OIE

Druga epizoda solarnog podkasta: domaćinstva i firme predali zahteve za priključenje solarnih panela snage 200 MW

solarni podkast solarni paneli subvencije balkan green energy news

Foto: BGEN

Objavljeno

31.03.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

31.03.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Interesovanje građana, a pre svega privrednika, za instaliranje solarnih panela i dobijanje statusa prozjumera je ogromno, pa su trenutno u proceduri zahtevi za priključenje kapaciteta od 200 MW, rekao je Rade Mrdak, savetnik za obnovljive izvore energije ministarke rudarstva i energetike, u drugoj epizodi solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate. Trenutno su na mreži priključeni prozjumeri sa elektranama snage 12 MW.

Druga epizoda solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate odgovorila je na pitanje koje muči mnoge potencijalne prozjumere (kupce-proizvođače), a to je zašto je Ministarstvo rudarstva i energetike u Predlogu izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije predložilo da se na 6,9 kW ograniči ukupna snaga solarnih panela koje domaćinstva mogu da instaliraju, i da li je moguće da se to ograničenje revidira.

Takođe, najavljene su i nove izmene zakona kako bi se dodatno smanjili računi prozjumera i povećala isplativost instaliranja solarnih panela, ali i predstavljeni saveti kako građani mogu da izračunaju da li im se ova investicija isplati.

Slede još dve pizode podkasta

Solarni podkast, čija je prva epizoda održana početkom marta, organizuje Balkan Green Energy News uz podršku projekta Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u saradnji sa Ministarstvom.

Osim Radeta Mrdaka na pitanja gledalaca odgovarali su i Ana Radojević, energetski menadžer Grada Kragujevca, i Dejan Stojadinović, energetski konsultant, dok je za vođenje podkasta bio zadužen Danko Kalkan, menadžer za ESG (eng. environmental, social and governance) savetodavne usluge u kompaniji Ernst & Young (E&Y).

Drugu epizodu možete pogledati na Fejsbuku i Yutjub kanalu portala, a u naredna dva meseca slede još dve epizode.

Dokle je stigla evolucija korišćenja solarne energije u Srbiji?

Do 2021. godine i usvajanja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, prema rečima Dejana Stojadinovića, korišćenje je bilo slabo, postojala je kvota od 10 MW, koja je brzo iskorišćena. A, onda je sve krenulo, posebno od aprila 2022. kada je omogućeno da domaćinstva i firme postanu prozjumeri.

Trenutni priključeni kapacitet oko 1.000 prozjumera je 12 MW, i to je veoma malo s obzirom na potencijal Srbije i na činjenicu da, kako je naveo, solarna energija daje najjeftiniju obnovljivu energiju. I, kako se vidi i iz primera ovih hiljadu prozjumera, najlakša je za primenu, jer se brzo stiže od ideje do realizacije.

Ali, predloženo ograničenje od 6,9 kW bi solarni bum u Srbiji moglo da ugrozi, smatra on.

Za koga je isplativo da instalira solarne panele?

solarni podkast solarni paneli subvencije dejan stojadinovic balkan green energy news
Dejan Stojadinović

Što je veća potrošnja to je veća isplativost, što znači da se instalacija isplati onima koji imaju potrošnju u plavoj i crvenoj zoni. Njima se investicija može vratiti za deset i više godina, a onima sa potrošnjom do 350 kWh, u zelenoj zoni, se teško može isplatiti i u roku trajanja panela. Ali, subvencije čine investiciju isplativom i za one u zelenoj zoni, a ostalima upola smanjuje povraćaj ulaganja.

To se sve odnosi na trenutnu cenu struje, koja se neće dugo zadržati, što će panele učiniti još atraktivnijom investicijom. Naime, već je najavljeno poskupljenje od 1. maja, a još dva su dogovorena, pa će ukupan rast do maja sledeće godine biti 25 odsto.

Zašto su prozjumeri nezadovoljni smanjenjem računa?

Prema rečima Dejana Stojadinovića, isplativost se ne može videti posle mesec, dva ili tri, već tek posle 12 meseci. Prvi prozjumeri su se pojavili krajem aprila prošle godine, a mnogi su to postali pred zimu, kada je proizvodnja struje u panelima najmanja, pa je u ušteda mala, ali to će se promeniti u narednim mesecima.

Moguće uštede 45-60 odsto

Na isplativost u najvećoj meri utiče način korišćenja proizvedene struje. Ako se struja odmah troši onda je to idealno, a ako se šalje u mrežu, onda ima dodatnih troškova, kao što je mrežarina, pa je ušteda manja.

