Berlinska deklaracija potvrdila jačanje regionalne saradnje u energetici na Zapadnom Balkanu

Lideri Zapadnog Balkana su na samitu u Berlinu usvojili Deklaraciju o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji, kojom je naglašena posvećenost zemalja regiona poboljšanju saradnje u procesu transformacije energetskih sektora i Evropskom zelenom dogovoru, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice.

Šest lidera regiona usvojili su zajedničku Deklaraciju o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu.

Osam godina nakon prvog samita Berlinskog procesa za Zapadni Balkan, šefovi vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, sastali su se početkom novembra u Berlinu sa visokim predstavnicima Evropske unije i država članica, međunarodnih i regionalnih tela i organizacija.

Sa samita je upućen poziv međunarodnim finansijskim institucijama i donatorima da racionalizuju finansijsku podršku politikama, merama i akcijama koje su navedene u nacionalnim energetskim i klimatskim planovima, a koje treba da usvoji i odobri Sekretarijat Energetske zajednice do kraja 2023.

Deklaracija o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji predviđa da će posvećenost Evropskom zelenom dogovoru i poboljšana regionalna saradnja biti dalje „konceptualizovana, podržana i praćena“ u okvirima Energetske zajednice i usklađene sa Evropskim zelenim dogovorom.

Samitu je prisustvovao direktor Energetske zajednice Artur Lorkovski, koji je naglasio da će se ova institucija uložiti sve napore da podrži ugovorne strane Zapadnog Balkana u procesu usklađivanja sa evropskim putem ka ekonomiji bez ugljenika do 2050.

U tom kontekstu, prvi naredni korak biće usvajanje energetskih i klimatskih ciljeva za 2030. godinu, pakete za integraciju tržišta električne energije i uredbe za praćenje, izveštavanje i verifikaciju emisija gasova staklene bašte na sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice u decembru 2022. godine.

Lideri Zapadnog Balkana su pozvali Energetsku zajednicu da osmisli i predloži regionalno koordinisan pristup za postepeno ukidanje proizvodnje električne energije na ugalj

Lideri su pozvali Energetsku zajednicu da osmisli i predloži regionalno koordinisan pristup postepenom ukidanju proizvodnje električne energije na ugalj, kao i mehanizme energetske bezbednosti i šeme cena ugljenika, sa krajnjim ciljem da se pridruži evropskoj šemi za trgovinu emisijama i izbegne primenu planiranog mehanizma za prekogranični porez na ugljen-dioksid (CBAM) Evropske unije.

Kako bi se uhvatili u koštac sa zagađenjem vazduha, lideri su se takođe obavezali da će se region uskladiti sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje EU, koja postavlja nova ograničenja za emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine.

Takođe, učesnici su pozvali opštine i regione balkanskih zemalja da se aktivno angažuju u okviru inicijativa za regione čistog vazduha koje sprovodi Sekretarijat Energetske zajednice.

Energetska bezbednost i tranzicija, zelena agenda i klimatska politika

Lideri regiona su se obavezali da prošire razvoj obnovljivih izvora energije i implementiraju i koriste regionalni sistem uspostavljen u Energetskoj zajednici, za izdavanje i trgovinu garancijama porekla. Složili su se i da međusobno usklade krizne i hitne mere u kontekstu energetske krize, kao i da se usklade po tom pitanju i „u duhu solidarnosti“ sa državama članicama EU i uklone sve prepreke za funkcionisanje tržišta.

Učesnici samita su zaključili da energetska kriza i prelazak na obnovljive izvore energije može biti ostvareno samo kroz dublju regionalnu saradnju. Složili su se da Evropa treba da preispita energetsku bezbednosti i snabdevanje.

Ovo je ključno ne samo da bi se obezbedila pristupačna i pouzdana energija, ali i za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje zagađenja životne sredine.

Bosna i Hercegovina još uvek nije potpisala deklaraciju

Bosna i Hercegovina nije odobrila ovu deklaraciju do usvajanja na samitu i pozvana je da to učini u kasnijoj fazi, naveo je Sekreterijat Energetske zajednice.

Kako prenose Nezavisne, BiH nije potpisala sporazum zbog tehničkih, ali ne i suštinskih razloga. U Savetu ministara BiH do trenutka potpisivanja u deklaracije u Berlinu, nije došlo do usklađenosti o svim merama koje su ovim dokumentom predviđene.

Kako bosanskohercegovači list napominje, iz oba entiteta je došlo do nedoumica oko zatvaranja termocentrala i velikog broja zaposlenih koji radi u ovim postrojenjima, kao i u rudnicima.

Zvaničnici iz BiH očekuju razgovore s predstavnicima EU o mogućim modalitetima tranzicije i pomoći koju bi BiH trebala da dobije kako bi rešila ova pitanja, navodi gorepomenuti medij.

Berlinski proces je uspostavljen 2014. godine kao platforma za države Zapadnog Balkana, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, za ubrzanje približavanja EU i produbljivanje regionalne integracije i saradnje kao ključnih za ekonomski razvoj, rast i mir na zapadnom Balkanu. Učesnici su odlučili da se sledeći samit Berlinskog procesa 2023. održi u Albaniji.