Ministarski savet Energetske zajednice usvojio smernice za donošenje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. 

Region/EU 29.11.2018. | Komentari: 0Autor: Vladimir Spasić

Slika: Energetska zajednica

Ministarski savet Energetske zajednice, koji je održan danas u Skoplju, usvojio je Opšte smernice za donošenje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, izabrao je 21 infrastrukturni projekat od regionalnog značaja i odlučio da se ponovo otvore pregovori o amandmanima na Ugovor o osnivanju Energetske zajednice.

Savet je, na sastanku koji je okupio ministre energetike i životne sredine, produžio i mandat Janeza Kopača kao direktora Sekretarijata EnZ u naredne tri godine, počev od 1. decembra 2018. godine.

Odlučeno je i da se u 2019. godini zajedno sa ciljevima do 2030. uzmu u obzir i izmenjena Direktiva o energetskoj efikasnosti i izmenjena Direktiva o obnovljivim izvorima energije, kao i nova Uredba o upravljanju.

Savet je, takođe, doneo odluku o proširenju pravnih tekovina EnZ usvajanjem nove Uredbe o energetskom označavanju 2017/1369 i Regulative br. 1227/2011 o integritetu i transparentnosti veleprodajnog tržišta (REMIT).

“Opšte smernice za definisanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine potvrđuju potrebu za uspostavljanjem ciljeva za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ciljevi bi trebalo da budu u skladu sa ciljevima EU do 2030. godinu, da predstavljaju jednaku ambiciju za članice EnZ i da uzimaju u obzir relevantne socio-ekonomske razlike, tehnološki razvoj i obaveze iz Pariskog sporazuma”, navodi se u saopštenju Sekretarijata.

Srbija i BiH dobile dodatnih 6 meseci da ispoštuju pravila EnZ

Savet je usvojio i 8 projekata od interesa za EnZ i 13 projekata od zajedničkog interesa, u skladu sa Uredbom 347/2013 o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu koji će moći da koriste investicione podsticaje i povoljnije regulatorne uslove.

U sektoru električne energije izabran je Transbalkanski koridor, koji će povezati Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju i Rumuniju, kao i ostatak Zapadnog Balkana sa italijanskim elektroenergetskim sistemom preko podvodnog kabla.

Ministri su doneli i odluke o više slučajeva u vezi sa rešavanjem sporova koji predstavljaju ozbiljnu i trajnu povredu prema članu 92. Ugovora o EnZ. Odluke se odnose na BiH, Srbiju i Ukrajinu zbog neusklađenosti s Direktivom o sumporu u gorivima, i BiH zbog neusvajanja Trećeg energetskog paketa.

Što se tiče neusklađenosti Srbije sa pravilima u vezi sa raspodelom prihoda od prekograničnih kapaciteta na određenim interkonekcijama, kršenje će se smatrati ozbiljnim ako se ne otkloni u narednih šest meseci. Savet je odlučio da odobri BiH još šest meseci pre stupanja na snagu novih mera zbog neusvajanja zakonodavstva o gasu.