Uprkos svemu, prozjumeri koji su instalirali solarne panele sa adekvatnom snagom i vode računa kada troše struju, mogu da uštede 45-60 odsto.

Kako se određuje optimalan kapacitet solarne elektrane?

Tako što se ukupna godišnja potrošnja u višoj tarifi podeli sa 1.250, što je prosečna proizvodnja u kWh panela snage 1 kW. Ali, ipak je važno da građani potraže stručnu podršku i savet eksperata.

Koji je prosečan kapacitet dosad instaliranih solarnih elektrana?

Oko 8 kW kod domaćinstava.

Zašto je Predlogom izmena Zakona uvedeno ograničenje za prozjumere od 6,9 kW?

solarni podkast solarni paneli subvencije rade mrdak balkan green energy news
Rade Mrdak

Rade Mrdak kaže da je Ministarstvo htelo da postigne nekoliko ciljeva. Prvo, da se stvore uslovi za uvođenje aktivnog kupca, koji kao i prozjumeri proizvode struju, ali nema primene neto merenja, pa mogu višak da prodaju na tržištu. Međutim, balansno su odgovorni, moraju da pružaju pomoćne usluge, i to je opcija koja je namenjena privredi.

Drugi razlog je da se domaćinstva podstaknu da racionalno troše struju zimi, da viškove koje akumuliraju leti ne troše zimi, kako ne bi opterećivali sistem u tom trenutku. To će im pomoći, kako kaže Mrdak, da pre instalacije bolje optimizuju solarnu elektranu i da tako učine investiciju isplativom.

Ne želimo da građani isplativost investicije traže preko ulaska u crvenu zonu i grejanjem na struju koja je prljava jer 70 odsto dolazi iz uglja, poručio je on.

Da li se na ovaj način demotivišu građani da postanu prozjumeri?

Dejan Stojadinović smatra da građani obično ono što proizvedu jednog meseca potroše sledećeg, i da će ih ograničenje onemogućiti da proizvode onoliko energije koliko mogu.

Ideja je, valjda, da podstičemo građane da proizvode zelenu energiju, a ne da ih ograničavamo, rekao je on, i dodao da administrativne zabrane nisu rešenje. Kao primer da Srbija ne bi trebalo da bude zabrinuta za stabilnost sistema on je naveo primer Slovenije koja ima ukupnu snagu elektrana od 3.900 MW i 200 MW kod prozjumera, a Srbija ima snagu od 8.500 MW i 12 MW kod prozjumera

Mrdak: Ograničenja su prisutna i u evropskim zemljama

Mrdak je naglasio da Ministarstvo i dalje ima nameru da podstiče građane da proizvode i koriste zelenu energiju, ali mora da brine i o rizicima za sigurnost elektroenergetskog sistema. Ograničenje je posledica sugestija operatora sistema, koji su zaduženi da brinu o tome, a slična ograničenja postoje svuda u Evropi.

„Fokusirani smo da sprečimo rizik, da stvari ne eskaliraju, a to znači da dobijemo veliki broj kupaca na distributivnom nivou koji nisu optimizovali proizvodnju sa potrošnjom, i višak koristi zimi, kada je najveće opterećenje u sistemu“, rekao je Mrdak,i naglasio da je u postupku priključenja ukupno 200 MW, od čega se na firme odnosi 192 MW.

Da li je moguće da se ovo ograničenje koriguje, ako se pokaže da je usporena instalacija?

Ovo je Predlog Vlade Srbije, a Zakon donosi Narodna skupština, tako da biće diskusije, biće prostora za amandmane, rekao je Mrdak. Ministarstvo, kako kaže, pažljivo sluša šta kažu građani, kakvi su stavovi privrede, i i otvoreno je za diskusiju.

Da li će se i druge naknade i akciza obračunavati na utrošenu umesto na preuzetu struju, čime bi se dodatno smanjili računi prozjumera?

Zakon o PDV-u je promenjen, u proceduri su izmene Zakona o korišćenju javnih dobara, kako bi se promenio deo o naknadi za energetsku efikasnost, dok je kod Zakona o akcizama procedura komplikovanija, pa će potrajati do kraja godine. Na kraju, ostaje i da se promeni i deo koji se odnosi na naknadu za obnovljive izvore energije, najavio je Mrdak.

Koji su najčešći problemi sa kojima su se suočavale lokalne samouprave u raspodeli subvencija za solar?

solarni podkast solarni paneli subvencije ana radojevic balkan green energy news
Ana Radojević

Građani su, prema rečima Ane Radojević, jako zainteresovani za izgradnju solarnih panela. Dva osnovna njihova pitanja su bila šta je potrebno od dozvola i da li mogu da prodaju višak struje koje proizvedu, pa su morali da im objasne da to nije moguće.

