavanje rude sa nižim procentom zlata, poput rude koja se nalazi u oblasti Homolja. Međutim cijanid lako i brzo reaguje na žive organizme i devastirajući je po životnu sredinu. 

Cijanid lako i brzo reaguje na žive organizme i devastirajući je po životnu sredinu

Rudnik bi prema planu radio sedam godina, a od rudne rente Srbija bi zaradila 43 miliona evra, rekao je za televiziju N1 advokat Aleksandar Grujić. Procenjena vrednost investicije je 211 miliona dolara. 

Oblast eksploatacije obuhvatila bi 292 kvadratnih kilometara, sa 39 procenata teritorije opštine Žagubica i selima Laznica i Selište, a u Majdanpečkoj opštini sela Jasikovo i Leskovo. Bilo bi raskopano 48,3 miliona tona raskrivke i 19,3 miliona tona rude – ukupno 67,5 milona tona raskopanog terena, navodi portal Mašina. Rudnik bi imao i odlagalište za jalovinu kapaciteta 7 megatona na Brdu Bigar.

Meštani se protive rudniku

Građani i ekološki aktivisti poručuju da neće dozvoliti da netaknuta priroda podno Homolja postane rudnik i jalovište.

„Ovde u Laznici radovi još nisu počeli i to je dobro. Jednom kad to krene, to je kao rak, metastazira“, prokomentarisao je ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, koji je sa meštanima u ovoj borbi.

Žitelji smatraju da bi se slučaju otvaranja rudnika i korišćenja cijanida dogodila katastrofa – za ratare, povrtare, voćare, stočare, pčelare, ribolovce. Jer, šta bi onda drugo moglo tu da se radi, pitaju se zabrinuti građani.

„Ja se zalažem da ne dozvolimo da se uopšte započne sa istražnim radovima. Jer ako jednom dođu, mi ćemo imati za pet ili deset godina isti problem kao što imamo sada u vezi Jadra. I mnogo bi skupo koštao njihov odlazak“, kaže arhitektica Sonja Pavlović, u svoje i u ime meštana. A takođe, ukazuje i na problem ekspolatacije u Jadru koji je nedavno uzburkao Srbiju. Očekivano je da borba za očuvanje prirode u Homoljskom kraju dobije zasluženu podršku.

Tona rude za gram zlata

Vađenje rude je proračunato u prosečnoj koncentaciji od grama zlata prema toni. Ekspoloatacija zlata iz rude vršila bi se metodom luženja, nagrizanja, prilikom čega se ruda drobi, zatim rasprostire na velikoj površini i prska natrijum-cijanidom. Kanadska kompanija Dundee u Srbiji ima i rudnik Timok gold koji je u fazi razvoja, dok je studija izvodljivosti za Tisnicu najavljenja za početak sledeće godine.

Građani poručuju – nećemo rudnik zlata

Homolje već ima zlato, govore ovih dana ekolozi – to su vode u slivu reke Mlave i Peka i netaknuta priroda u ovom delu Srbije. Do sada je prikupljeno preko 12 hiljada potpisa u građanskoj peticiji na Kreni-promeni. Peticija će biti upućena na relevatne adrese – Vladi Republike Srbije i resornim ministarstvima.

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka
Foto: iStock

Zlato koje ne sija

U pozivu na platformi Kreni-promeni ukazuje se na opasnosti od luženja cijanidom. Navodi se da će se zatrovati najčistiji delovi Srbije, ugroziti vodosnabdevanje Petrovca na Mlavi, Kučeva i okolnih mesta, dok bi se cijanidi razlili slivom reka Mlave i Pek. Rudarenjem iz površinskog kopa, drobljenjem i mlevenjem rude bi zasipalo okolinu prašinom. Oblasti Homolja, Beljanice i Kučaja je prirodna celinu sa najvećom kontinuiranom šumskom površinom u Srbiji. Najveći je rezervoar pitke vode u Srbiji, a luženje natrijum-cijanidom bi zagadilo vode. Rečju, devastacija.

Potpresednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da neće biti dozvoljena upotreba cijanida u preradi rude u Srbiji. Luženje ne dolazi u obzir, jer nije dobro za životnu srednu, kaže Mihajlović. Ako postoje neke alternativne tehnologije onda ćemo razgovarati, u suprotnom ne dolazi u obzir, izjavila je ministarka ovim povodom.

