Foto: Balkan Green Energy News
Investicije u nove energetske kapacitete uz prekograničnu taksu na CO2 i oporezivanja emisija, kao nove realnosti u kojoj će poslovati privrede u regionu, dominirali su u izboru naših čitalaca u ovoj godini. Teme koje su, takođe, izazvale dosta interesovanja su zaštita životne sredine i uticaj zagađenja na zdravlje ljudi, što je opomena da razvoj društva ima smisla samo ako je održiv.
Sa investicijama sve počinje i završava se u uspešnim ekonomiskim sistemima, a država je, i dalje, njihov važan pokretač preko subvencija. Razvijenija tržišta u Evropskoj uniji subvencije zamenjuju tržištem, kao pokretačem ulaganja u proizvodne kapacitete za obnovljivu energiju, što je pravac kojim polako kreće i Jugoistočna Evropa, odnosno, bar njen EU deo. Podsticaji su sada predviđeni za baterije, vodonik, kao i mere koje mogu da doprinesu dekarbonizaciji privrede, i to sektora koji se teško mogu dekarbonizovati.
Baš to je neophodno i Zapadnom Balkanu, ali iz jednog hitnijeg razloga, a to je prekogranična taksa na CO2 (Carbon Boreder Adjustment Mechanism – CBAM, eng.) koja stupa na snagu 2026. godine. Dodatni namet za izvoznike u EU, posebno za državne elektroprivrede, mogao bi da ugrozi ekonomsku stabilnost. Biće zanimljivo kako će vlade ovih zemalja iskoristiti 12 meseci koje imaju pred sobom.
Onespokojava, najblaže rečeno, ono što ugrožava i što bi, prema stavu velikog dela javnosti, moglo da ugrozi zdravlje ljudi. To su zagađen vazduh, visoke temperature i projekat Jadar. U odnosu na listu iz 2023. noviteti su Jadar i visoke temperature.
Kao najčitaniji portal o održivoj energetici u regionu, Balkan Green Energy News ostaće posvećen redovnom i nepristrasnom informisanju čitaoca o najvažnijim vestima i događajima ovog dela Evrope. Hvala vam na ukazanom poverenju. Trudićemo se da ga opravdamo i u novoj 2025.
Prenosimo pregled deset najčitanijih tema u 2024. godini.
(Pogledajte i šta je bilo najčitanije na engleskoj verziji portala – Most read in 2024).
1. Investicije vuku u novu energetsku budućnost
Energetski sistemi budućnosti, ali i načini kako proizvodimo, prenosimo, distribuiramo i trošimo energiju biće prilično drugačiji u odnosu na to kako stvari izgledaju danas. Izgradnja te nove strukture zahtevaće velike investicije za koje je neophodno partnerstvo države, privatnog kapitala, građana.
Države i dalje ostaju važan pokretač ulaganja u regionu, i to najčešće preko podsticaja kroz aukcije, direktnih subvencija ili strateških partnerstava.
Najveća investicija u regionu dogovorena je u Srbiji gde je država potpisala ugovor sa konzorcijumom Hyundai Engineering-UGT Renewables za projekat izgradnje solarnih elektrana snage 1.000 MW sa baterijama od 200 MW/400 MWh. Reč je o projektu čiji kapacitet je značajan i na nivou EU, a mogao bi drastično da popravi poziciju Elektroprivrede Srbije (EPS) kada je reč o obnovljivoj energiji.
Ipak, aukcije su i dalje dominantne. Hrvatska je sprovela nadmetanje za elektrane snage 420 MW – najveći projekat je Promina, a Albanija i Kosovo* za solarna postrojenja snage 300 MW odnosno 105 MW. Pred kraj godine Kosovo* je pokrenulo proceduru za vetroparkove snage 150 MW, a Srbija pozvala investitore da se prijave na aukcije za vetroelektrane i solarne elektrane snage 425 MW.
Federacija BiH je u aprili predložila usvajanje plana aukcije koji predviđa subvencije za elektrane snage 240 MW. U pripremi su nove aukcije u Albaniji, a Kosovo* i Crna Gora su obećali usvajanje trogodišnjeg plana aukcija sledeće godine. Crna Gora i raspisivanje prvih aukcija u 2025.
