Električna energija

REPCONS 2.0: BiH, Srbija i Crna Gora nisu spremne da uspešno vode energetsku tranziciju

REPCONS 2 0 BiH Srbija Crna Gora nisu spremne uspesno vode energetsku tranziciju

Foto: iStock

Objavljeno

16.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

16.02.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija nisu spremne za uspešno vođenje energetske tranzicije, pa im preti haotično stanje „savršene oluje“ (engl. perfect storm), kada se tranzicionim procesima ne može upravljati, sa nesagledivim socioekonomskim posledicama, navodi se u izveštaju „Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju“ sa nazivom „Savršena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana“.

„Barometar spremnosti država za održivu energetsku tranziciju“ daje presek stanja u BiH, Crnoj Gori i Srbiji na osnovu istraživanja u kojem je svoje stavove iznelo 126 predstavnika vlada, ministarstava, parlamenata, zatim državnih regulatora, elektroprivreda, kao i privatnih kompanija, akademske zajednice, nevladinih organizacija.

Istraživanje su u toku 2021. sprovele think-tank organizacije NERDA, ASOR i CLEAR u okviru projekta REPCONS 2.0, koji je nastavak projekta REPCONS. Autori Izveštaja su Mirza Kušljugić, profesor sa Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli, Nikola Rajaković, profesor sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Damir Miljević, konsultant u oblasti energetske tranzicije iz BiH, i Miroslav Vujnović, finansijski konsultant iz Srbije.

S obzirom na rezultate istraživanja, glavna njihova preporuka BiH, Crnoj Gori i Srbiji je da moraju što pre započeti javnu diskusiju o energetskoj tranziciji kako bi se razjasnile nedoumice. Takođe su se odlučili da Barometar za 2021, s obzirom da je namera da se priprema svake godine i to za svih šest članica Energetske zajednice iz ovog regiona, kao poruku iskoristi latinsku izreku „Periculum in mora“ ili „Opasnost je u odlaganju“.

Energetska tranzicija se u tri države ne vidi kao deo treće industrijske revolucije

REPCONS 2.0 BiH, Srbija i Crna Gora nisu spremne da uspesno vode energetsku tranziciju
Restrukturiranje rudarskih regija i socioekonomsko zbrinjavanja radnika treba započeti bez odlaganja (foto: Tyna_Janoch from Pixabay)

Mirza Kušljugić, jedan od autora Izveštaja, kaže da se u tri zemlje regiona energetska tranzicija prihvata u načelu, ne doživljava se kao nešto hitno i odlaže se.

To se radi jer se ne uočavaju prilike koje nosi ova tranzicija, kao ključna komponenta “zelenog razvoja” i treće industrijske revolucije, a dekarbonizaciju se vidi kao nametnuta obavezu od strane institucija Evropske unije, dodaje on.

Ako država ne upravlja tranzicijom, onda će to uraditi tržište i spoljni politički interesi

Ali, vremena za gubljenje nema jer će se, kako ističe, ključni procesi u ovoj tranziciji desiti u narednih deset godina. Da bi ti procesi bili održivi i energetska tranzicija uspešna, dodaje Kušljugić, neophodno je da svaka država sama upravlja dekarbonizacijom energetike kako bi obezbedila sigurnost snabdevanja i izbegla velike socioekonomske poremećaje.

To će, kako on dodaje, uspeti samo sa širokim društvenim konsenzusom oko vizije i mape puta dekarbonizacije i sa učešćem svih društvenih aktera u sprovođenju ove “složene psihološke transformacije”.

“Ukoliko se tranzicijom ne bude upravljalo na održiv način ona će se desiti stihijski, pod uticajem tržišta i vanjskih političkih pritisaka, a onda postoji opasnost od  nekontrolisane transformacije ekonomije i društva koja može prerasti u scenarij savršene oluje”, navodi Kušljugić, i naglašava da svaka zemlja treba da napravi svoj put.

Što pre započeti javnu diskusiju da bi se razrešile nedoumice i nejasnoće

Zato je i glavna preporuka autora izveštaja „Savršena oluja – nekontrolisana dekarbonizacija“ za sve države da se o procesu energetske tranzicije mora što pre započeti javna diskusija, kako u stručnim krugovima tako i u široj javnosti jer ima puno nedoumica i nejasnoća o izazovima koje ovako radikalna transformacija nosi.

