Životna sredina

Pokrenuta Platforma za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini

Launch of the Platform Initiative in Support of Coal Regions in

Photo: Svetska banka

Objavljeno

11.12.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

11.12.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Platforma za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini zvanično je započela sa radom. Cilj platforme je da pomogne ovim zemljama da prestanu da koriste ugalj u proizvodnji energije.

Energetska tranzicija i prestanak upotrebe uglja moraju biti pravedni da bi bili uspešni, što znači da radnici i lokalne zajednice u regionima uglja ne smeju biti oštećeni i zaboravljeni, a način da se to ostvari je njihovo uključivanje u sve odluke koje se donose, poruka je sa konferencije povodom zvaničnog početka rada Platforme za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.

Platformu predvodi Svetska banka sa nekoliko važnih partnera za sektor energetike i region  – Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), univerzitetom College of Europe iz poljskog grada Natolin i Vladom Poljske.

Inicijativa će u praksi biti otvorena platforma za dijalog aktera širom regiona o svim aspektima tranzicije: kroz tvining projekte povezaće regione uglja iz EU sa regionima sa Zapadnog Balkana i iz Ukrajine, uz pomoć edukativne akademije jačaće kapacitete institucija, pružaće tehničku pomoć za pilot regione da razviju plan tranzicije i obezbeđivaće finansiranje za tranzicione projekte.

Ove aktivnosti koordinisaće Sekretarijat Platforme čije osnivanje je planirano za početak 2021.

Sagorevanje uglja ne može da se nastavi

Linda Van Gelder, regionalni direktor Svetske banke za Zapadni Balkan, poručila je da sa sagorevanjem uglja ne može da se nastavi, kao i da je smanjenje emisija iz proizvodnje energije najvažniji zadatak ukoliko svet želi da ostvari klimatske ciljeve.

Ona je najavila da će od sada Investicioni okvir za Zapadni Balkan (eng. Western Balkans Investment Framework – WBIF) moći da pomaže i tranziciju u rudarskom sektoru, što će biti jedan od izvora finansiranja za projekte za prestanak korišćenja uglja.

Rešenja moraju da budu prilagođena svakom regionu pojedinačno

Ona je navela nekoliko ključnih principa u tranziciji. Za početak neophodna je saradnja regiona uglja iz EU sa regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Takođe, veoma je važna edukacija i obuka stanovnika regiona uglja kako bi mogli da obavljaju neka nova zanimanja. Na kraju, biće neophodna sveobuhvatnu ekološka rekultivacija zemljišta, kako bi se ono koristilo u druge svrhe i omogućilo prostor za privatne invesstitore.

Ovo će biti dugačko putovanje, koje će morati da bude prilagođeno svakom regionu posebno jer se oni razlikuju, istakla je Gelder.

Catharina Sikow-Magny, direktorka za unutrašnje energetsko tržište u EU Direktoratu za energetiku, poručila je da je pravedna tranzicija osnova puta EU ka klimatski neutralnom društvu do 2050. koji je zacrtan u Evropskom zelenom dogovoru.

EU je shvatila da mora da sarađuje sa susednim zemljama da bi sprovela Evropski zeleni dogovor

Ona je podsetila da je EU 2017. pokrenula Inicijativu za regione uglja u tranziciji (eng. Coal Regions in Transition Initiative) kako bi pomogla regionima u EU koji u startu zaostaju na ovom putu. Inicijativa za Zapadni Balkan i Ukrajinu je slična ovoj Inicijativi, a pokrenuta je jer je EU shvatila da je u sprovođenju Evropskog zelenog dogovora neophodna saradnja sa zemljama koje su u susedstvu EU.

Naime, zagađenje i emisije nemaju granice, a razmena energije između EU i Zapadnog Balkana i Ukrajine mora da bude zasnovana na istim pravilima o subvencijama, kao i CO2 intenzitetu proizvodnje energije.

Platforma  za Zapadni Balkan i Ukrajinu je, kako je navela Sikow-Magny, najvećim delom zasnovana na Zajedničkoj deklaraciji zemalja Zapadnog Balkana potpisanoj u Podgorici 2019, kojim su se one obavezale da sprovedu energetsku tranziciju.

EU želi da pomogne regionima uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini da prestanu da koriste ugalj i stvore  nove ekonomije zasnovane na čistim obnovljivim izvorima energije, istakla je ona.


Nevladine organizacije traže da Platforma usvoji četiri principa kako bi bila uspešna

Ukupno 18 vodećih nevladinih organizacija aktivnih na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini zatražilo je da se od početka rada Platforme uspostave efikasna pravila kako bi se osiguralo sveobuhvatno napuštanje svih fosilnih goriva.

