OIE

Eksperti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije započeli rad na Barometru održive energetske tranzicije

Repcons 2.0 Barometar odrzive energetske tranzicije

Photo: Balkan Green Energy News

Objavljeno

17.05.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

17.05.2021.

Država

Komentari

1

Podeli

Eksperti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije započeli su pripremu Barometra održive energetske tranzicije u okviru projekta REPCONS 2.0. Cilj Barometra je da omogući praćenje napretka u sprovođenju energetske tranzicije i procenu spremnosti država da je sprovedu, ali i da ukaže na suštinske probleme i da predloge za njeno ubrzanje. Barometar je, kako kažu učesnici projekta, neophodan jer su se zemlje regiona obavezale da budu klimatski neutralne do 2050. godine, a predviđene reforme, pre svega u sektoru energetike, nisu mnogo odmakle od početka.

Barometar održive energetske tranzicije će u pilot fazi u toku ove godine proceniti spremnost za tranziciju elektroenergetskog sektora u BiH, Crnoj Gori i Srbiji. U pripremi Barometra učestvovaće oko 20 eksperata u okviru uže grupe projekta i još 80 stručnih predstavnika svih ključnih aktera iz regiona, u okviru šire grupe. U okviru prireme metodologije za Barometar već su identifikovani suštinski problemi energetske tranzicije u regionu, kao i greške u delovanju Evropske komisije i Energetske zajednice (EnZ).

“Namjera je da se kroz izradu Barometra postigne konsenzus učesnika oko ocjene spremnosti država za vođenje održive energetske tranzicije”, kaže za Balkan Green Energy News profesor Mirza Kušljugić sa Fakulteta elektrotehnike Univerziteta u Tuzli i predsednik Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju – RESET.

U pripremi Barometra učestvovaće oko 100 eksperata iz regiona

Kušljugić sa Damirom Miljevićem, konsultantom u oblasti energetske tranzicije iz BiH, a takođe i članom Upravnog odbora RESET-a, i Miroslavom Vujnovićem, finansijskim konsultantom iz Srbije sa ekspertizom u sektoru energetike, čini tim za razvoj metodologije Barometra.

Inače, REPCONS 2.0 je nastavak projekta Platforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije (Eng. Renewable Energy Policy Consensus – REPCONS), koji je uspešno završen prošle godine. REPCONS 1.0 je pokazao da region ima stručnjake koji mogu da definišu modele energetske tranzicije i poslao poruku donosiocima odluka, stručnoj i široj javnosti da ukoliko zemlje regiona same ne definišu te modele, onda će to za njih uraditi neko sa strane, što neće biti dobro rešenje.

Barometar će biti važan alat za ubrzanje energetske tranzicije

Profesor Kušljugić podseća da se reforme u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu sprovode od osnivanja Energetske zajednice 2006. godine, ali članice preuzete obaveze uglavnom ne sprovode.

Zato se, dodaje on, postavlja pitanje “zašto i nakon 15 godina nema suštinskog napretka u reformisanju energetskih sektora ka tržišnom poslovanju uz poštovanje standarda zaštite okoline?”

Koliko su zemlje regiona spremne da realizuju potpisane obaveze o energetskoj tranziciji?

“Potpisivanjem Sofijske deklaracije zemlje regiona su se obavezale da se priključe ambicioznom planu EU za ublažavanje klimatskih promjena – Evropski zeleni dogovor (eng. European Green Deal), koji uključuje i energetsku tranziciju sa ciljem potpune dekarbonizacije do 2050. Logično postavlja se pitanje ‘koliko su zemlje regiona, koje ne ispunjavaju obaveze prema sporazumu o Energetskoj zajednici, odlučne i spremne da realizuju potpisane obaveze o energetskoj tranziciji?'”, kaže Kušljugić.

Barometar će u redovnim intervalima pripremati lokalni eksperti

Motiv za izradu Barometra održive energetske tranzicije je zasnovan na potrebi da se razvije alat kojim bi se na sistematičan način pratio napredak u realizaciji energetske tranzicije i procenjivala spremnost za njeno sprovođenje kod ključnih aktera: državnih institucija, tržišnih aktera, akademske i stručne zajednice i javnosti. Barometar bi u redovnim intervalima (npr. jednom godišnje) pripremali lokalni eksperti.

U projektu REPCONS 1.0, dodaje profesor Kušljugić, stručnjaci su iskazali uverenje da će pored stalnog pada cena tehnologija potrebnih za tranziciju ključni spoljni pokretači reformi/tranzicije u elektroenergetskom sistemu (EES) biti: politički uticaj Evropske unije preko Energetske zajednice i delovanje tržišnih mehanizama. Zbog toga će se posebno obraditi aspekti saradnje zemalja u regionu sa EU. Pri tome će biti evaluirani i razlozi za dosadašnje slabe rezultate u reformama koje su inicirali Evropska komisija i Sekretarijat Energetske zajednice.

