Slika: BGEN
Ako je i bilo, više nema dileme – zagađenje vazduha je ekološki problem broj 1 u regionu, koji izaziva najveću pažnju građana, i to ne samo u zemljama koje nisu članice Evropske unije, kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Srbija, već i u onima koje jesu, poput Bugarske, Grčke, Rumunije.
Moguće je da zagađenje vazduha bude prelomna tačka koja će ubrzati energetsku tranziciji u regionu s obzirom da je prestanak korišćenja uglja jedno od rešenja da se vazduh učini čistijim, ali i da se sprovede dekarbonizacija, ključan deo te tranzicije. Preplitanje ova dva problema – smanjenja zagađenja vazduha i sprovođenje energetske tranzicije jasno se vidi i u vestima na Listi najčitanijih u 2020.
Teme o kvalitetu vazduha su i najveća promena u odnosu na Listu najčitanijih u 2019.
I u narednoj 2021. godini naš mali, ali vredan tim će se truditi da bude Vaš izbor broj 1 za informisanje o zelenim i održivim temema. Zahvaljujemo Vam se na ukazanom poverenju i želimo Vam pre svega puno zdravlja u 2021. godini!
Na zaboravite da pročitate i šta je bilo najčitanije na engleskoj verziju portala (Most read in 2020)!
1. Čist vazduh za sve!
Zagađenje vazduha izazivalo je pažnju javnosti i tokom proleća i leta, što ranije nije bio slučaj, i govori da građani ovaj problem sada ne zaboravljaju sa prolaskom grejne sezone kada je zagađenje najveće, ali i činjenice da je vazduh bio zagađen i kada su došli topliji dani. Kako bi pomogli građanima da nauče koji su izvori zagađenja, glavni zagađivači i kakav je uticaj na zdravlje, ali i da razumeju podatke koji se objavljuju o zagađenju, Balkan Green Energy News je u saradnji sa istaknutim stručnjacima i institucijama objavio seriju tekstova o ovom problemu.
Veliki zamah ovom svojevrsnom pokretu protiv zagađenja vazduha, čija parola bi mogla da bude „Čist vazduh za sve“, daju udruženja građana, organizacije civilnog društva i hrabri pojedinci. Da pokret jača govori podatak da se ne bune samo građani u glavnim gradovima država regiona gde je zagađenje obično najveće, već i u manjim mestima, kao što su, na primer, Bor i Valjevo u Srbiji, gde je situacija takođe katastrofalna.
ČIST VAZDUH ZA SVE – Kako zagađenje vazduha šteti ljudskom zdravlju?
Odgovor državnih institucija, koje snose najveću odgovornost za sprečavanje zagađenja vazduha, je različit: u BiH, Severnoj Makedoniji i Sloveniji se sprovode konkretne mere, u Bugarskoj i Grčkoj morala je da se umeša i EU, a u Srbiji se menjaju standardi o zagađenju i formira radna grupa.
2. Bagere zamenjuju solarne elektrane
Jasno je da više ne bi trebalo da se postavlja pitanje da li je neminovna energetska tranzicija i prestanak korišćenja uglja u energetici, već kako to uraditi. Zemlje koje prve to shvate i nađu odgovor imaće mnogo čistiju i zdraviju budućnost, ali i veću energetsku sigurnost i jaču ekonomiju. Severna Makedonija na delu pokazuje kako se to radi.
S. Makedonija: U ugljokopu Oslomej biće solarna elektrana od 100 MW
3. Biće električne energije i kada Sunce ne sija i vetar ne duva
Sve odgovore o tome kako tržište može da doprinese razvoju obnovljive energije, kako se balansira njihova varijabilna proizvodnja, ko plaća trošak balansiranja, možete pronaći u intervjuu sa Dejanom Stojčevskim, tehničkim direktorom srpske berze električne energije SEEPEX. On je uspeo da ne samo stručnjacima, nego i običnim ljudima objasni zašto se ne treba plašiti zamene termoelektrana na ugalj vetroparkovima i solarnim elektranama i poručio: nećemo ostati bez električne energije kad Sunce ne sija i vetar ne duva.
Tržište i obnovljivi izvori energije: Balansiranje varijabilnih izvora energije nije bauk
4. Smernice EU o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan
Evropska unija je rešena da se energetska tranzicija sprovede ne samo na njenoj teritoriji, nego i u komšiluku. Kako izgleda ta njena rešenost u konkretnim merama može se videti iz ovog dokumenta, ali još je važnije da su i lideri zemalja prihvatili njene ideje potpisivanjem Sofijske deklaracije.
