OIE

Solarni podkast: Privreda u Srbiji se uhodava u izgradnji solarnih elektrana za svoje potrebe

potrebe Solarni podkast Privreda Srbiji uhodava solarnih elektrana

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

23.06.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

23.06.2023.

Država

Komentari

1

Podeli

U Srbiji se razrađuju i razvijaju modeli za dozvole, obračun proizvodnje i potrošnje i finansiranje investicija kompanija u fotonaponska postrojenja za sopstvene potrebe za električnom energijom. Učesnici četvrte epizode solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate složili su se da će ovo tržište i dalje ubrzano da se širi, ali su upozorili da je za to neophodna izvesnost u regulativi, uz dodatna rešenja u pravnom okviru. Ova grupa stručnjaka je naglasila da je za kompaniju koja planira da instalira solarne panele najvažnije da prilagodi njihovu snagu vlastitoj potrošnji.

Industrijski pogoni koji sami proizvode energiju, ili u aranžmanu s investitorima imaju direktan pristup izvoru energije, štite se od skokova cena i smanjuju rizike po bezbednost snabdevanja. Fotonaponski sistemi su se pokazali kao najbolje rešenje u domenu električne energije. Slobodne su ogromne površine na krovovima hala, zgrada i fabrika, a planirani kapacitet može da se prilagodi potrošnji na datoj lokaciji, ali i raspoloživim sredstvima.

Kompanije u Srbiji u svim sektorima prepoznaju korist od postavljanja solarnih panela, a isto tako i domaćinstva. Kapaciteti na mreži su još veoma skromni, ali od prošlogodišnjih zakonskih promena, uvođenja statusa prozjumera – pravno definisanih kao kupci-proizvođači – i programa subvencija, broj projekata i zahteva je u naglom porastu.

Kompanije u Srbiji u svim sektorima prepoznaju korisnost solarnih panela, a isto tako i domaćinstva

U četvrtoj i, za ovu sezonu poslednjoj epizodi solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate, razjašnjene su brojne nedoumice u ovom segmentu energetske tranzicije.

O mogućnostima za privredu i izazovima za projekte solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju govorili su finansijski konsultant Aleksandar Savić, energetski konsultant Dejan Stojadinović, menadžer za Srbiju u kompaniji Interenergo Siniša Janjušević i viši analitičar za poslovne procese za upravljanje distributivnim elektroenergetskim sistemom u Elektrodistribuciji Srbije (EDS) Dušan Vukotić.

Solarni podkast, čija je prva epizoda održana početkom marta, organizuje Balkan Green Energy News uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Podkast je vodio Danko Kalkan, menadžer za savetodavne usluge za ESG (zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje) u kompaniji Ernst and Young.

Četvrtu epizodu i sve tri emitovane pre nje možete pogledati na Facebook i YouTube kanalima našeg portala.

U Evropi su sva merna mesta na srednjem naponu daljinski upravljiva

Solarni podkast Privreda Srbiji solarnih elektrana za svoje potrebe Dusan Vukotic

Na tehničkoj strani, Dušan Vukotić, viši analitičar za poslovne procese za upravljanje distributivnim elektroenergetskim sistemom u Elektrodistribuciji Srbije (EDS), objasnio je da kompanije koje proizvode struju za svoje potrebe treba da se pobrinu za fleksibilnost. To je jedino moguće pomoću sistema za upravljanje, naveo je.

Po njegovim rečima, u Evropskoj uniji aktivni kupci imaju dodatne tačke iza mernog mesta za koje je odgovoran operator distributivnog sistema. Između ostalog, za potrošnju, za skladištenje i sistem za punjenje električnih vozila. „Pričamo o infrastrukturnim modelima, naprednim i inteligentnim mrežama… To je sinergija energetskih i informacionih tehnologija i nema dileme da li to treba objediniti. U Evropi su sva merna mesta na srednjem naponu već daljinski upravljiva“, istakao je Vukotić.

Priključci u fabrikama moraju da se modernizuju

On je skrenuo pažnju na to da novi vlasnici fabrika imaju priključke stare i do 40 godina. Da bi priključio elektranu koja treba da traje 20 ili 25 godina, industrijski proizvođač mora da ga modernizuje kad preuzme postrojenje. Za EDS je automatizacija osnovni pravac, dodao je.

