OIE

Solarni podkast: instaliranje solarnih panela može da smanji račun skoro 50 odsto

solarni podkast sve sto ste zeleli da znate o solarnim panelima balkan green energy news

Foto: Balkan Green Energy News

Objavljeno

25.05.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

25.05.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Najnovija poskupljenja električne energije učinila su instaliranje solarnih panela još boljom investicijom, koja se sada umesto za 13-14 godina isplati za 9-10 godina. Trenutno domaćinstva koja žele da postanu prozjumeri mogu da očekuju smanjenje računa skoro 50 odsto, poručili su učesnici treće epizode solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate.

Osim nove računice o isplativosti instaliranja solarnih panela, treća epizoda solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate donela je detaljno objašnjenje funkcionisanja Solarnog kalkulatora, zatim odgovore kako stambene zajednice mogu postati prozjumeri i kako osnovati energetsku zadrugu odnosno kako solarnu energiju mogu da koriste i oni koji nemaju dovoljno prostora i novca.

Učesnici solarnog podkasta bili su Milena Milosavljević, autor Solarnog kalkulatora, Jelena R. Nikolić, član energetske zadruge Elektropionir, i Boban Starinac, iz Centra za održivi razvoj energetike (CORE). Za vođenje podkasta bio je zadužen Danko Kalkan, menadžer za ESG (eng. environmental, social and governance) savetodavne usluge u kompaniji Ernst & Young (E&Y).

Solarni podkast, čija je prva epizoda održana početkom marta, organizuje Balkan Green Energy News uz podršku projekta Nemačke razvojne saradnje Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Treću epizodu možete pogledati na Fejsbuku i Yutjub kanalu portala.

Solarni kalkulator – nezaobilazna pomoć za sve buduće prozjumere

solarni podkast solarni kalkulator milena milosavljevic

Odakle ideja za Solarni kalkulator?

Milena Milosavljević je, kako kaže, posle završetka Elektrotehničkog fakulteta odlučila da se bavi zelenom energijom, a u to vreme, 2012, je i donet prvi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji. Od tada do 2022. su izgrađene elektrane snage 10 MW, što je bilo zanemarljivo, a onda je novim zakonom 2022. omogućeno da građani i firme postanu prozjumeri.

Posle toga mnogi, pre svega poznanici, stalno su je zapitkivali: koliko mi treba panela za kuću, koliko to košta, da li se uopšte isplati, da li mogu da dobijem dozvolu, kako to da finansiram, ko izvodi radove… Dok je odgovarala shvatila je da te odgovore može negde da objedini i kada je opet pitaju samo da im pošalje link.

GIZ je u isto vreme tražio potencijalne saradnike koji bi mogli da razviju upravo ovakvu jednu platformu koja bi široj javnosti besplatno pružila sve važne informacije na putu do odgovora kako postati kupac-proizvođač. Ubrzo je ostvarena saradnja u kojoj je GIZ angažovao Milenu da ideju sprovede do kraja i da zajedno učine ove informacije dostupnim svim građanima Srbije.

Koje odgovore pruža solarni kalkulator?

Osnovne informacije, koliki je kapacitet potreban, koliko bi to koštalo. Na osnovu veličine krova, potrošnje i lokacije kalkulator preračunava potreban kapacitet, ali i mogući kapacitet.

Najveća korisnost kalkulatora je da daje potreban kapacitet jer od toga bi, kako kaže Milosavljević, trebalo krenuti, i tada je investicija najsplativija, a ne od toga koliko je moguće isntalirati, i koliko bi nam možda predložili izvođači radova. Time se sprečava najčešća greška koju prave budući prozjumeri.

Dobijaju se i informcije koliko se struje uštedi, koliko novca, kolika je isplativost, koraci do priključenja na mrežu, spisak potencijalnih izvođača, ponude banaka i mogućnosti za bespovratna sredstva.

Kako banke ili izvođači mogu da se prijave da bi bile na sajtu?

Potrebno je da popune određenu prijavu i odgovore na neka pitanja, a onda se njihova kredibilnost proverava, ističe Milsoavljević.

Kako iskoristiti informacije dobijene na kalulatoru?

Odgovori kalkulatora su u formi izveštaja koji građani mogu da daju izvođačima kako bi im dali ponudu. Sve ono što izvođači pitaju korisnika, postoji u tom izveštaju. To dosta ubrzava proceduru, ali i daje mogućnost da potencijalni prozjumeri lakše dobiju više ponuda izvođača i uporede ih.

Objašnjenje računa je ključ da prozjumeri shvate kako solar funkcioniše

Solarni kalkulator od pre nekoliko dana sadrži i objašnjenje računa. Na koje stavke bi građani trebalao da obrate pažnju?