Jedini problem u Kragujevcu je bio sa firmama koje su izabrane na konkursu. Od 24 domaćinstva koja su dobila subvencije, već je osam steklo status kupca-proizvođača, dok su ostali u proceduri.

Jedna od firmi, za koju se odlučilo najviše građana, i koja je izabrana na konukrsu, nije trenutno u mogućnosti da nabavi solarne panele i instalira ih. Radojević zato predlaže da se malo pooštre uslovi za izbor firmi na sledećim konkursima, i poručuje da je neophodno da u lokalnoj samupravi postoji jedno lice, a najbolje kancelarija, gde bi građani uvek mogli da se informišu.

Kako građani obezbeđuju svoj deo investicije u solarne panele?

U Kragujevcu, kako je objasnila Radojević, reč je o građanima koji su solarne panele mogli da ugrade i bez subvencija, što znači da nisu imali problema da obezbede sredstava za svoje učešće.

Kada Ministarstvo planira da objavi konkurs za subvencije?

solarni podkast solarni paneli subvencije danko kalkan balkan green energy news
Danko Kalkan

Prema rečima Mrdaka, radi se na pripremi novog konkursa. Plan je bio da se objavi do kraja marta, ali termini su malo pomereni, rekao je on.

Kada će Kragujevac objaviti konkurse za subvencije?

Radojević je navela da su dosad preko konkursa sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine dodelili subvencije za više od 500 domaćinstava, ukupna ulaganja su dostigla 130 miliona dinara.

Uskoro konkurs za zamenu kotlova

U toku je konkurs za firme za solarne panele, a posle toga će biti objavljen i za domaćinstva. Sledeći konkursi za solare, ali i mere energetske efikasnosti zavisi od Ministarstva. Grad je obezbedio 25 miliona dinara za ovu godinu, i toliko bi trebalo da se dobije i na konkursu Ministarstva.

Ali, konkurs za zamenu kotolova, za koji se novac obezbeđuje od Ministarstva zaštite životne sredine, bi trebalo da bude raspisan za mesec dana.

Da li su toplotne pumpe rešenje za grejanje za prozjumere?

Kombinacija solarnih panela sa toplotnom pumpom je trenutno najisplativija varijanta grejanja, i to EU želi da podrži na sve načine. Dobar deo prozjumera u Srbiji, prema rečima Stojadinovića, želi da instalira te pumpe, kako bi ostvario dodatne uštede.

Da li solarna elektrana instalirana uz pomoć subvencija može da se prebaci na drugu lokaciju?

Kad se izgradi ne.

Da li mogu da se dodaju solarni paneli na već instaliranu solarnu elektranu?

Da, ako je dodatna snaga u skladu sa dozvoljenom snagom njihovog priključka, ali moraju da opet prođu celu proceduru priključenja.

Da li prozjumer može da prodaje višak proizvedene struje nekom drugom osim EPS-u?

Koncept neto merenja i isporuka viškova EPS-u to ne dozvoljava, ali će aktivan kupac, koji se uvodi Predlogom izmena i dopuna Zakona, to moći da radi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Prodaja toplotnih pumpi Evropi 2023 pala radnici otkaze

Prodaja toplotnih pumpi u Evropi 2023. pala, radnici dobijaju otkaze

31. mart 2023. - Prodaja toplotnih pumpi je prošle godine u grupi 14 evropskih zemalja smanjena 4,7 odsto, po evidenciji granske asocijacije EHPA

krizevci ZEZ Sunce solar gradska trznica

Krenula kampanja za ulaganje u prvu zadružnu solarnu elektranu u Hrvatskoj

31. mart 2023. - Građani Hrvatske od danas imaju mogućnost da postanu suvlasnici prve zadružne solarne elektrane koja će biti izgrađena u Križevcima

Janom Investments trziste Hrvatske solarne elektrane 30 megavata

Janom Investments ušao na tržište Hrvatske sa projektom solarne elektrane od 30 megavata

31. mart 2023. - Prva investicija kompanije janom Investments u Hrvatskoj biće solarna elektrana u Slavoniji planiranog kapaciteta 30 megavata

bih krovovi solar samir avdakovic ats

Avdaković: Krovovi bi mogli da obezbede polovinu godišnje potrošnje struje u BiH

31. mart 2023. - Potencijal za korišćenje solarne energije postoji, ne samo na krovovima, nego i u agraru i na jezerima, izjavio je profesor Samir Avdaković