U fokusu

Procena uticaja klimatskih rizika postaće jedan od ključnih preduslova za donošenje poslovnih odluka

Procena uticaja klimatskih rizika kljucnih preduslova donosenje poslovnih odluka

Foto: iStock

Objavljeno

09.11.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

09.11.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Autori: Aleksandra Tanasković, Jovana Ljujić i Danko Kalkan (EY ESG tim)

Od svih ESG rizika, verovatno najkompleksniji deo predstavljaju rizici koje izazivaju ubrzane klimatske promene. Klimatski rizici se manifestuju kroz različite pojave i vrlo često nisu prepoznatljivi na prvi pogled. Ipak, u bliskoj budućnosti ovi rizici mogu značajno da utiču na poslovne odluke i postojeće poslovne modele te je bitno da se kompanije upoznaju sa  kategorijama klimatskih rizika, načinima  njihove materijalizacije, kao i  pojmom stranded assets.

U poslednjih 40 godina, u zemljama EU (EU-27) ekstremne vremenske neprilike uzrokovane klimatskim promenama rezultirale su štetom od blizu 500 milijardi evra, što čini 80% ukupne vrednosti šteta uzrokovanim rizicima prirodnih katastrofa. Istovremeno, u Srbiji štete od klimatskih promena od 2000. godine procenjuju se na blizu 8 milijardi evra. Dodatno, kada se posmatraju globalni trendovi, uočava se konstantan rast prosečnih godišnjih gubitaka uzrokovani prirodnim katastrofama.

Noviji događaji svakako ne nagoveštavaju kraj problema. Evropa je u julu 2022. godine dostigla jedno od tri najtoplija leta ikad. Veliku Britaniju pogodile su najveće ikad izmerene temperature od preko 40 stepeni, pri čemu je po prvi put savetovano ljudima da ne izlaze iz svojih domova. Požari su obuhvatili predele u Francuskoj, Portugaliji, Španiji i Grčkoj i hiljade ljudi je moralo da se evakuiše, a ova nepogoda odnela i je nekoliko života.

Dodatno, ekstremne klimatske prilike izazvale su i probleme u transportu i lancima nabavke za neke od ključnih proizvoda, što je dodatno pojačalo krizu izazvanu pandemijom i novonastalom geopolitičkom situacijom. Zbog suše, nivo vode u najvažnijem evropskom plovnom putu, reci Rajni, pao je na jedan od najnižih nivoa u istoriji, na nekim delovima ove reke čak ni prazni brodovi nisu mogli da prođu.

Ovo je samo deo priče o materijalizaciji rizika izazvanih klimatskim promenama i njihovim posledicama na ekonomiju i društvo.

Tipovi klimatskih rizika

Klimatski rizici se bazično dele na dve široke kategorije: fizičke i tranzicione rizike. Fizički rizici potiču od fizičkih uticaja promene klime, dok tranzicioni rizici potiču od ekonomske transformacije ili bilo koje promene koja zahteva drastično smanjenje ili eliminaciju gasova sa efektom staklene bašte kako bi se dostigli ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma.

U okviru fizičkih rizika razlikuju se akutni i hronični rizici, dok se tranzicioni rizici dele na četiri tipa: politički i regulatorni, tehnološki, reputacioni  i rizici pritiska klijenata/potrošača, i tržišni rizici.

Procena uticaja klimatskih rizika preduslova donosenje poslovnih odluka

Da bi se fizički i tranzicioni klimatski rizici materijalizovali neophodno je da postoje preduslovi za to. Dakle, nije dovoljno da postoji sama opasnost (hazard) kao takva, nego manifestacija klimatskih rizika zavisi i od dva dodatna elementa – izloženosti riziku i nivoa ranjivosti subjekta.

EY ESG 2

Nagli gubitak vrednosti imovine – stranded assets

Pojam stranded assets (u bukvalnom prevodu nasukana imovina) je važno pomenuti u kontekstu klimatskih rizika. Pod ovim pojmom podrazumeva se ona imovina koja je predmet neplaniranog ili preranog otpisa, devalvacije ili konverzije u obaveze.

