Električna energija

Poruka profesora Univerziteta u Beogradu političarima: Nastavak korišćenja uglja koštaće Srbiju skuplje nego primena mera za dekarbonizaciju

profesori srbija poruka dekarbonizacija ugalj politicari

Slika: enriquelopezgarre from Pixabay

Objavljeno

25.11.2020.

Država

Komentari

1

Podeli

Objavljeno

25.11.2020.

Država

Komentari

1

Podeli

Profesori Beogradskog univerziteta poručili su donosiocima odluka u Srbiji da će zemlja skuplje proći ako ne uradi ništa da smanji emisije CO2, koje najvećim delom potiču iz energetike, nego da primeni mere dekarbonizacije. Ceh će doći na naplatu i ako Srbija ne uđe u EU, naveli su oni, i dodali da je dekarbonizacija put kojim su krenule glavne ekonomije sveta, a sve zbog sprečavanja klimatskih promena.

Ovu važnu poruku uputili su profesori Univerziteta u Beogradu na panelu Tri lica klimatskih promena održanom danas u okviru skupa EkoKon 2020 – Sva lica klimatskih promena u organizaciji udruženja Ekogeneza. Na panelu su učestvovali Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i njegove kolege Darko Stojilović sa Filozofskog fakulteta, i Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.

Bez političkih odluka problem klimatskih promena ne može biti rešen

Predstavnici akademske zajednice su poručili da klimatske promene nisu apstraktne, već veoma konkretne pojave poput poplava, požara, suša, i dodali da je potreban pritisak na donosioce odluka kako bi doneli odgovarajuće mere jer bez političkih odluka problem klimatskih promena ne može biti rešen.

profesori srbija poruka politicari dekarbonizacija ugalj djurdjevic

Zašto je neophodna dekarbonizacija učesnike skupa podsetio je uvodnim izlaganjem Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta.

Letnje padavine su smanjene što izaziva suše, a ekstremne padavine su povećane što izaziva poplave

Profesor Đurđević je naveo da je atmosfera Zemlje toplija, pa Srbija sada tokom godine ima još jedan letnji mesec, pored tri redovna –  za toliko je povećan broj dana sa temperaturom većom od 25 stepeni. Količina padavina se nije promenila, ali desila se preraspodela. Letnje padavine su smanjene, što je loše za poljoprivrednu proizvodnju, ali i za šume, pašnjake. Beleži se i povećanje ekstremnih padavina, kada ogromne količine vode padnu na tlo u kratkom periodu.

„Izgubili smo letnje padavine, povećao se rizik od suša, a sa druge strane imamo intenzivne padavine koje povećavaju rizik od poplava,“ istakao je profesor Đurđević.


Zagađenje vazduha osvestilo građane Srbije o klimatskim promenama, ne odumiranje belih medveda

Profesor Jovović je istakao da se klimatske promene ne vide u svakodnevnom životu, pa je teško da kažete ljudima da nešto urade zato što će nestati beli medvedi, verovatno će biti tužni, ali to je to.

Katastrofične pojave, poput poplava, već nateraju ljude da se zamisle, ali teško je objasniti im da su uzrok klimatske promene jer se poplave dešavaju.

„Tema klimatskih promena je poslednje dve godine postala aktuelna u Srbiji zbog zagađenja vazduha, koje je isto godinama unazad. Ali, sada je zagađenje vidljivije jer su meteorološki uslovi drugačiji, a oni su posledica klimatskih promena“, istakao je on.


Budućnost planete će zavisiti od emisija CO2 koje su posledica korišćenja fosilnih goriva.

„Pitanje je da li želimo da do kraja veka živimo na planeti koja je toplija četiri stepena, što će se desiti ako nastavimo da se ponašamo kao dosad, ili na planeti koja je toplija samo jedan stepen, što je scenario Pariskog sporazuma. Sada smo na raskrsnici između ta dva scenarija. Problem je što se skraćuje period u kojem može nešto da se uradi, a to je sada pet do deset godina, i zato je dobro govoriti da smo sada u klimatskoj krizi“, naveo je Đurđević.

Ako propustimo ovu priliku da smanjimo štetne emisije, sledeću nećemo dobiti

Kao dokaz da nije se tako crno on je naveo odluke najvećih emitera da svoje ekonomije dekarbonizuju. EU je za to odredila 2050, Kina 2060. i Japan 2050. Očekuje se i da SAD opet potpišu Pariski sporazum, i da im cilj bude 2050.

„Ako propustimo ovu priliku nećemo imati drugu da stvorimo uslove da nam budunost bude sigurna“, zaključo je Đurđević.