Rudnik je u suprotnosti sa razvojem opštine

Problem delom prestavljaju i zakonske regulative, prema kojima analize kvaliteta površinskih i podzemnih voda radi laboratorija koju angažuje kompanija, a ne republički Hodrometeorološki zavod. Takođe, otvaranje rudnika je u suprotnosti sa prostornim planom opštine Žagubica u kojem su navedene smerince ka zaštiti životne sredine, razvoju turizma, poljoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.

U regionu je prisutan otpor rudarenju koji ugrožava životnu sredinu

Treba upozoriti na katastrofu u susednoj Rumuniji iz 2000. godine, na lokaciji Baia Mare. Tada se 3,5 miliona kubnih metara jalovine kontaminirane cijanidom iz tamošnjeg rudnika zlata izlilo u Tisu i uništilo rečni ekosistem u 400 kilometara sliva reke.

Jedna od istaknutih borbi građana protiv projekata rudarenja koji predstavljaju opasnost po životnu sredinu se dogodila takođe u Rumuniji, u transilvanijskom selu Rosia Montana – meštani su godinama vodili bitku protiv otvaranja rudnika zlata, da bi na kraju sačuvali selo.

U Rumuniji i Grčkoj borbe protiv neželjenih rudnika traju decenijama

Rudarska kompanija je počela da otkupljuje kuće u okruženju, ali je oko 100 stanovnika odbilo da ih proda. Uz podršku ekologa, arhitekata, arheologa i advokata, sudski su borili protiv korporacije i države. Glavna zabrinutost se odnosila upravo na opasnosti od ispiranja zlata cijanidom, pogotovo nakon incidenta i zagađenja cijanidom iz Baia Mare. Ipak, spor između rudarske kompanije i rumunske vlade i dalje je u toku.

Borba protiv ekspoloatacije zlata događa se i u Grčkoj. Na Halkidikiju se građani protive ekspolataciji zlata još od 2003. godine. Grčka vlada je razmatrala otvaranje rudnika zlata širom zemlje sa idejom da takve invesiticije otvaraju radna mesta i donose stotine miliona evra u privredu. Međutim, pokazalo se da investicije imaju i ogroman uticaj na životnu sredinu, a samim tim i nailaze na jak i opravdani otpor.

Svi ovi projekti ukazuju na to koliko interes profita može biti invazivan po lokalne zajednice i očuvanje životne sredine. Glavni argument u takvoj borbi je da rudarska delatnost može biti održiva samo ako se ne menja karakter regiona i ako se sprovodi u opštem interesu društva.

Komentara: (1)
Furioso / 11.01.2022.

Zarada 43 miliona evra? A za prenos dali 600 miliona evra. Jel se ovo neko šali? Od tih 43 miliona evra koliko tačno ima svaki stanovnik Laznice, Žagubice i svih ostalih sela iz okoline? Neka kazu koliko tačno evra? Ja ću vam reći – 0 evra.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka

Homoljskom kraju preti devastacija cijanidom sa rudnikom zlata Potaj čuka

30 децембра 2021 - U Homolju iznad Žagubice, kanadska kompanija Dundee namerava da otvori rudnik zlata i eksploatiše rudu...

Zaštićenim područjima preko 13 miliona dinara od UniCredit banke

28 децембра 2021 - Više od 13 miliona dinara prikupljenih kampanjom UniCredit banke biće tokom 2022. godine uloženo u zaštićena područja Srbije

Dalekovode redovno obilaze i ornitolozi i čuvari ptica

Dalekovode redovno obilaze ornitolozi i čuvari ptica

21 децембра 2021 - Osnovni motiv monitoringa je da se smanji stradanje ptica od strujnih udara i sudara sa kablovima dalekovoda

Skoro 40.000 vrsta IUCN Crvenoj listi pretnjom nestanka Crvena lista

Skoro 40.000 vrsta na IUCN Crvenoj listi je pod pretnjom nestanka

08 септембра 2021 - Međunarodna unija za zaštitu prirode je objavila da je skoro 40.000 vrsta od skoro 140.000...