Električna energija

Komercijalni prozjumer – rešenje za privredu da se dekarbonizuje i obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom

BGEN Konferencija panel 3

Foto: Đorđe Tomić / Balkan Green Energy News

Objavljeno

26.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

26.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Kako da kompanije obezbede stabilno i povoljno snabdevanje električnom energijom i dekarbonizuju se, bilo je osnovno pitanje na trećem panelu koji je održan u okviru konferencije Privreda Srbije na tržištu električne energije. Učesnici su predstavili opcije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe kroz status komercijalnog prozjumera, modele za investiranje u obnovljive izvore energije, način obračuna i priključenja na mrežu.

Treći panel na konferenciji „Privreda Srbije na tržištu električne energije“ dao je odgovore na pitanja koje već izvesno vreme, a posebno od početka energetske krize i istorijski visokih cena električne energije, interesuju privrednike u Srbiji – šta je sve potrebno znati da bi se donela odluka i izgradila jedna solarna elektrana za sopstvenu potrošnju.

Panel je moderirao konsultant Dejan Stojadinović, koji je pokrenuo razgovor o interesovanju kompanija u Srbiji za dekarbonizaciju, široj slici tog procesa i problemima sa kojima se privrednici na tom putu susreću.

Iako je jasno da izgradnja solarnih elektrana izaziva veliku pažnju kao spasonosno rešenje usred energetske krize, ali i da je mnogo elektrana za sopstvenu potrošnju širom zemlje već izgrađeno, u Srbiji ne postoji ni jedan pravi komercijalni prozjumer i sa EPS-om kao snabdevačem nije zaključen ni jedan ugovor.

Učesnici su diskutovali zašto je tako i pored toga što je regulativa usvojena pre godinu dana. Bilo je reči i o postupku instalacije solarnih elektrana, priključenju na mrežu i regulaciji statusa kupca-proizvođača. Pored toga, predstavile su se vodeće kompanije u ovoj oblasti kod nas.

Konferenciju Privreda Srbije na tržištu električne energije, u organizaciji portala Balkan Green Energy News, otvorili su Artur Lorkowski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Urs Schmid, ambasador Švajcarske u Srbiji, i Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike.

Kategorije proizvođača

Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, predstavio je razliku između četiri statusa proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora, prema trenutno važećim zakonskim normama.

Dva statusa su podržana određenim vidovima subvencija od države i to su povlašćeni proizvođači, sa tržišnim premijama i sa fidin tarifama. Zatim su tu i proizvođači koji nemaju nikakve subvencije, a oni preuzimaju sve rizike koji su vezani za poslovanje na tržištu električne energije, objasnio je Lutovac.

U pomenute tri kategorije spadaju svi koji nameravaju da se profesionalno bave proizvodnjom i preduzeća koja to sagledavaju kao svoju osnovnu delatnost.

Interesovanje za status komercijalnih prozjumera

Najveće interesovanje privrednika je usmereno na status kupca-proizvođača, odnosno komercijalnih prozjumera, jer se tu radi o proizvodnji električne energije za sopstvene potrebe, istakao je Lutovac.

Ilustracija odnosa na relaciji kupac-proizvođač i snabdevač

Zakonski je inaugurisan status kupca-proizvođača i otvorena su vrata, rekao je savetnik predsednika PKS i dodao da je država u tom smislu napravila dobar iskorak. Ipak, Lutovac je naglasio da ne treba zaboraviti da Elektroprivreda Srbije i Elektrodistribucija Srbije u suštini nemaju eksplicitni poslovni interes da se ovome prepuste.

Ukoliko se uveća broj prozjumera, to može uticati na prihode EPS-a i EDS-a koji je operator distributivnog sistema. Ipak, to bi moglo da omogući i višak energije u sistemu koji bi mogao da se izvozi po tržišnim cenama.

Izvođači na tržištu

Šta je potrebno da zainteresovane kompanije znaju o fazama realizacije projekta solarne elektrane objasnio je Aleksandar Vajs iz kompanije ENEL PS. Ova inženjerska kuća je prisutna na tržištu punih 27 godina, sa preko sto zaposlenih i sopstvenom servisnom podrškom.

Aleksandar Vajs, inženjer prodaje za solar u kompaniji ENEL PS

Vajs je objasnio da nakon inicijalnog interesovanja klijenta, kompanija daje odgovor već u roku od 24 sata. U narednih sedam do deset dana tim inženjera odlazi na lokaciju, a često je slučaj, prema Vajsovim rečima, da se na samoj lokaciji iskristališu specifičnosti i dođe do najboljih rešenja za realizacije projekta. On je naveo da ENEL PS u narednim koracima radi detaljnu analizu, odnosno studiju izvodljivosti nakon čega se finalizuje dogovor sa klijentom.

Ekspertski tim kompanije ENEL PS je sve vreme dostupan, a nakon instalacije solarne elektrane i isteka garantnog perioda obezbeđuje neohodnu servisnu podršku, istakao je Vajs.