Jovović: Nečinjenje će nas skupo koštati i ako uđemo i ako ne uđemo u EU

profesori srbija poruka politicari dekarbonizacija ugalj jovovic

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta, istakao je da su ukupne emisije Srbije u 2018. bile 62 miliona tona CO2 ekvivalenta. To je manje nego devedesetih zbog niže industrijske proizvodnje, niže potrošnje energije i manjeg broja stanovnika, naveo je profesor.

Energetika odgovorna za 80 odsto emisija

Najveći emiter je energetika, sa udelom od 80 odsto, iako su se u odnosu na 2005. emisije iz energetike smanjile za deset odsto. Oko 80-90 odsto ovih emisija dolazi iz proizvodnje električne i toplotne energije.

Ostatak otpada na transport, industriju, poljoprivredu i otpad (2-3 miliona tona), gde ima potencijala za smanjenje posebno kada je reč o metanu sa deponija.

Ako ne uđe u EU Srbiju čeka taksa na CO2 što će poskupeti našu robu prilkom izvoza

U strategiji niskougljeničnog razvoja, koju je Srbija pripremila, ali nije usvojila, analizirani su različiti scenariji i ekonomski troškovi. Izabran je scenario koji bi omogućio značajno smanjenje emisija u odnosu na devedesete, sa troškovima koje bi zemlja mogla da iznese do 2030. ili 2050.

Ako Srbija ne uradi ništa na dekarbonizaciji trošak će do 2030, a posebno do 2050. biti veći nego bilo koji set mera koji možemo da primenimo u cilju smanjenja emisija, istakao je Jovović.

Srbija odlaže neminovno, a dokaz je zagađenje vazduha

To se odnosi i na opciju da Srbija uđe u EU, ali i ako ne uđe, jer je već sada čeka sprovođenje nedavno usvojene Zelene agende za Zapadni Balkan i onda i uvođenje takse na CO2 što će poskupeti našu robu prilikom izvoza u EU.

Dekarbonizacija je, smatra on, rešenje, i ona podrazumeva kako korišćenje obnovljive energije, tako i energetsku efikasnost, ali neophodna je politička volja.


Mišljenović: Napraviti pritisak na nadležne

Tomica Mišljenović, sa Biološkog fakulteta, poručio je da klimatske promene nisu nešto apstraktno, pa je neophodno da svi prilagodimo svoje ponašanje i da postanemo svesni problema.

Klimatske promene donose i redistribuciju vrsta, pa je moguća pojava i nekih invazivnih vrsta na našim područjima, kao i da se pojave nove bolesti, na primer, malarija.

„Moramo da napravimo pritisak na nadležne da donesu mere za adaptaciju na klimatske promene ne samo na nacionalnom, nego i na lokalnom nivou“, naveo je on.


Srbija mora da shvati da ulaganje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost povećava BDP i stvara radna mesta. Smanjuje se, kako je naveo, broj radnika u rudarskim aktivnostima, i to deluje u tom trenutku strašno, ali vremenom se i za njih nađu nova radna mesta.

„Mi samo odlažemo naše aktivnosti, a situacija sa zagađenjem vazduha to jako dobro pokazuje“, naglasio je on.

Komentara: (1)
milivoj / 06.12.2020.

Postovani Profesore Jovovicu ,pored ovoga sto ste nam objasnili u tekstu pitam zasto kao mogucnost ne pomenuste Suncani kolektor Dr. Vladana Petrovica kao alternativni izvor elektricne energije i toplote imajuci u vidu da je primena ekoloska ne poskupljuje sunce itd. i imam utisak da se Nauka ne korektno odnosi prema potrosacima svojim stavovima;jer na tu temu cuti .

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Timmermans Gas nuklearke mesto energetskom miksu EU

Timmermans: Gas, nuklearke će imati mesto u energetskom miksu EU

18 октобра 2021 - Frans Timmermans iz Evropske komisije izjavio je da gas ima budućnost u energetskom miksu i da EU nema ništa protiv da se grade nuklearke

Brnabic Srbija nece ogranicavati cene elektricne energije

Brnabić: Srbija neće ograničiti cene električne energije

18 октобра 2021 - Elektroprivreda Srbije očekuje odluku Vlade Srbije kako bi na zakonit način mogla firmama da ponudi adekvatnije cene.

EPS najavio investicije u zelenu energiju

EPS najavio investicije u zelenu energiju

15 октобра 2021 - EPS namerava da do kraja decenije instalira solarne elektrane ukupne snage 240 megavata i još 100 megavata u vetroparkovima

Deset drzava EU proglasi nuklearke niskougljenicnom tehnologijom

Deset država traži da EU proglasi nuklearke niskougljeničnom tehnologijom

13 октобра 2021 - Deset država uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku traži da EU proglasi nuklearne elektrane niskougljeničnom tehnologijom