Rekord u globalnom zagrevanju – 12 najtoplijih uzastopnih meseci

Preživeli smo 12 uzastopnih najtoplijih meseci u istoriji. Za svaki je od juna 2023. do maja 2024. zabeležena rekordno visoka prosečna temperatura. Brojni naučnici već predviđaju da će globalno zagrevanje u ovom veku dostići najmanje 2,5 stepena Celzijusa preko nivoa iz predindustrijskog perioda (1850-1900).

Dvanaestomesečni niz najtoplijih meseci zabeležen je od juna 2023. do maja 2024. godine, što ga čini najtoplijim periodom od početka vođenja evidencije 1940. godine, pokazuju podaci Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena (C3S).

Prosečna temperatura u maju bila je 1,52 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, a od juna 2023. do kraja prošlog meseca 1,63 stepena veća od tog nivoa.

Pariskim sporazumom i kasnijim međunarodnim dokumentima utvrđen je cilj da se globalno zagrevanje do kraja veka ograniči na 1,5 stepeni. Tako bi, u teoriji, naknadno zahlađenje moglo da vrati prosek ispod zadate crte.

Direktor C3S Karlo Buontempo kaže da su pomenuti rekord i niz šokantni, ali ne i iznenađujući, s obzirom na klimatske promene izazvane ljudskim faktorom. On je upozorio da će, ukoliko se ne smanje emisije koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, ovaj niz najtoplijih meseci biti zapamćen kao relativno hladan.

Kompanije iz sektora fosilnih goriva su „kumovale klimatskom haosu“, smatra generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres.

„Naša planeta pokušava da nam nešto kaže. Ali izgleda da ne slušamo… I dalje pritiskamo planetu do krajnjih granica – obaramo globalne temperaturne rekorde i žanjemo oluju“, istakao je u govoru u Njujorku povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), verovatnoća da će bar jedne godine između 2024. i 2028. biti oboren temperaturni rekord postavljen 2023. iznosi 86 odsto. Da podsetimo, 2023. je bila najtoplija u poslednjih 125 hiljada godina.

Takođe, podaci te agencije UN-a pokazuju verovatnoću od 50 odsto da će temperature tokom čitavog petogodišnjeg perioda do kraja 2028. biti više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad proseka iz predindustrijskog doba.

Naučnici predviđaju da će rast temperature dostići 2,5 stepena Celzijusa

Osamdeset odsto od 380 relevantnih naučnika koje je anketirao Guardian smatra da će temperatura pre kraja veka dostići 2,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Nešto manje od polovine (42 odsto) misli da će rast čak premašiti tri stepena, dok je svega šest odsto optimistično da će klimatska akcija uspeti da ga ograniči na 1,5 stepeni.

Učestvovali su autori i urednici Izveštaja o klimatskim promenama, kojeg objavljuje Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC). Učestvovalo je preko polovine od 843 kontaktiranih. IPCC-ovi izveštaji su zlatni standard procene klimatskih promena.

Gotovo svi pomenuti stručnjaci za atmosferu i okeane, energetiku i poljoprivredu, ekonomiju i politiku pesimistično gledaju na budućnost. Mnogi su rekli da se osećaju beznadežno, besno i uplašeno zato što države ne reaguju na globalno zagrevanje uprkos jasnim naučnim dokazima.

Globalno zagrevanje je najveća pretnja sa kojom se čovečanstvo suočilo

„To je najveća pretnja sa kojom se čovečanstvo suočilo, sa potencijalom da uništi naše društveno tkivo i način života. Ima potencijal da ubije milione, ako ne i milijarde, izgladnjivanjem, ratovanjem za resurse, raseljavanjem“, rekao je Džejms Renvik sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu na Novom Zelandu.

Klimatska kriza već nanosi veliku štetu. Sjedinjene Države su pogođene toplotnim talasima uključujući šumske požare u Kaliforniji, a pritom je počala sezona uragana u Atlantiku. U poslednjih mesec dana, poplave su odnele živote stotina ljudi u Avganistanu, Brazilu i Indoneziji. U Indiji je na desetine ljudi preminulo zbog posledica ekstremne vrućine, najdužeg toplotnog talasa ikada zabeleženog u ovoj zemlji.

Ipak, jedan broj naučnika tvrdi da se klimatska borba mora nastaviti, koliko god visoko temperatura porasla, uz obrazloženje da svaki delić stepena manje sprečava veliku ljudsku patnju.