Inovativni model ulaganja primenjen je u Severnoj Makedoniji gde je Fond za zeleni razvoj (GGF) predvodio investiciju u vetroelektranu Bogoslovec. Još jedan fond Alfi Renewables bio je uključen u ugovor o vetroparku snage 125 MW u BiH. Aktivan je i Alcazar Energy Partners koji je kupio projekat vetroparka Bijela u Crnoj Gori, razvija vetropark snage 400 MW u Severnoj Makedoniji, a nedavno je najavio preuzimanje više projekata u Srbiji.
Srbija potpisala ugovor sa konzorcijumom Hyundai Engineering-UGT Renewables za 1 GW solara
2. Projekat Jadar ili „ćeraćemo se još“
Ispostavilo se da su sumnjičavi bili u pravu: Vlada Srbije oživela je u julu projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto za eksploataciju litijuma. Planovi za proizvodnju ovog metala postoje i u BiH, pa se osam lokalnih samouprava udružilo u nameri da to ne dozvoli.
U Srbiji su posle obnove projekta, odmah krenuli protesti na kojima je narod u više od pedeset gradova i sela pokazao šta mislio o tome. Ponovljen je zahtev da se zakonom zabrane istraživanja i eksploatacija litijuma i bora.
Predstavnici Rio Tinta, u okviru razgovora predsednika Aleksandra Vučića sa stanovništvom zapadne Srbije, ponudili su obećanja da neće ugroziti životnu sredinu i ljude. Odgovor protivnika projekta bile su nove blokade puteva. Biološki fakultet je stavio tačku na spekulacije kakav je njihov stav o projektu rečima da je optimalno rešenje odustajanje od projekta.
Argumentovanih debata o projektu je malo, a i kada se dese ne pomažu da se razreše dileme običnih građana. Zbog svega toga se i zaoštravaju podele u narodu.
Situaciju ne smiruje stav Evropske unije da računa na srpski litujum, kao i poruka iz Nemačke da “nije pitanje da li će se litijum u Srbiji kopati, nego da li će to uraditi Rio Tinto i evropski partneri ili Kina”.
U mnoštvu informacija, ali i dezinformacija, sve je teže pratiti šta se stvarno dešava u vezi sa litijumom, pa smo odlučili da napravimo pregled svih relevantnih informacija od početka projekta, koji redovno ažuriramo.
3. Subvencije pokreću promene
Lista najčitanijih tekstova se poslednjih godina ne može zamisliti bez subvencija. Interesovanje građana, firmi, lokalnih samouprava je veliko širom regiona. Domaćinstva su zainteresovana da instaliraju solarne panele, toplotne pumpe, nove kotolove, izolaciju, dok lokalne vlasti vide priliku da zamene stare kotlarnice na ugalj i mazut, a firme priliku da se dekarbonizuju.
Po prvi put ove godine gradovi i opštine u Srbiji su dobili mogućnost da instaliraju solarne elektrane na krovove škola, vrtića, sportskih hala, a građani da se preko stambenih zajednica prijave za energetsku sanaciju.
Slična je situacija i u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji.
Srbija raspisuje novi javni poziv za subvencije za energetsku efikasnost u drugom kvartalu 2025.
4. Finale priprema za prekograničnu taksu na CO2 (CBAM)
Za elektroprivrede i najzdraviji deo privrede – firme izvoznice, 2023. godina bila je godina otrežnjenja u vezi sa obavezama i posledicama koje donosi prekogranična taksa na CO2 (CBAM) Evropske unije. Ali, otrežnjenje nije donelo očekivane rezultate, bar kada je reč o donosiocima odluka.
Privreda pokazuje spremnost da se dekarbonizuje, ali i traži podršku donosioca odluka kroz regulativu i subvencije. Uporedo sa tim, svesni da se početak primene CBAM-a – 1. januar 2026. približava, kako je to na Beogradskom energetskom forumu (BEF) istakao generalni direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić, privrednici sami sprovode dekarbonizaciju.
Dobar primer za tu revoluciju u snabdevanju i potrošnji struje u privredi je METI mreža u BiH ili razvoj solara u Severnoj Makedoniji.
Odgovor države bi se se mogao opisati kao prekasno i premalo. Severna Makedonija se odlučla za javno-privatna partnerstva, Srbija je krajem godine usvojila mere koje olakšavaju firmama da se pripreme za CBAM, dok u BiH i dalje upozoravaju na „negativan uticaj na privredu“.