Koncept „nasukane“ imovine najčešće se vezuje za visoke tranzicione klimatske rizike i u tom slučaju uglavnom se odnosi na energetski i industrijski sektor sa karbonski-intenzivnim procesima. Konkretno, zbog neophodne energetske tranzicije ka čistijim izvorima energije, termoelektrane koje se baziraju na fosilnim gorivima se zatvaraju u mnogim zemljama, iako oprema, kao i zalihe fosilnih goriva, nisu do kraja istrošeni.

Sa druge strane, koncept se takođe odnosi i na fizičke klimatske rizike, gde koncentracija rizika zavisi od lokacije (npr. zbog rasta nivoa mora i povećane mogućnosti poplava u obalnim područjima mnoga fizička imovina biće ugrožena, te verovatno otpisana pre isteka očekivanog veka trajanja).

Konačno, pojam „nasukane“ imovine može da se poveže i sa drugim ekološkim rizicima. Tako, uništenje prirodnih staništa i gubitak biodiverziteta može da dovede do kolapsa ekosistema (npr. nestanak pčela i manje oprašivanja može dovesti do pada prinosa pojedinih ključnih biljaka i inputa za proizvodnju). Takođe, strožiji zakoni mogu dovesti do gašenja određenih postrojenja zbog prekomernog zagađenja.

Na koje klimatske rizike treba obratiti posebnu pažnju u Srbiji i regionu?

Evropska unija je u procesu definisanja kriterijuma za održive delatnosti u sklopu EU Taksonomije definisala potencijalne fizičke klimatske rizike kojima kompanije treba da posvete posebnu pažnju u narednom periodu. U narednom prikazu date su sve potencijalne opasnosti, a posebno su naznačeni oni rizici na koje bi kompanije u Srbiji i regionu trebale da obrate pažnju u narednom periodu.

EY ESG 3

Konačno, što se tiče tranzicionih klimatskih rizika, našu zemlju i region verovatno će najbrže pogoditi politički i regulatorni rizici (npr. uvođenje poreza za emisije ugljen dioksida, koje se predviđa već 2023. godine), kao i tehnološki rizici koji se najviše ogledaju u padu cena tehnologije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (sunce, vetar i dr.).

Sve u svemu, klimatske rizike treba shvatiti kao strateške rizike i prilikom definisanja strategije upravljanja rizicima, oni moraju zauzimati značajno mesto u analizama scenarija koje možemo očekivati do kraja ovog veka.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

nenad jovanovic ldk balansiranje oie

Srbija već može da balansira pet puta više vetroelektrana od postojećih

9. novembar 2022. - Nenad Jovanović, doktor elektrotehničkih nauka, u autorskom tekstu predstavio je rezultate studije slučaja o balansiranju vetroparkova snage 1.865 MW

Procena uticaja klimatskih rizika kljucnih preduslova donosenje poslovnih odluka

Procena uticaja klimatskih rizika postaće jedan od ključnih preduslova za donošenje poslovnih odluka

9. novembar 2022. - Od svih ESG rizika, verovatno najkompleksniji su oni koje izazivaju ubrzane klimatske promene. Vrlo često nisu prepoznatljivi na prvi pogled.

damir miljevic mirza kusljugic gradjanska energija

Građanska energija – okosnica održive i efikasne energetske tranzicije

9. novembar 2022. - O učešću građana u energetskoj tranziciji pišu Damir Miljević i Mirza Kušljugić, članovi  Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju (RESET)

Marko List Consultare Hrvatska biootpad

Hoće li bioplinska postrojenja preživjeti visoke cijene sirovina?

9. novembar 2022. - Trećina firmi koje upravljaju bioplinskim postrojenjima nema u svome vlasništvu niti jednog hektara zemlje i potpuno ovisi o dobavljačima