Novi model na tržištu – korporativni solar

O modelima dekarbonizacije koji su primenljivi na srpskom tržištu govorio je i Đorđe Popović, direktor kompanije Resalta. Sa sedištem u Ljubljani, Resalta posluje u osam zemalja Jugoistočne i Centralne Evrope. 

Popović je prvenstveno predstavio model korporativnog solara, koji podrazumeva finansiranje projekta iz samih ušteda električne energije, koje se ostvaruju kao rezultat primenjenih mera. Popović je napomenuo da u širem smislu to uključuje isporuku energije koja podiže energetsku efikasnost, ali i da se energent zamenjuje čistijim, zelenijim, sa smanjenim emisijama ugljen-dioksida.

Djordje Popovic Resalta

Đorđe Popović, direktor kompanije Resalta u Srbiji

„Mi smo postali akreditovani partner globalne organizacije CDP. To je međunarodna organizacija koja meri emisije ugljenika i izveštava o njima i u prvom koraku to je ono što nudimo u dekarbonizacijskoj propoziciji klijenta. Jedno pouzdano, transparentno merenje njihovih emisija, a nakon toga i određivanje mera, kako bi se te emisije smanjile“, objasnio je Popović.

Resalta je prepoznala veliku mogućnost u propoziciji dekarbonizacije, istakao je Popović i naglasio da je trenutno izuzetno dobar ambijent za ovu vrstu posla, a da će 2022. biti godina solarnog buma u Srbiji.

Popović navodi da je Resalta uvela ESCO koncept u energetskoj efikasnosti i to prenela na solarni segment. On je predstavio korporativni solar, poslovni model po kojem nakon detaljne analize, energetski provajder u potpunosti preuzima celokupan rizik projekta – projektovanje, izgradnju, instalaciju i puštanje u rad.

Specifičnost ovog modela je da provajder preuzima i finansiranje čime rasterećuje klijenta od zaduživanja, a sam projekat se finansira kroz mesečnu naknadu, koja se plaća nakon puštanja u rad postrojenja, u periodu od 10 do 25 godina, rekao je Popović i istakao da klijent plaća unapred određenu cenu energije, koja je fiksirana na čitav period ugovora.

Procedura priključenja elektrane na mrežu

Dušan Đukić, šef službe za energetiku u Elektrodistribuciji Srbije, govorio je o procedurama priključenja elektrana koje koriste obnovljive izvore energije i naveo da je to važan tehnički i finansijski korak.

Procedura je u tri dela, naspram snage i zakonske regulative. Prvi deo se odnosi na solarne elektrane snage do 10,8 kilovata i tu je procedura skraćena i identična je kao za domaćinstva. Sve informacije se nalaze na sajtu EDS-a, napomenuo je Đukić.

Za elektrane od 10,8 do 50 kilovata, prozjumeri ne moraju da ishoduju građevinsku dozvolu, dok je za preko 50 kilovata dozvola neophodna, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

On je istakao da je suština da se uradi idejno rešenje za solarne elektrane, kako bi se dobio određeni skup informacija na osnovu kojih se određuje lokacija i osnovni parametri, pa da bi zatim mogle da se urade analize da se utvrdi da li elektrana može da se priključi na sistem.

„Bitno je napomenuti da nema ograničenja u snazi za sticanje statusa kupca-proizvođača. To može biti i 50-60 megavata, a jedino ograničenje je odobrena snaga potrošnje,“ rekao je Đukić.

tri

Očekuje se prvo potpisivanje ugovora za prozjumere

Nakon priključenja sledi obračun, ali iako je celokupna regulativa vezana za kupca-proizvođača usvojena, ona još uvek nije u potpunosti primenjena i nije još uvek zaključen nijedan ugovor. Zahtevi koji su podneti EPS-u još nisu rešeni, zbog nejasnoća oko primene poreza na dodatu vrednost.

Iako je sva regulativa za kupce-proizvođače usvojena prošle godine, ona još uvek nije u potpunosti primenjena zbog nejasnoća oko primene PDV-a

Bratislav Džombić, direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta Elektroprivrede Srbije, objasnio je da je uredba prema kojoj se PDV obračunava na neto energiju, što je razlika između toga što kupac preuzme iz sistema i onoga što kupac isporuči u sistem, stupila na snagu još krajem septembra. Ipak, on navodi da takva vrsta obračuna nije u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost.

Bratislav Džombić EPS

Bratislav Džombić, direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta, EPS

EPS zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom finansija pokušava da dođe do konačnog rešenja i načina na koji će se obračunavati porez u slučaju kupca-proizvođača, rekao je Džombić i dodao kako je ubeđen da će se to desiti veoma brzo.

Kupac-proizvođač može da dobije obračun na dva načina: na osnovu neto merenja ili neto obračuna. Neto merenje imaju domaćinstva i stambene zajednice, a privreda će funkcionisati po principu neto obračuna, objasnio je Džombić. Prema takvom modelu, PDV se obračunava na osnovu preuzete energije.