Činjenica je da je uvođenje CBAM-a, posebno u kratkom vremenskom periodu, neprimereno težak namet za zemlje Zapadnog Balkana koje su skromne ekonomske snage. Ali, i nosioci poluga odlučivanja u ovim državama kao da nisu na vreme shvatili dubinu i brzinu promena. Sada kada je izvesno da, za početak, njene elektroprivrede neće više moći da struju izvoze u EU, traže da se primena CBAM-a odloži.
Zapadni Balkan ne može da izbegne plaćanje CBAM-a na izvoz struje u EU od 2026.
5. Ekstremne vrućine: Kako se prilagoditi?
2023. kao godinu kao najtopliju godinu u istoriji merenja smenila je 2024. kao još toplija. I ne samo to, ova godina je oborila više rekorda kada je reč o ekstrenim temperaturama. A, sve je počelo najtoplijim januarom u istoriji.
Zatim je u junu zabeleženo 12 najtoplijih uzastopnih meseci, u julu najtopliji dan, da bi na kraju leto imamo čak 66 dana sa temperaturama iznad 32 stepena! Srpski klimatolog Vladimir Đurđević je poručio: Uživajte u letu, naredna će biti znatno toplija.
Jasno je da više nije pitanje da li ćemo biti suočeni sa ekstremnim vremenskim prilikama, nego kako se prilagoditi na njih.
6. Nevidljivi ubica
Reči, na žalost, gube smisao kada je reč o zagađenosti vazduha u regionu, evo najčitanijih naslova:
Vazduh u regionu alarmantno zagađen
Kada vazduh postane opasan po zdravlje – grejna sezona i zagađenje vazduha
Novi Pazar je godišnji limit od 35 dana prekomerno zagađenog vazduha prekoračio za 41 dan
Požari na deponijama: Neodgovornost došla na naplatu
Federacija BiH pred usvajanjem novog zakona o zaštiti vazduha posle 21 godine
U regionu raste broj mesta sa prekomerno zagađenim vazduhom
Vazduh je u 2023. bio prekomerno zagađen u 21 mestu u Srbiji
7. BEF 2024 pomerio granice, stiže još bolji BEF 2025
Beogradski energetski forum – energetska tranzicija u Jugoistočnoj Evropi se ubrzava
Hrabar iskorak iz 2023. kada smo organizovali prvi BEF pokazao se potpuno opravdanim u 2024, kada je novo izdanje postalo vodeći događaj u sektoru energetike u regionu Jugoistočne Evrope.
U glavnom gradu Srbije se okupilo više od 500 učesnika iz 30 zemalja širom sveta, među kojima i brojni ministri, regulatori, bankari i eksperti, uključujući predstavnike i predstavnice 150 kompanija.
BEF 2025. biće održan 14. i 15. maja u hotelu Crowne Plaza u Beogradu. Ne propustite priliku da budete na mestu koje okuplja lidere energetske tranzicije regiona.
Evo podsećanja o čemu se govorilo na BEF-u 2024:
Sijarto: Nema odgovorne zelene energetske politike bez nuklearki, električne mobilnosti
Uspešna implementacija prve faze energetske tranzicije na Balkanu, posebno u Srbiji
Energetska tranzicija nije partijsko, već globalno pitanje
Krandal (CWP Global): Vlade da utiču na cene na tržištu energije iz obnovljivih izvora
Pred bankarima velik broj zahteva za garancije za priključenje na mrežu
8. Elektroprivrede Zapadnog Balkana – tranzicija ili propast
Državne elektroprivrede Zapadnog Balkana trude se da izbegnu scenario koji su dva vodeća energetska stručnjaka regiona nazvala savršena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana. Ovo su neke od poslednjih vesti:
BiH – Elektroprivredi Republike Srpske (ERS) za stabilan rad termoelektrana i rudnika neophodno 350 miliona evra, a novca nema. Elektroprivreda BiH (EPBiH) polako stabilizuje proizvodnju u rudnicima, ali ostvariće gubitak od 20 miliona evra u 2024; Obezbeđen kredit za gradnju solarne elektrane na jalovištu rudnika i vetroelektrane Vlašić. Elektroprivreda HZHB je u fazi izbora izvođača za gradnju solarne elektrane u Hodovu.
Kosovo* – KEK se suočava sa čestim kvarovima u termoelektranama i mreži, što izaziva probleme u snabdevanju potrošača.
Severna Makedonija – Elektrani na Severna Makedonija (ESM) je primorana na neplaniran uvoz struje zbog teškog stanja u rudnicima i akumulacijama hidroelektrana; Raspisan tender za gradnju novih solarnih elektrana na ugljenokopu.