Kada su se prvi računi pojavili prozjumeri su bili iznenađeni i razočarani jer im računi nisu bili smanjeni koliko su očekivali. Inače, prozjumeri zvanično ne mogu da vide objašnjenje računa, za razliku od običnih kupaca.

Na šta bi prozjumeri trebalo da obrate pažnju?

Dodatna objašnjenja su potrebna za tri kategorije električne energije – preuzetu (struja koju je prozjumer povukao iz mreže), isporučenu (struja koju je prozujume proizveo i predao u mrežu) i utrošenu (razlika između preuzete i isporučene), kao i za pristup mreži, PDV i akcizu.

Utrošena struja može da bude jednaka nuli kada smo potrošili istu količinu koju smo proizveli, ali to ne znači da će i račun biti nula jer ima stavki koje plaćamo bez obzira da li imamo solarne panele ili ne, kao što su obračunska snaga, pristup mreži, PDV, akciza.

Koliko računi prozjumera mogu da budu manji?

Od celog računa na smanjenje računa prozjumera utiče utrošena energija – što je manja manji je račun, i PDV, jer se od 1. januara plaća na utrošenu, a ne na preuzetu energiju. Sve ostale stavke su iste i kod prozjumera i kod onih koji to nisu.

Pomenute dve stavke utiču na ukupan račun oko 45 odsto, što znači da ako nam utrošena energija bude nula – a nula je ako sopstvenu potrošnju pokrijemo sopstvenom proizvodnjom, račun će nam biti oko 55 odsto u odnosu na račun pre instaliranja solarnih panela, ističe Milosavljević.

Odnos 45-55 se odnosi na prosečnog kupca, to je neko ko ulazi i u plavu zonu, dok su uštede veće za one koje ima potrošnju i u crvenoj zoni.

Kakva je trenutna isplativost?

Kada je pokrenut solarni kalkulator, oktobra 2022, investicija za stan od 100 kvadrata i 6.000 kW godišnje potrošnje vraćala za 13-14 godina, opet, to je za one koji ulaze u plavu zonu. Kalkulator je konzervativan i uzima u obzir samo stavku utrošena energija, ne i PDV.

Posle poskupljenja struje od 1. maja rok se smanjio na 9-10 godina, i to smanjenje se odnosi i na one koji su ih instalirali pre tog poskupljenja, naglašava Milosavljević.

Kalkulator nudi i spisak koraka koje potrošač mora da prođe od početka do kraja?

Zasad samo za domaćinstva, a priprema se za stambenu zajednicu, i planiran je za energetske zadruge.

Za sve kategorije potrošača do solarne elektrane snage 10,8 kW procedura je uprošćena, nije potreban idejni projekat, niti uslovi za priključenje, potrebno je samo da izvođač proveri opšte uslove objekata; zatim izvođač izvodi radove i kada ih završi pribavlja ateste; potrošač, a može i izvođač traži izmena mernog mesta i zamenu brojila, i kada se i to obavi traži se potpisivanje ugovora.

Do 50 kW su uslovi drugačiji, a preko toga procedura ide po Zakonu o planiranju i izgradnji. Za kapacitet veći od 150 kW potrebna je investicija u automatsko upravljanje.

Prva prava stambena zajednica koja je postala prozjumer

solarni podkast core boban starinac solarni paneli

Kako je nastala ideja za projekat u Nišu kojim je 400 stanara u 134 stana instaliralo solarne panele?

Boban Starinac, iz Centra za održivi razvoj energetike, kaže da je objavljivanje vesti o projektu izazvalo veliko interesovanje kako medija, tako i potencijalnih korisnika, koji su poslali dosta upita, ne samo za solarne panele, nego i za mere energetske efikasnosti. CORE je, podseća on, i osnovan sa namerom da se bavi unapređenjem energetske efiakasnosti i podizanjem svesti stanovništva koliko je to značajno, kao i očuvanje životne sredine.

Za početak, stambena zajednica je morala da donese odluku dveotrećinskom većinom jer je reč o raspolaganju zajedničkom imovinom.Bilo je potrebno vreme da se stanarima objasni ideja, ali na kraju su uspeli, i to uz veliku pomoć upravnice Vesne Rajski.
Imali su, ističe Starinac, i odličnu saradnju sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS) i veliku pomoć Aleksandra Vraniškovskog, koji je prvi u Srbiji registrovao stambenu zajednicu kao prozjumera.

Kako stanarima objasniti da je instaliranje solarnih panela dobar potez?

