Energetska zajednica u decembru usvaja energetske i klimatske ciljeve za 2030.

Ugovorne strane Energetske zajednice, uključujući Albaniju, BiH, Crnu Goru, Kosovo*,  Severnu Makedoniju i Srbiju, konačno će dobiti dugo očekivane ciljeve za 2030. godinu za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Očekuje se da će Ministarski savet Energetske zajednice usvojiti energetske i klimatske ciljeve za 2030. na sastanku 15. decembra u Beču, pod predsedavanjem Ukrajine, saopštio je Sekretarijat Energetske zajednice.

Osim zemalja regiona članice Energetske zajednice su i Gruzija, Moldavija i Ukrajina.

Emisije bi trebalo da se smanje 60,9 odsto u odnosu na 1990.

Treba napomenuti da je prvi rok za postavljanje ovih ciljeva bio novembar 2019, zatim je pomeren na sredinu 2021, a sastanak Ministarskog saveta u decembru ove godine je određen kao datum za ovu odluku na prošlogodišnjem sastanku održanom u Beogradu.

Sada je Sekretarijat saopštio da se očekuje da će odluka koja će biti usvojena u decembru ograničiti ukupne emisije gasova staklene bašte na nivou Energetske zajednice na 427,64 miliona tona ekvivalentnog CO2 do 2030, što predstavlja smanjenje od 60,9 odsto u odnosu na nivoe iz 1990, saopštio je Sekretarijat.

Cilj za obnovljive izvore energije na niovu Energetske zajednice trebalo bi da bude 31 odsto

Što se tiče obnovljivih izvora energije, Sekretarijat je naveo da se predviđa da će usvojeni nacionalni ciljevi sveukupno predstavljati cilj od 31 odsto na nivou Energetske zajednice.

Inače, cilj EU za obnovljive izvore energije za 2030. je 32 odsto.

Kako bi se povećala energetska efikasnost i ušteda energije, očekuje se da će odluka Ministarskog saveta ograničiti potrošnju primarne energije na 129,88 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe) i finalne energije na 79,06 Mtoe na nivou Energetske zajednice.

Usvajanje ciljeva je od suštinskog značaja da članice Energetske zajednice dostignu klimatsku neutralnost svojih ekonomija do 2050. i kratkoročno gledano smanje zavisnost od fosilnih goriva, naglasio je Sekretarijat.