Suštinski problemi u realizaciji energetske tranzicije

Profesor Kušljugić kaže da rezultati dosadašnjih istraživanja prilikom izrade metodologije Barometra ukazuju koji su to suštinski problemi u realizaciji energetske tranzicije u regionu:

  • Nepouzdan međunarodni regulativni okvir (na osnovu transpozicije EU acquis preko Ugovora u Energetskoj zajednici) koji ne daje zahtevani nivo pravne sigurnosti potencijalnim investitorima.
  • Shvatanje liberalizacije elektroenergetskog sektora (prva energetska tranzicija) i dekarbonizacije (druga energetska tranzicija) kao nametnutih obaveza od strane EU, radi ostvarenja njenih komercijalnih i političkih interesa i ciljeva, i stoga suštinsko neprihvatanje ovih procesa. Ovakav stav sledi iz uočene prakse da se obaveze usaglašavanja sa EU politikama i planovima lako (formalno) prihvataju, a suštinski ne provode. Najuočljiviji primer za ovu konstataciju je neispunjavanje nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP) u svim članicama Energetske zajednice, što značajno ugrožava ravnopravnu konkurenciju na regionalnom tržištu električne energije.
  • Nerazumevanje šireg konteksta održivog razvoja (npr. UN Ciljeva održivog razvoja) i zelene ekonomije (npr. Evropskog zelenog dogovora) kao ključnih komponenti tekuće industrijske revolucije.
  • Postojanje politički i ekonomski jakih interesnih grupa kojima odgovara održavanje postojećeg stanja – zavisnosti elektroenergetskog sektora od fosilnih goriva (posebno uglja) i zadržavanje sistema podsticaja baziranog na fid-in tarifama.
  • Nerazumevanje koncepta i nedovoljno kapacitirane državne institucije za vođenje procesa održive energetske tranzicije.

Tim eksperata

U ovom važnom i značajnom regionalnom projektu učestvuju brojni nacionalni eksperti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije sa višegodišnjim iskustvom i značajnim rezultatima u sektoru energetike. Osim profesora Mirze Kušljugića, Damira Miljevića i Miroslava Vujnovića, veliki doprinos u sagledavanju rezultata energetske tranzicije, ali i izostanka istih, daće i Ognjen Marković, energetski ekspert i član Upravnog odbora RESET-a , Vjekoslav Domljan, rektor Univerziteta Sarajevo – School of Science and Technology i član Upravnog odbora RESET-a, Jasna Hivziefendić, profesor na Internacionalnom Burch univerzitetu u Sarajevu, Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Saveza energetičara, Dejan Stojčevski, tehnički direktor berze SEEPEX, Saša Mujović, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Podgorici.


Greške EU i Sekretarijata Energetske zajednice

Stručnjaci iz regiona su u okviru projekta REPCONS 2.0 identifikovali i (ne)naučene lekcije iz dosadašnjeg delovanja Energetske zajednice i Evropske komisije u promociji EU energetskih i klimatskih politika. Energetska zajednica je, kako kaže Kušljugić, osmišljena kao mehanizam za proširenje EU acquis – legislative koja je relevantna na sektor energetike u zemljama članicama zajednice.

Transpozicija EU acquis se postavlja kao preduslov za slobodan pristup EU tržištima, pa su očekivanja bila da će se na taj način privući i preko potrebne investicije u modernizaciju sektora.

Članice Energetske zajednice ne ispunjavaju obaveze prema 2. i 3. energetskom paketu, a sa aspekta 4. paketa nalaze se na samom početku

“Izvještaji Sekretarijata Energetske zajednice o napretku svake od članica, kao i izveštaj Energy Transition Tracker, ukazuju da suštinskih pomaka u modernizaciji sektora, posebno elektroenergetskog, ni nakon 15 godina, nema. Dakle, sve članice ne ispunjavaju obaveze prema 2. i 3. energetskom paketu, a sa aspekta 4. paketa (druga energetska tranzicija) nalaze se na samom početku procesa. Za takvo ponašanje nema značajnih sankcija odnosno prisutna je pravna nesigurnost koja odvraća investitore”, objašnjava Kušljugić.

Bez kazni za nesprovođenje obaveza, kao što je to slučaj u EU, ne može se očekivati značajniji napredak u energetskoj tranziciji

Nepoštovanje EU Direktive o velikim ložištima (LCPD) i EU Direktive o industrijskim emisijama (IED) je poslednji eklatantan primer ovakvog stanja. Kašnjenje u funkcionalnom razdvajanju elektroprivreda, nastavak prakse davanja državne pomoći sektoru fosilnih goriva (posebno rudnicima uglja), kao i neuspostavljanje funkcionalnih i likvidnih tržišta omogućava državnim elektroprivredama da sprečavaju ulazak konkurencije čime se takođe odlaže neophodna modernizacija njihovog poslovanja.

“Ukoliko ne dođe do suštinskog unapređenja ‘vanjskog pravnog okvira’, koji bi imao mehanizme ‘kazni’ za neprovođenje obaveza, kao što je to slučaj u EU, nije za očekivati značajniji napredak u realizaciji energetske tranzicije. Navedeni problemi su vjerovatno jedan od uzroka što u zemljama Zapadnog Balkana nema napretka, a u zemljama Jugoistočne Evrope koje su članice EU i koje su 2006. bile na istoj polaznoj poziciji sa aspekta provođenja reformi, napredak je ipak primjetan”, zaključuje Kušljugić.

Komentara: (1)

Bojan / 22.05.2021.

Nacekace se Evropa dok Balkan ostavi ugalj.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Nevesinju se planira treca solarna elektrana u Hercegovini

U Nevesinju se planira treća solarna elektrana u Hercegovini

17 September 2021 - Firma iz Banjaluke traži od Vlade Republike Srpske koncesiju za izgradnju i korišćenje elektrane Nevesinje.

eps e3 international energetski usevi vrba kolubara

EPS planira da sagoreva biomasu i ugalj u termoelektranama

17 September 2021 - Elektroprivreda Srbije pokrenula je sa američkom kompanijom E3 International pilot projekat za korišćenje biomase iz energetskih zasada.

Zorana Mihajlovic prva aukcija za premije za vetroparkove i solarne elektrane u decembru

Mihajlović: prve aukcije za solar i vetar u decembru

15 September 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će do februara sledeće godine Srbija objaviti trogodišnji plan aukcija.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.