“Ali, puno je i prilika da se razvoj energetike postavi na konceptu održivog razvoja. Trenutno nam na raspolaganju stoje oprobana rješenja da krenemo u energetsku tranziciju, barem sa “no regret” mjerama”, ističe Kušljugić.

Najvažnije je, kako smatra, da se izazovi sa kojima će se susresti rudarske regije pretvore u razvojne prilike. Zato Kušljugić poručuje da je ekonomsko restrukturiranje rudarskih regija i socioekonomsko zbrinjavanja zaposlenih u industrijama u zalasku – rudnicima uglja i termoelektranama treba započeti bez odlaganja.

Naravno, dodaje on, Evropska unija i međunarodne finansijske institucije trebalo bi da osiguraju ne samo tehničku podršku nego i adekvatna finansijska sredstva.

REPCONS 2 0 BiH Srbija Crna Gora nisu spremne energetsku tranziciju
Države regiona moraju što pre započeti javnu diskusiju o energetskoj tranziciji (foto: iStock)

Može više zelene energije, ali ne i smanjenje proizvodnje iz termoelektrana

Stavovi učesnika istraživanja govore da se u tri zemlje podržava i veće korišćenje obnovljivih izvora (OIE), posebno vetroelektrana, velikih solarnih i hidroelektrana, ali opet u načelu.

Kušljugić navodi da su odgovori pokazali da se pod dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora većinom podrazumeva povećanje učešće obnovljivih izvora u proizvodnji, ali ne i smanjenje korišćenja uglja.

Državne institucije i elektroprivrede su najveći kočničari reformskih procesa

Tako u BiH i Srbiji više od dve trećine, a u Crnoj Gori više od jedne trećine učesnika istraživanja smatra da se prestanak korišćenja uglja neće dogoditi pre 2050. godine.

Za trenutno loše stanje najodgovornije su državne institucije i elektroprivrede, smatraju učesnici istraživanja. One su, kako se navodi u izveštaju, trenutno najveći oponenti i kočničari reformskih procesa jer ne vide energetsku tranziciju kao treću industrijsku revoluciju, nemaju dovoljno stručnih kadrova, netransparentno donose odluke, nemaju odgovarajuće planove restrukturiranja.

Odgovori na osnovne izazove energetske tranzicije

Inače, Izveštaj ima pet delova koji se odnose na osnovne izazove koje donosi energetska tranzicija:

  1. Dekarbonizacija elektroenergetskog sistema i napuštanje korištenja uglja;
  2. Spremnost država za vođenje procesa energetske tranzicije;
  3. Barijere, oponenti i glavni nosioci energetske tranzicije;
  4. Povećanje korištenja obnovljivih izvora i njihova integracija;
  5. Ekonomija energetske tranzicije i tržišta električne energije.
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EU klimatskih pregovora 2035 zabrani vozila fosilna goriva

EU i pre klimatskih pregovora rešila da 2035. zabrani nova vozila na fosilna goriva

30 јуна 2022 - Savet EU i Evropski parlament počinju klimatske pregovore, a zabrana prodaje novih vozila na fosilna goriva najkasnije 2035. je već u pripremi.

neto-gubitak-eps

EPS napravio neto gubitak od 29,8 milijardi dinara u prvom kvartalu

30 јуна 2022 - Loš rezultat EPS objašnjava velikim padom proizvodnje, kupovinom električne energije na tržištu i zamrznutim cenama za krajnje kupce

Preokret klimatske politike G7 lideri ulaganje LNG gas nuklearke

Preokret klimatske politike G7: lideri podržali ulaganje u LNG, gas, nuklearke

29 јуна 2022 - G7 se formalno drži klimatskih ciljeva, a za to vreme promoviše LNG i fosilni gas uopšte kao i nuklearne elektrane

nasa-nuklearka-mesec

NASA planira da postavi nuklearku na Mesecu

28 јуна 2022 - Uspešno postavljanje ovakvih sistema bi stvorilo temelje za dugoročne misije na Mesec i Mars, tvrdi NASA