Aktivni kupci će imati dodatne obaveze

Od 1. januara, s uvođenjem kategorije aktivnog kupca u Srbiji, limiti će biti samo tehnički, vezani za dimenzionisanje priključka. Ali ti subjekti će imati nove obaveze, pre svega balansiranje, podseća Vukotić.

Po poslednjem preseku, u Srbiji je status prozjumera odobren za 395 zahteva koje su podnela pravna lica, dakle bez domaćinstava i stambenih zajednica, rekao je predstavnik EDS-a. Od toga ih je 382 za snagu od po ispod 50 kilovata, što znači da je procedura ubrzana i da nije potreban građevinski akt, objasnio je Vukotić. Njih 25 ima odobrenje za tačno 50 kilovata, što nagoveštava da će ishodovati upotrebnu dozvolu i izraditi urbanistički projekat kako bi mogli da prošire sistem na do 150 ili 160 kilovata, napomenuo je.

Vukotić je upozorio da kompanija pre svega treba da optimizuje potrošnju električne energije, a da onda sagleda kolika joj proizvodnja iz treba da pokrije svoje potrebe. Potencijalnim investitorima je predložio da, ukoliko je potencijal njihovih krovova veći od vlastitih potreba, naprave dodatan priključak preko kojeg će biti samo proizvođači.

Kada bude ukinuto ograničenje cene, kompanije će pregovarati i o tarifi za višak struje koju isporučuju u mrežu

Dejan Stojadinovic

Za prozjumere u kategoriji domaćinstva procedura je jedinstvena, a za preduzeća ih ima tri, zavisno od veličine fotonaponskog sistema, napomenuo je energetski konsultant Dejan Stojadinović. Do 10,8 kilovata je postupak veoma pojednostavljen, praktično isti kao za domaćinstva, a od tog nivoa do 50 kilovata nije potreban građevinski akt, rekao je.

Kod domaćinstava sa statusom kupca-proizvođača, primenjuje se mehanizam neto merenja, što znači da imaju prava da iz mreže povuku onoliko kilovat-sati koliko su u nju predali sve do jednogodišnjeg preseka. Za kompanije se radi neto obračun: količina energije se meri u novcu i taj iznos se oduzima od mesečnog računa za struju.

„Trenutno sve kompanije imaju jednaku cenu električne energije, 110 evra po megavat-satu. Kada to prestane, svaka će imati različitu cenu, koju ugovori sa EPS snabdevanjem. Ona će biti vezana za tržišnu cenu. Samim tim, svaka kompanija će posebno pregovarati i cenu koju joj EPS snabdevanje plaća po kilovat-satu kojeg izvezu u mrežu“, naglasio je Stojadinović.

Bilo je dečijih bolesti u sastavljanju i obradi zahteva za sticanje statusa kupca-proizvođača, ali se sistem do sada u najvećem delu standardizovao

Došlo je vreme da kompanije moraju mnogo veću pažnju da posvećuju energetici i energiji koju troše, jer to u velikoj meri utiče na njihovo poslovanje, primetio je.

Kada je prošle godine počelo primanje zahteva za sticanje statusa prozjumera, bilo je kašnjenja. „To su standardne dečije bolesti, koje su imala i domaćinstva i kompanije – procedura priključenja, finansiranje takvih projekata. Postojali su i problemi među lokalnim samoupravama u tumačenju propisa. Ali možemo reći da se to u najvećem delu standardizovalo“, napomenuo je, uz opasku da se dešava da se nacionalna regulativa promeni, pa da ponovo dođe do zastoja.

S druge strane, Stojadinović je objasnio da model vlasništva treće strane u Srbiji još nije moguć, a da je za to potrebna samo minimalna izmena regulative.

Kompanije nemaju mnogo koristi od plasmana viška struje iz solara

Sinisa Janjusevic Interenergo solarni podkast

Siniša Janjušević iz Interenerga je ukazao na primer Slovenije, gde pravna lica imaju instaliranih 9o megavata i gde država privlači investicije u ovom segmentu sa subvencijama od 20 odsto. Po propisima Evropske unije, treće lice može biti prozjumer na nečijem krovu i prodavati mu struju iz solara, a snabdevaču višak, dodao je.

