OIE

Krandal (CWP Global): Vlade da utiču na cene na tržištu energije iz obnovljivih izvora

Krandal CWP Global Mark Crandall Beogradski energetski forum vlade cene trzistu energije obnovljivih izvora

Objavljeno

14.05.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.05.2024.

Država

Komentari

0

Podeli

Evropa bi trebalo da izgradi oko 7.500 gigavata u elektranama na obnovljive izvore da bi napravila stoodstotno zeleni elektroenergetski sistem, kaže osnivač i generalni direktor kompanije CWP Global Mark Krandal. On smatra da bi države trebalo da utiču na cene na tržištu, kako bi investitori i banke bili sigurni da će imati profit i ulagali u obnovljive izvore energije.

Govoreći na Beogradskom energetskom forumu, Krandal je rekao da u regionu Jugoistočne Evrope postoji mnogo kvalitetnih projekata koji se ne finalizuju jer investitori i banke smatraju da nije dovoljno izvesno da će prodati struju po održivoj ceni.

Aukcije koje se dešavaju u Srbiji i u regionu moraju da budu većeg obima, a ovde su vlade bojažljive, primetio je Krandal, osnivač kompanije koja je među najvećim međunarodnim investitorima u obnovljive izvore energije u regionu. Ima nekoliko projekata i u Srbiji.

Tržišta ne mogu da odlučuju sama, vlade da utvrde minimalne cene

Navodeći da klimatske promene nisu lokalni, već globalni problem, ocenio je da je u interesu celog sveta da se sprovede zelena tranzicija. Potrebno je da vlade šalju „cenovne signale koji su brutalni“, određujući šta ne sme da se radi jer je štetno za klimu, a šta bi trebalo, naglasio je Krandal. „Tržišta ne mogu da odlučuju. Tržišta rade po signalima“, izjavio je.

Sa prvim čovekom kompanije CWP Global je, ispred Beogradskog energetskog foruma, razgovarala Jasmina Trhulj, šefica odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice.

Za nastavak razvoja zelene energetike neophodne su garantovane najniže cene

Osvrnuvši se na posledice epizoda kada su cene struje na nuli ili negativne, Krandal je istakao da vlade treba da odrede nivo ispod kojih cene neće moći da idu, i intervencijama potpuno restrukturišu kreiranje cena, tako da banke mogu sa sigurnošću da prihvate projekte u industriji energije iz obnovljivih izvora.

“Treba da izgradimo negde oko 7.500 gigavata, inače ćemo da se istopimo. Stvar je u klimatskim promenama. I to po svaku cenu. Posao vlade je da nas održi živima u narednih sto godina. To znači da moraju da reše problem CO2. Moraju da reše problem globalnog zagrevanja. To možemo da uradimo samo ako postepeno prestanemo da koristimo fosilna goriva i zamenimo ih obnovljivim izvorima energije”, rekao je Krandal.

Sada, međutim, nema minimalnih cena, nema feedin tarifa i veoma je teško, ako ne i nemoguće, ugovoriti prodaju struje dobijene iz obnovljivih izvora energije za narednih deset godina, te se postavlja pitanje zašto bi banke želele da investiraju u tako nešto ili daju zajmove za takve investicije sa neizvesnim ishodom, po njegovom mišljenju.

Vlade bi zato trebalo da uvedu takve cene koje bi uverile finansijske aktere i investitore da nije glupo investirati u vetrofarme, rekao je Krandal.

Krandal Mark Crandall CWP Global Vlade da uticu cene na trzistu obnovljivih izvora Beogradski energetski forum
Sa Markom Krandalom je, ispred Beogradskog energetskog foruma, razgovarala Jasmina Trhulj iz Sekretarijata Energetske zajednice

Šanse na manje razvijenim tržištima

Govoreći o investicijama, on je napomenuo da je veći deo Zapadne Evrope već prilično popunjen i da ljudi ne žele da gledaju vetroturbinu kroz svoj prozor.

“Sad smo u Albaniji, u Ukrajini smo, u Moldaviji. Na mestima gde ljudi nisu do sada išli. Jer još ima zemljišta. Još ima vetra. A zahvaljujući spojenim tržištima možemo da rešimo evropske probleme oko obnovljive energije”, rekao je.