„Cena po kojoj snabdevač preuzima ne mora da bude ista kao cena po kojoj kupujete od snabdevača. I to je suštinska razlika između neto merenja i neto obračuna“, napomenuo je Džombić.

Finansiranje projekata i bankarski sektor

Danijel Stojanović, direktor Sektora za rad sa privredom u Komercijalnoj banci, istakao je da banka sagledava investicije u energetsku transformaciju kao jedini mogući put ka održivom razvoju i da to nije samo korporativno, već nacionalno i globalno pitanje. Komercijalna banka je članica NLB grupe od kraja 2020. godine.

„U centar svih naših osnovnih odluka smo stavili princip održivosti i kreirali smo platformu koja sva finansiranja koja podržavaju ESG standarde promoviše da budu u prvom planu“, rekao je Stojanović.

Danijel Stojanović, Komercijalna banka

Komercijalna banka želi da u ovom segmentu bude proaktivna i postavi temelje investicionog talasa koji se sada očekuje, istakao je Stojanović, koji je dodao da se računa i da znanje koje NLB grupa ima u regionu bude primenjeno i u Srbiji. Postoji ozbiljna agenda na nivou države, sa ciljevima da se sa 26 posto udela energije iz obnovljivih izvora dođe do 50 procenata do 2040. godine, naveo je Stojanović. On je istakao da je za to, po preliminarnim procenama, potrebno 35 milijardi evra investicija.

Status prozjumera i potrošnja u skladu sa potrebama

Bratislav Džombić je naglasio da se cene na komercijalnom tržištu utvrđuju u međusobnom pregovaranju i ugovaranju, a da to isto važi i za otkupnu cenu.

On je rekao da će otkupna cena najverovatnije biti procenat od cene po kojoj se kupuje električna energiju i dodao da snabdevač, kada sklapa ugovor sa kupcem-proizvođačem, preuzima i balansnu odgovornost za tu energiju.

Shodno tome, neće biti jedinstvene otkupne cene i EPS će je ugovarati pojedinačno sa svakim kupcem-proizvođačem.

Kupac-proizvođač bi od starta morao da ima posebnu poziciju na tržištu, jer mu je ograničena količina proizvodnje, kao i mogućnost sa kim može da sklapa ugovor

Miroslav Lutovac je ponudio tezu da se u statusu kupca-proizvođača ne radi o prometu dobara. Kupac-proizvođač bi od starta morao da ima posebnu poziciju na tržištu, jer mu je ograničena količina proizvodnje, kao i mogućnost sa kim može da sklapa ugovor, s obzirom na to da je EPS predominantan snabdevač sa 97 procenata tržišta, napominje savetnik. On ističe da se u ovom slučaju i ne radi o trgovini na tržištu, već o skladištenju i balansiranju električne energije.

Da je to tako postavljeno od samog početka, ne bi ni bilo problema sa PDV-om, rekao je Lutovac i zaključio da bi rešenje trebalo tražiti u tom pravcu.

Bilo je dosta konfuzije oko statusa prozjumera i mnogi su u tome videli šansu za zaradu. Međutim, poenta takvog koncepta je da proizvodnja električne pre svega zadovolji sopstenu potrošnju i potrebe kompanije. Za komercijalne proizvođače energije iz obnovljivih izvora važe druga pravila i modeli predviđeni zakonom, dok bi prozjumeri trebalo da optimizuju kapacitete u skladu sa sopstvenom potrošnjom.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Srbija EU grant dalekovode pametna brojila

EU kreditima i donacijom podržava projekte dalekovoda, pametnih brojila u Srbiji

08 августа 2022 - Srbiji je preko WBIF-a odobreno 17 miliona evra za dalekovode i unapređenje elektrodistributivnog sistema. Ta dva projekta su vredna ukupno 81 milion evra i finansiraju se iz kredita.

EPCG snizio cenu prodaju 10 odsto udela vlasnistvu

EPCG snizio cenu za prodaju 10 odsto udela u vlasništvu

06 августа 2022 - U toku je još jedan pokušaj privlačenja mogućih strateških partnera da preuzmu udeo u termoelektrani Pljevlja

h bridges etf drugo mesto tamicenje 2022

Studenti ETF-a osvojili drugo mesto na najvećem svetskom takmičenju za energetsku elektroniku

05 августа 2022 - U finalu su u Sjedinjenim Američkim Državama bili bolji od dva američka, dva nemačka i jednog fakulteta sa Šri Lanke

Kosovo vanredne mere bezbednost snabdevanja strujom

Kosovo* uvelo vanredne mere za bezbednost snabdevanja strujom

05 августа 2022 - Kosovo* je uvelo vanredne mere u trajanju do 180 dana u sektoru snabdevanja električnom energijom zbog skoka cena širom Evrope