Ideja je da industrija, na primer hrane ili guma, svoja sredstva ulaže u svoj osnovni biznis i operativne troškove, a da prepusti solar nekome ko će da investira u fotonaponski pogon i upravlja njime, obrazložio je Janjušević. Angažovana kompanija je onda zadužena za razvoj, finansiranje i, što je najvažnije, održavanje i upravljanje, te preuzima sav finansijski i tehnički rizik, obrazložio je. U toj varijanti joj je u interesu da optimizuje veličinu budućeg fotonaponskog sistema, zaključio je.

Partnerska firma koja postavlja solarnu elektranu na krovu druge kompanije preuzima na sebe sve rizike, kao i upravljanje i održavanje

Za korisnika je to izuzetno važno, jer mu je cilj da zadovolji vlastite potrebe, a ne da računa na plasman električne energije na tržištu, poručio je Janjušević.

„Veoma je bitno prvo ući u svoje dvorište i videti kako trava raste, a onda kupovati kosilicu – više se isplati štedeti struju koju kupuješ nego je prodavati. Nećemo na kraju tako dobiti mnogo“, konstatovao je.

Banke žele da finansiraju ESCO projekte, jer se otplaćuju iz uštede

Aleksandar Savic privreda solarni podkast potrebe

Konsultant Aleksandar Savić je dao uvid u situaciju iz ugla finansijskog sektora. Za početak, banke su raspoložene da daju kredite za ESCO projekte, u kojima su angažovane treće firme, jer se oni otplaćuju iz uštede na ime troškova za električnu energiju, istakao je. Dalje, te finansijske institucije moraju da imaju određeni zeleni udeo u portfelju radi ispunjenju ESG ciljeva, pa za ove aranžmane postoje i grant komponente, a kamate su obično nešto niže, objasnio je.

Navala u oblasti solara je počela početkom prošle godine, nakon ogromnog skoka cena električne energije, pa su banke bile preplavljene zahtevima za finansiranje solarnih sistema i u domenu proizvodnje i za prozjumere, podsetio je. Pre toga je interesovanje za fotonaponske panele u korporativnom sektoru bilo slabo.

„Bilo je lepo da se okači, da se to vidi i da, kad izdamo godišnji pamflet o poslovanju, da se vidi da smo mi zeleni. Dramatično su se promenile stvari kad je poskupela struja i to je već postalo pitanje ne za nekog ESG officera, nego za finansijskog direktora“, kazao je Savić.

Komentara: (1)
Marko / 29.06.2023.

Što se tiče cene od 110 eura po MWh, Albanija je 2020 i 2021 organizovala tendere n akojima je dobila 25 i 28,9 eura po MWh.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Severna Makedonija novu vladu energetike Sanja Bozinovska

Severna Makedonija ima novu vladu – resor energetike preuzela Sanja Božinovska

23. jun 2023. - U vladi premijera Hristijana Mickoskog, konsultantkinja za energetiku Sanja Božinovska je izabrana za ministarku energetike, rudarstva i mineralnih sirovina

Lancana-havarija-dalekovodima-bez-struje-Crnu-Goru-BiH-Albaniju-Dalmaciju

Lančana havarija na dalekovodima ostavila bez struje Crnu Goru, BiH, Albaniju, Dalmaciju

23. jun 2023. - Usled preopterećenja ključnih interkonektivnih vodova došlo je do prekida isporuke električne energije u velikom delu regiona

Solari 5000+ prosiruje se i na ugradnju energetski efikasne stolarije

Projekat Solari 5000+ biće proširen na ugradnju energetski efikasne stolarije

23. jun 2023. - Eletroprivreda Crne Gore predlaže proširenje portfolija projekta Solari 5000+ na ugradnju energetski efikasne stolarije

Srbija-studiju-mogucnosti-izgradnje-nuklearnih-elektrana

Srbija naručuje studiju o mogućnosti izgradnje nuklearnih elektrana

23. jun 2023. - Ministarstvo prima prijave konsultanata za sprovođenje analize tehnologija za nuklearnu energiju uključujući male modularne reaktore