EU objavila smernice o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan
5. Pionirski potez za region: uvođenje trgovine emisijama
Poput Severne Makedonije i Crna Gora vuče konkretne poteze, moglo bi se reći pionirske korake, u cilju sprovođenja energetske tranzicije. Uvođenje trgovine emisijama, po ugledu na Sistem za trgovanje emisijama EU, ne samo da je pravo rešenje, već je i najbolji način da se predupredi uvođenje takse na CO2 koju EU priprema za sve zemlje koje ne oporezuju štetne emisije, pa i za one u regionu.
Crna Gora uredbom pokrenula trgovinu emisijama štetnih gasova
6. Slučaj Karavasta ili elektranama na ugalj je odzvonilo
Primer Karavaste šalje još jednu važnu porukuje o ekonomskoj primamljivosti proizvodnje solarne energije – to nije nešto što je moguće samo u dalekim zemljama, već i ovde. Stručnjaci i profesori nemaju dilemu: solarni parkovi i vetroelektrane prave energiju koja je već sada jeftinija od one iz uglja.
Solarna elektrana Karavasta u Albaniji praviće najjeftiniju struju na Balkanu
7. Da li je balkanski ugljarski trojac postao dvojac?
Balkanski trojac koji misli da može da zaustavi vreme kao da se osipa. BiH, Srbija i Kosovo* grade i planiraju elektrane na ugalj, ali jedna od njih je pretrpela jak udarac odustajanjem američke kompanije od investicije. Da li ovo znači da će ogromne rezerve uglja na Kosovu* ostati samo rezerve, videćemo, ali zanimljivo je da je Priština nedavno najavila prve aukcije za obnovljive izvore energije u 2021.
ContourGlobal odustao od termoelektrane na Kosovu* i uglja uopšte
8. Omogućite demokratizaciju energetike!
Možda i podjednako važan deo energetske tranzicije kao gradnja velikih elektrana na obnovljive izvore energije je demokratizacija energetike – mogućnost da svako proizvodi energiju za svoje potrebe, ali i da viškove prodaje, odnosno da bude prozjumer. Neminovno je da se država pojavi i pomogne, kao u Rumuniji ili Italiji, na primer. Ali, primer Srbije pokazuje da čak i ako država ne uradi ništa, građani i privreda nađu način da isprate savremene trendove.
Rumunija dodelila 52 miliona evra subvencija građanima za krovne solarne elektrane
9. Bitka za vodu se nastavlja
Bitka za reke i vodu u regionu se nastavlja. Primetno je da se državne institucije sada mnogo aktivnije. Tako je nova Vlada Crne Gore najavila zabranu gradnje MHE, kao i Federacija BiH, koja je ukinula subvencije, dok je u Srbiji više opština zaustavilo gradnju. Da li ove promene znače da je i vlast shvatila da „zaštita životne sredine ima prednost nad interesima privatnog poslovanja“, kao što to piše u presudi Vrhovnog suda Slovačka Republike, pokazaće vreme.
Usred krize zbog korona virusa započela gradnja pet MHE u BiH
10. Rio Tinto u rudnik jadarita
U situaciji kada državne institucije ne mogu da ih informišu i zaštite, građani su morali da uzmu stvari u svoje ruke. Investicija rudarskog giganta preti da postane najveća ekološka priča u regionu.
Nezadovoljni građani Srbije sve glasniji protiv investicije Rio Tinta u rudnik jadarita
A, ovo su tekstovi koji su plasirani od 11. do 20. mesta.
11. Preterano zagađen vazduh aktivirao Aero alarm u Valjevu
13. Termoelektrana Kolubara B na mreži 2024. godine, gradi je PowerChina
14. Skoplje plaća građanima da se prebace na inverter klime za grejanje
15. EBRD i UniCredit Leasing podržavaju prelazak malih i srednjih preduzeća u Srbiji na zelenu ekonomiju
16. Region mora da povrati planiranje energetske budućnosti u svoje ruke
Region mora da povrati planiranje energetske budućnosti u svoje ruke
17. Korporativni ugovori o otkupu električne energije – sve što treba da znate!
18. Sarajevo zabranjuje upotrebu uglja od 2021.
19. Nova Vlada Crne Gore će zabraniti male hidroelektrane, pretresti koncesije
Nova Vlada Crne Gore će zabraniti male hidroelektrane, pretresti koncesije
20. Zeleni razvoj među prioritetima nove Vlade Severne Makedonije
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.