OIE

Solarni paneli na krovovima kuća: tri koraka za određivanje kapaciteta solarne elektrane

solarni paneli prozjumeri kalkulator

Foto: iStock

Objavljeno

21.10.2022.

Država

Podeli

Objavljeno

21.10.2022.

Država

Podeli

Instalacija solarnih panela na krovove kuća postala je pravi hit u Srbiji, zahvaljujući građanima koji su konačno dočekali priliku da sami proizvode zelenu energiju za sopstvenu potrošnju, ali i regulativi koja im je to omogućila. Ali, spremnost građana da postanu prozjumeri i regulativa nisu dovoljni da se na kraju instalira solarna elektrana koja će odgovarati njihovim potrebama, i što je, takođe, važno, koja će se isplatiti u što kraćem vremenskom periodu.

Srbija je za nešto više od pet meseci na krovovima kuća i firmi dobila skoro 360 malih solarnih elektrana, a još više stotina je u pripremi. Jedan od glavnih koraka u ostvarivanju ideje da se proizvodi zelena energija, i tako smanji zađanjenje vazduha i doprinese brobi protiv klimatskih promena, je izbor instalisane snage solarne elektrane.

Građanima su na usluzi brojni kalkulatori za određivanje snage njihove solarne elektrane, ali dobar deo njih ne daje građanima pravu informaciju. U čemu je problem?

Mnogi kalkulatori ne daju dobru računicu

Kalkulatori koji uzimaju u računicu ukupnu potrošnju domaćinstava, i skupe i jeftine struje, ne daju dobre rezultate, kaže za Balkan Green energy News Dejan Stojadinović, konsultant u oblasti obnovljivih izvora energije.

To je, kako kaže, najčešća, ali i najveća greška koju građani prave – predimenzioniranje snage solarne elektrane koju instaliraju odnosno pravljenje veće elektrane od one koja im je potrebna da pokrije njihovu potrošnju.

Gde je greška?

Naime, ukoliko se u obzir uzme potrošnja i skupe i jeftine struje dobiće se kapacitet koji će proizvesti tu potrošnju, ali zbog trenutno važeće regulative, sva ta proizvodnja neće moći da bude potrošena ili naplaćena.

Ako neko potroši, na primer, tokom godine 2.000 kilovat-sati (kWh) skupe i 400 kWh jeftine struje i taj zbirni podatak ubaci u neki od solarnih kalkulatora, kao rezultat će izaći kapacitet koji može da obezbedi 2.400 kWh. Ali, tu struju će elektrana najvećim delom proizvesti tokom dana, kada je na snazi viša tarifa (skupa struja), jer je u periodu niže tarife (jeftina struja) najvećim delom godine mrak odnosno noć.

Solarna elektrana može da obezbedi samo struju tokom trajanja više tarife, ne i tokom perioda niže tarife

Regulativa kaže da prozjumer može da isporučuje višak proizvedene i nepotrošene struje EPS Snabdevanju, kao i da povlači taj svoj višak, ali i struju koju mu prodaje ova firma. Obračun se radi posebno u višoj, posebno u nižoj tarifi i to za period od 12 meseci.

To znači da ako se godišnje isporuči EPS-u u višoj tarifi 1.000 kWh i povuče u višoj 1.200 kWh, platiće se 200 kWh. Ali, ako se isporuči 1.000 kWh, a povuče 800 kWh, 200 kWh ostaje EPS-u, prozjumer ne dobija nikakvu naknadu. Isto važi i za nižu tarifu.

Višak struje koju prozjumer proizvede, a ne potroši dobija EPS za džabe

„Viškom iz više tarife se ne može pokriti potrošnja u nižoj tarifi i obrnuto“, naglašava Stojadinović.

Kada se vratimo na primer potrošnje od 2.000 kWh skupe i 400 kWh jeftine struje to znači sledeće: ako se instalira solarna elektrana na osnovu ukupne potrošnje koja će proizvoditi 2.400 kWh onda će 2.000 kWh biti potrošeno, a 400 kWh će ostati EPS-u. Ako se instalira elektrana koja će proizvoditi 2.000 kWh – EPS-u se neće davati džabe ništa.

Tri koraka za pravilno određivanje kapacitete solarne elektrane

solarni paneli prozjumeri kalkulator elektrana tri koraka

 

Potrošač bi prvo trebalo da na sajtu EPS Snabdevanja pogleda svojih poslednjih 12 mesečnih računa, zatim da izračuna prosečnu mesečnu potrošnju skupe struje (viša tarifa) ili da sabere svu tu potrošnju. Na kraju, prosečnu mesečnu potršnju deli sa 100 ili ukupnu potrošnju sa 1.200.

Rezultat je u oba slučaj isti i to je snaga elektrane. Deli se sa 1.200 jer je to prosečna proizvodnja iz solarnog panela snage 1 kilovat u Srbiji.

Kada je budući prozjumer saznao snagu može da krene u obezbeđivanje potrebnog novca i dogovor sa instalaterima.

Stojadinović kaže da ako vlasnik domaćinstva očekuje povećanje potrošnje u narednim godinama, onda bi u računicu trebao ubaciti i taj iznos, ali samo ako je reč o skupoj struji.