Srbija – Elektroprivreda Srbije (EPS) otvorila novu termoelektranu Kostolac B3; Pad dobiti od 55 odsto u prvoj polovini 2024. U toku su pripreme za RHE Bistrica.
Jak udarac za većinu stiže 1. januara 2026. kada nijedna od elektroprivreda neće moći da izvozi struju u EU zbog CBAM-a.
9. Baterije osvajaju tržište
Baterije osvajaju Evropu: Nemačka, Belgija i Rumunija instaliraju baterijske sisteme snage 11,5 GWh
Rešenja za skladištenje energije su, očekivano, zauzela značajan deo investicija u sektoru obnovljivih izvora energije. Primat imaju baterijski sistemi za skladištenje energije, ali sve je više projekata za reverzibilne hidroelektrane (RHE), koje su trenutno zaslužne za skladištenje 90 odsto energije u svetu.
Godišnje instalacije baterija su za samo četiri godine uvećane više od 12 puta u Evropi, a brojne su najave o novim kapacitetima koji se mere u gigavat-satima. U tome prednjače Nemačka, Belgija, ali ne zaostaje ni Rumunija. Eksplozivan rast solara sada povlači i rast baterija, pa je sredinom godine objavljeno da je EU u 2023. instalirala kapacitete od 17,2 GWh za skladištenje energije iz solarnih elektrana, što je povećanje od 94 odsto u odnosu na 2022.
Subvencije su važan pokretač ovih investicija, kao što je to slučaj u Hrvatskoj, a instaliranje baterija i pružanje usluga u vezi sa njima nije rezervisano samo za razvijene evropske države.
Tako instalaciju planiraju crnogorska i slovenačka državna elektroprivreda – Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) i Holding Slovenske elektrarne (HSE), a baterijske sisteme za skladištenje energije u ponudi imaju i hrvatski Rimac Energy, kao i slovenački NGEN u kombinaciji sa naprednim softverskim rešenjima. Slovenačka kompanija je za samo pet godina poslovanja uspela da se značajno pozicionira na evropskim tržištima, a spremna je i za ulazak i na tržište Zapadnog Balkana.
Uporedo se razvijaju i nove tehnologije za baterije čija proizvodnja je mnogo održivija, kao što su baterije od natrijuma, cinka i lignina, peska.
Mnogo je manje projekata za RHE, a sa manje ili više uspeha razvijaju ih Hrvatska – Blaca, Srbija – Bistrica, Severna Makedonija – Čebren.
10. WISE Srbija započeo prvi mentorski program
Aktivnosti Mreže žena WISE Srbija ove godine obeležilo je pokretanje prvog mentorskog programa namenjenog mladim članicama mreže koje su u ranoj fazi karijere. Za početak formirano je prvih sedam parova mentorka-menti.
U cilju daljeg razvoj i širenja izabran je Savetodavni odbor koji čini pet istaknutih žena koje se profesionalno bave održivim energetskim razvojem, klimatskom akcijom i životnom sredinom. Najčitanije tekst o ovoj mreži bio je o Ankici Barbulov, direktorki kompanije Negawatt Solutions.
Nagrada Liderka održive energetike za 2024. godinu dodeljena je Svetlani Cerović, direktorki odeljenja za specijalizovano finansiranje u UniCredit banci u Srbiji.
Svetlani Cerović dodeljeno priznanje Liderka održive energetike 2024
Ovo je lista najčitanijih tekstova od 11. do 20 mesta:
11. Vrnjačka Banja, Trstenik i Kraljevo razmatraju proizvodnju energije iz otpada
12. Elektroprivreda Srbije usvojila Plan transformacije
13. Ugovori o otkupu električne energije postaju popularni na Balkanu – evo koje su opcije za investitore
14. U Nemačkoj instalirano rekordnih 14 GW solara, skoro 10 GW na krovovima
15. Održana svečana premijera filma Sunce nikad više
16. Nano Energies prvi sertifikovani agregator za usluge sekundarne regulacije u Hrvatskoj
17. Srbija većinu sredstava iz zelenih obveznica uložila u saobraćaj, vodosnabdevanje, upravljanje otpadnim vodama
https://balkangreenenergynews.com/rs/srbija-vecinu-sredstava-iz-zelenih-obveznica-ulozila-u-saobracaj-vodosnabdevanje-upravljanje-otpadnim-vodama/
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.