Evropa će uvek uvoziti vodonik iz mesta gde može da se proizvode po jeftinijoj ceni

Govoreći o projektima sa vodonikom u Evropi, Krandal je rekao da će Evropa uvek uvoziti mnogo vodonika za svoje potrebe iz mesta gde ima mnogo više sunca ili vetra i gde vodonik može da se proizvede po mnogo nižoj ceni.

“Možemo da proizvodimo električnu energiju svuda gde radimo. I možemo da pravimo zeleni amonijak i zeleni vodonik po upola nižoj ceni nego u Evropi. Ovde jednostavno nije toliko vetrovito i toliko sunčano kao mesta gde mi radimo… Zapravo smo na dalekim, uglavnom pustinjskim lokacijama na severu Afrike i u severnoj Africi. Na samom južnom špicu Južne Amerike“, izjavio je.

CWP je 2o12. u Rumuniji sagradio najveći vetropark u Evropi

Govoreći o CWP Globalu i razlozima njegovog dolaska kompanije u Jugoistočnu Evropu, Krandal je podsetio na situaciju 2006. godine. Industrija energije iz obnovljivih izvora energije bila je fokusirana na jako male projekte, od 20, 30 megavata, naveo je i dodao da nijedan u Evropi nije koštao više od 100 miliona dolara.

“Iznenadio sam se, budući da sam došao iz naftne industrije, jer 100 miliona dolara nije bio baš veliki novac… Imali smo mnogo razgovora na finansijskom tržištu i videli da bi banke zapravo više volele da rade veće poslove. Onda smo razmišljali gde možemo da nađemo nekretnine da uradimo nešto veliko. Godine 2006. bilo je developera svuda po Francuskoj i Nemačkoj i bilo gde da pogledate u Zapadnoj Evropi, ali gotovo niko nije došao u Jugoistočnu Evropu. I mogli ste da zakupite jako mnogo zemljišta”, objasnio je.

Tako je 2008. godine kompanija u Rumuniji počela da gradi vetropark Fântânele-Cogealac od 600 megavata, najveći na kopnu u Evropi. Koštao je nešto iznad milijardu evra, izjavio je Krandal. Pušten je u rad 2012. godine.

Napomenuo je da se CWP i sada fokusira na velike, zaista uticajne projekte. Kapacitet u pripremi koji bi mogao da postane spreman za početak izgradnje u sledećih pet godina procenjuje na šest gigavata.

CWP Europe je srebrni sponzor Beogradskog energetskog foruma 2024.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Alcazar-Energy-Partners-projekat-vetroelektrane-400-megavata-Severnoj-Makedoniji

Alcazar Energy Partners pokrenuo projekat vetroelektrane od 400 megavata u Severnoj Makedoniji

14. maj 2024. - Alcazar Energy Partners zvanično kreće u investiciju u vetropark u Severnoj Makedoniji koji će imati kapacitet do 400 megavata

Severna Makedonija novu vladu energetike Sanja Bozinovska

Severna Makedonija ima novu vladu – resor energetike preuzela Sanja Božinovska

14. maj 2024. - U vladi premijera Hristijana Mickoskog, konsultantkinja za energetiku Sanja Božinovska je izabrana za ministarku energetike, rudarstva i mineralnih sirovina

Lancana-havarija-dalekovodima-bez-struje-Crnu-Goru-BiH-Albaniju-Dalmaciju

Lančana havarija na dalekovodima ostavila bez struje Crnu Goru, BiH, Albaniju, Dalmaciju

14. maj 2024. - Usled preopterećenja ključnih interkonektivnih vodova došlo je do prekida isporuke električne energije u velikom delu regiona

Solari 5000+ prosiruje se i na ugradnju energetski efikasne stolarije

Projekat Solari 5000+ biće proširen na ugradnju energetski efikasne stolarije

14. maj 2024. - Eletroprivreda Crne Gore predlaže proširenje portfolija projekta Solari 5000+ na ugradnju energetski efikasne stolarije