Posledice i moguća rešenja

solarni paneli prozjumeri efekti predimenzionisanja solarne elektrane

Na primeru, koji je pripremio Stojadinović, može se vide kakva je isplativost investicije kod potrošača koji mesečno troši oko 600 kWh skupe struje. Prava mera elektrane za njega je 6 kW, dok bi 10 kW bilo previše.

Računica uzima u obzir da je vek trajana elektrane 25 godina, sadašnju cenu struje u višoj tarifi od 5,8 evrocenti u zelenoj zoni, 8,8 evrocenti u plavoj i 17,5 u crvenoj, cenu solarnih panela od 1.300 evra za 1 kW i da nisu uključene subvencije države ili neke druge institucije, kojih je u Srbiji sve više. Može se reći i da je izvesno da cena struje u Srbiji narednih godina neće biti ista, što će dodatno smanjiti period otpate tj. povećati isplativost investicije.

Stojadinović kaže da je uočeno da je većina sadašnjih prozjumera instalirala veće elektrane nego što su im potrebne, a da je jedno od rešenja povećanje potrošnje, ali na pametan način. Instalacija toplotne pumpe je, dodaje Stojadinović, opcija koja može da donese uštede.

Komentara: (4)
Balać Dušan / 02.11.2022.

Očigledno je da je najbolje jednotarifno merenje. Da li je to dozvoljeno; ne znam, ali onda se energija proizvedena danju i isporučena u EPS mrežu, moze povlačiti noću.

Dejan / 08.11.2022.

Prelazak na jednotarifno merenje je moguć, i u tom slučaju bi se energija isporučena danju mogla povlačiti i noću, ali je ta opcija manje isplativa za prozjumera – ostvaruje manje uštede zbog različitih cena kWh

Momir / 09.11.2022.

U Crnoj Gori je malo drugačija regulativa. Godišnji obračun se svodi uz martovski račun, a EPCG plaća višak proizvedene energije po prosječnoj cijeni od 4,2 €c/KWh, jer se uračunava samo cijena energije, bez mrežarina, subvencija, PDV-a itd.
Međutim, cijena proizvedene energije ima i drugi aspekt. Energija koju potroši sami prozjumer ima jednaku vrijednost kao ista ta količina obračunata po ukupnoj maloprodajnoj cijeni od 10 €c/KWh jer je njenom potrošnjom prozjumer uštedio toliku količinu energije odnosno novca. Drugim riječima, ako proizvedete 1000 KWh, time ne zarađujete 42 €, nego 100 €, jer da ste tu istu količinu kupili, platili bi je 100 €.

Vojislav Marković / 31.03.2023.

A šta ako odnos više i niže tarife nije 1:5, kao u uzetom primeru, već 1:3 ili 1:2?

Proizvodnja el.en.solarnim panelima moguća je samo u toku obdanice (danju).
Kako je većina ljudi tada na poslu, školi,…, potrošnja je minimalna.
Maksimalna potrošnja je u drugom delu dana i noću. Većina nas ima naviku da koristi el.en.noću po nižoj tarifi (TA peći, veš mašine, …) kako bi se poravnao dnevni dijagram opterećenja sistema, što je i bio cilj EPS-a, da uvede nižu tarifu.
Najkorektnije bi bilo da sistem bude jednotarifni, tj. KWh za KWh. Na taj način bi se pojednostavili i godišnje bilansiranje svakog proizvođača-potrošača, a i obračun za eventualno prekoračenu potrošnju (više potreošene energije od proizvedene).

To bi takođe pojednostavilo i planiranje potrebnog kapaciteta solarne elektrane i optimizovalo potrebnu investiciju.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Novi krug subvencija energetsku efikasnost domacinstva Srbiji

Novi krug subvencija za energetsku efikasnost za domaćinstva u Srbiji

21. oktobar 2022. - Građani će za subvencije za energetsku efikasnost u Srbiji za 2024. konkurisati od leta. Opštine i gradovi su pozvani da izdvoje sredstva.

Nemackoj solarni park Witznitz najveci u Evropi

U Nemačkoj otvoren solarni park Witznitz, najveći u Evropi

21. oktobar 2022. - Hansainvest i Move On pustili su u rad solarni park Witznitz, snage 605 megavata, na mestu nekadašnjeg ugljenokopa kod Lajpciga

Adex Srbija Madarska Madjarska Slovenija udruzivanju berzi elektricne energije

Srbija, Mađarska, Slovenija potpisale sporazum o udruživanju berzi električne energije

21. oktobar 2022. - Mađarska, Srbija i Slovenija spajaju svoje berze električne energije pod okriljem zajedničke kompanije Adex Group

srbija JIE evropa veleprodajne cene struje solar vetar bazna energija

Kanibalizacija će sniziti cenu struje iz solara 40-50 odsto u odnosu na vetar i baznu energiju

21. oktobar 2022. - Veleprodajne cene bazne energije u Srbiji, ali i celoj JIE, imaće silazni trend do 2050, pokazuju projekcije firme Aurora Energy Research