Starinac kaže da  je jedan od članova njihovog tima profesor Goran Vučković sa Mašinskog fakulteta u Nišu, stručnjak za energetsku efikasnost koji je projektovao dve od tri zgrade A+ u Srbiji. Građani njega, kako kaže, prepoznaju kao nekog ko se bori za očuvanje životne sredine i štednju energije, i to je celoj priči dalo kredibilitet.

Od septembra do decembra održano je više direktnih sastanaka sa stanarima na kojima su im predstavljeni troškovi i uštede. Bilo je stanara koji su imali određena tehnička znanja, što je pomoglo.

Koliko je prošlo od početka do kraja?

Ideja je bila spremna pre avgusta 2022, ali stambena zajednica je izabrana mnogo ranije jer je CORE od ranije znao da je sposobna da sprovede neke zanimjive projekte. Imali su, kako kaže Starinac, dobru volju, interesovanje i finansijsku sposobnost da investiraju u nešto što će se vratiti kasnije. Solarna elektrana je počela da radi u aprilu.

Kolika je vrednost projekta?

Ukupno 94.000 dolara, od čega je 40.000 dolara doonacija Vlade Japana koju je sproveo UNDP kroz program Zelena energija za tranziciju i dekarbonizaciju Srbije. Solarna elektrana ima snagu 74.5 kW, a deo projekta su i tri punjača sa četiri mesta za punjenje, pojedinačne snage 22 kW i obuka dva radnika za održavanje elektrane.

Koliko će sve koštati stanare?

Stanari nisu morali ništa da plate unapred, deo je bila donacija, dok su isporučioci opreme i izvođači pristali da platimo na odloženo, kaže Starinac. Stanari će investiciju plaćati 17 dolara po stanu u periodu od 24 meseca.

Ima li interesovanja novih stambenih zajednica?

Starinac je pohvalio Balkan Green Energy News koji je prvi objavio informaciju o njihovom projektu, posle čega ih je kontaktirao veliki broj stambenih zajednica za korišćenje solarne energije, ali i energetsku efikasnost.

CORE je i član inicijative Energy Communities Repository, koju je pokrenula Evropska komisija, i čija uloga je pomoć energetskim zadrugama.

„Trenutno imamo prijavljene četiri stambene zajednice i jednu ruralnu zajednicu, zaseok u okolini Vranja, što je najviše na Balkanu, koje žele da osnuju energetsku zadrugu. Pozivamo i druge da se prijave i prođu obuku koju ćemo organizovati“, poručio je Starinac, i dodao da projekat koji su sproveli prestavlja prekretnicu u korišćenju solarne energije u Srbiji.

Energetske zadruge – prilika da i oni koji nemaju korovove koriste solarnu energiju

solarni podkast elektropionir jelena nikolic

Kako energetske zadruge mogu da pomognu građanima da koriste solarnu energiju?

Jelena R. Nikolić, jedan od 15 članova energetske zadruge Elektropionir, kaže da su vrlo brzo po osnivanju zadruge shvatili da postoje i oni koji nemaju krov ili zemljište, a žele da koriste solanru energiju. Tu nastupaju energetske zadruge kako bi se ljudi udružili i zajedničkim ulaganjima pravili građanske elektrane jer, kako kaže, energija bi trebalo da bude u rukama građana.

Ko može da bude član?

Najbolje je da oni koji su zainteresovani prođu kroz obuku Elektropionira pod nazivom “Solartehnika narodu”, da se upoznaju kako i šta radi zadruga, pa ako se neko u tome prepozna onda je dobrodošao.

Kako osnovati energetsku zadrugu?

Najvažnije je da neko ima entuzijazam, sve ostalo će doći, kaže Nikolić. Energetska zadruga nije prepoznata u zakonima, pa posluje po Zakonu o zadrugama.

Potrebno je najmanje pet članova, fizičkih lica i procedura ide svojim tokom. Mogu da se priključuju novi članovi, i vlada princip demokratičnost što znači da i novi i stari članovi imaju ista prava i obaveze.

Elektropionir je fokusiran na solarnu energiju, ali to nije pravilo, zadruga može da se bavi i daljinskim grejanjem ili merama za energetsku efikasnost.

Do kraja godine očekuju se prvi kilovat-sati građanske energije u Srbiji

Dokle je stigao projekat Solarna Stara?

Elektropionir se odlučio da prve dve zadružne elektrane u Srbiji budu instalirane u staroplaninskim selima Dojkinci i Temska jer su njihovi stanovnici bili ogorčeni idejom neodržive gradnje malih hidroelektranana, što je stvorilo nepoverenje prema obnovljivoj energiji.
Ideja je bila da se pokaže da ima i drugih oblika zelene energije koji mogu da služe zajednici.

Novac je prikupljen kroz donacije, i to samo za msesec dana. Bilo je tu i većih i manjih suma što je pokazalo građansko jedinstvo i želju da se uradi nešto super za zajednicu. Prihod od prodaje struje iz te dve solarne elektrane će ići ljudima u tim selima.

Nadamo se da ćemo do kraja godine imati prve kilovat-sate građanske energije u Srbiji, kaže Nikolić.

Planira li Elektropionir još zadružnih elektrana?

Zadruga namerava da građanima koji žele da koriste solarnu energiju, a nemaju dovoljno novca ili prostora, dobiju priliku da ulože u zadružnu elektranu.

Elektropionir planira da do kraja godine instalira prvu takvu elektranu u koju će investirati samo njeni članovi, kako bi u praksi sve razradili, i mogli da to ponude svima koji su zainteresovani.

Ne moramo da kupujemo nešto što i mi možemo da proizvodimo, građani mogu da budu ravnopravni učesnici na tržištu energije, poručuje Nikolić.

Solar je i u EU prepoznat kao najbolja tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora energije

solarni podkast sve sto ste zeleli da znate o solarnim panelima

Uloga solara u dekarbonizaciji i decentralizaciji energetike?

Solarne elektrane su najlakše za instaliranje, kada se pogleda potreban prostor, kao i uticaj na ljude i životnu sredinu. Uz sve to im se lako može povećavati ili smanjivati kapacitete, možete instalirati i jedan solarni panel za punjač ze telefone, ali i 100.000 kako bi se napajali veći potrošači. Takođe su i najlakše za operativno upravljanje, mogu da se postave skoro svuda i dosta brzo.

I EU je solar prepoznala kao veliki potencijal, pa se sada dobar deo planiranih subvencija za ostvarivanje ciljeva Evropskog zelenog dogovora (EU Green Deal) preumerava u solarnu energiju. Tako je i u svetu.

Kao jedan od potencijalnih problema solara je reciklaža?

I sama proizvodnja panela nije najčistija i povezana je sa dobijanjem kritičnih materijala koja nije neškodljiva za okolinu i prava ljudi. Uprkos tome, kada se pogledaju ukupne emisije tokom životnog veka, je najbolja tehnologija.

Reciklaža je najbolji put za povećanje održivosti panela. Trenutno ne postoje reciklažne tehnologije koje su ekonomske isplative, i u toku su istraživanja, koja su paralelna sa reciklažom baterija.


Elektropionir i CORE organizuju edukacije

Gde je moguća edukacija za energetsku tranziciju, instaliranje panela, energetske zadruge?

CORE nudi edukacije za sve zainteresovane, između ostalog i za profesionalne upravnike stambenih zajednica, kao i za energetske zadruge, a uskoro će krenuti i obuka Pozajmljena planeta za nastavnike i profesore osnovnih i srednjih škola.

Edukacija je, prema rečima Jelene Nikolić, jedan od principa energetskog zadrugarsta, pa Elektropionir organizuje dva puta godišnje kurs “Solartehnika narodu”, koji se stalno menja jer se uvek pojavljuju nove informacije, ideje, iskustva.

Ovogodišnja edicija kursa “Solartehnika narodu” se organizuje pod pokroviteljstvom projekta Nemačke razvojne saradnje „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“ koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Prijave su moguće na sajtovima organizacija CORE i Elektropionir.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EU sredstva proizvodnju baterija Northvolt bankrotirao

EU izdvaja sredstva za proizvodnju baterija nakon što je Northvolt bankrotirao

25. maj 2023. - EU je spremila garancije, grantove i finansiranje za proizvodnju baterija, nedugo nakon finansijskog kraha Northvolta

zapadni balkan cbam izvoz struje eu srbija bih makedonija crna gora

Zapadni Balkan ne može da izbegne plaćanje CBAM-a na izvoz struje u EU od 2026.

25. maj 2023. - Nijedna od članica Energetske zajednice ne može da dobije izuzeće od CBAM-a do početka primene 1. januara 2026, izjavio je Artur Lorkovski

vetroparkovi radna mesta windeurope

Evropskoj industriji vetra biće potrebno 200.000 radnika do 2030.

25. maj 2023. - Radna snaga se kao problem nadovezuje na već postojeće izazove u industriji vetra i celom sektoru obnovljive energije

epcg krusevo institut jaroslav cerni bulatovic vuckovic

EPCG potpisao ugovor za izradu projekta za HE Kruševo

25. maj 2023. - Elektroprivreda Crne Gore i Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" dogovorili su nastavak sprovođenja projekta hidroelektrane Kruševo