Nevladine organizacije pozivaju Platformu da usvoji četiri principa kako bi njen rad dao rezultate:

  1. Usvajanje jasno definisanih i merljivih ciljeva, sa jasnim vremenskim okvirom.
  2. Uključivanje svih relevantnih grupa – lokalnih zajednica, NVO, sindikata, obrazovnih institucija, lokalnih preduzeća, i to u svim fazama rada. 
  3. Finansiranje preko Platforme mora biti uslovljeno pripremom lokalnih planova, mora podrazumevati ukidanje podrške fosilnim gorivima i podsticati razumno brze datume prestanka korišćenja uglja.
  4. Podsticanje na usvajanje teritorijalnih planova pravedne tranzicije, koji bi trebalo da budu u skladu sa nacionalnim energetskim i klimatskim planovima (NEKP). Ako je potrebno, da  bi se osigurala doslednost sa ciljem za dostizanje klimatske neutralnosti do 2050, ovi planovi mogu da idu ispred ciljeva u NEKP-ovima.

Šta donosi iskustvo Svetske banke i EU

Svi partneri u ovoj inicijativi obećali su različitu vrstu pomoći.

Christopher Sheldon, stručnjak Svetske banke, poručio je da će ova finansijska institucija doneti iskustvo iz celog sveta u rešavanju problema energetske tranzicije.

Mora se voditi računa o ponosu rudara

Kako važnu poruku iz dosadašnjeg rada banke on je naveo vođenje računa o socijalnoj situaciji ljudi, ne samo radnika, već cele zajednice koja živi od industrije uglja.

Socijalni identitet je, takođe, veoma bitan, jer su rudari, kako je rekao, veoma ponosni, a uz to imaju važnu ulogu u društvu, koju sada mogu da izgube. Zbog toga je potrebno biti pažljiv u odnosu sa njima, naglasio je on.

Trogodišnje iskustvo EU Inicijative za regione uglja u tranziciji biće neprocenjivo za Zapadni Balkan i Ukrajinu. Anna Sobczak, koordinatorka za EU Coal Regions in Transition u EU Direktoratu za energetiku, navela je da je za početak najvažnije da se uključe svi akteri – lokalne samouprave, nevladin sektor, rudnici, univerziteti, istraživački centri, univerziteti, sindikati, i da se čuje njihov glas.

Sekretarijat Platforme formiraće bazu podataka o akterima u sektoru uglja

Oni zajedno moraju da nađu rešenje kako da region postane klimatski neutralan, dodala je ona.

Sobczak je najavila šest lokalnih radionica, i pozvala one koji bi želeli da budu domaćini ovih radionica da se jave.

Sekretarijat Inicijative će napraviti i bazu podataka o akterima u sektoru uglja, kako bi se aktivirale sve zainteresovane strane. Možda i najvažnija aktivnost biće tvining između regiona uglja iz EU i regiona na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, kako bi razmenili iskustva.

Kako do projekata koji će zameniti industriju zasnovanu na uglju

Stvaranje novih radnih mesta je ono što Isabel Blanco, glavni ekonomista za pitanja tranzicije ka zelenoj ekonomiji u EBRD-u, očekuje od Platforme. Doprinos EBRD-a biće, kako je istakla, stvaranje investicionih prilika, kao i razvoj odgovarajućih politika da se one ostvare.

Projekti moraju da odgovaraju lokalnim zajednicama

Ona očekuje da Platforma iznedri ideje za projekte koji će biti deo pravedne tranzicije, a EBRD onda može da obezbedi finansiranje. Ti projekti, kako je dodala, moraju da odgovaraju potrebama lokalnih zajednica.

Važno je znati da ovde nije reč o zameni velike industrije velikom industrijom, već o zameni velike industrije poslovima u više manjih sektora, istakla je Blanko.

Ona je uverena da će se pojaviti novi projekti, ali u tome će biti neophodni državni podsticaji.

Dirk Buschle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, istakao je da neki smatraju da ova organizacija pravi preveliki pritisak na članice, ali njena dužnost je da sprovodi propise čiji je cilj da prestane upotreba uglja.

Tranzicija neće uspeti ako nije pravedna

Važno je da region ima pravednu tranziciju jer su socijalna pitanja veoma važna, naglasio je on, i dodao da nema tranzicije ako nije pravedna.

Niko, kako je istakao Buschle, ne sme da bude oštećen i zaboravljen.

Suština platforme je razmena iskustava, što je bolji pristup od toga da neko nekome drži lekcije, naveo je Buschle.

U ime Vlade Poljske deI Platforme je i poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama, koji je pokrenuo tvining između regiona uglja u ovoj zemlji i Ukrajini.

Tamna strana tranzicije su socijalne posledice na lokalnom nivou

Poljska je jedna od zemalja EU sa najvećom upotrebom uglja u energetici, ali je započela njegovo napuštanje.

Artur Lorkowski, zamenik predsednika Fonda, istakao je da bi Poljska htela da sa Zapadnim Balkanom i Ukrajinom podeli greške koje je napravila u tranziciji, kako ih oni ne bi ponovili.

Obično se samo govori o dobrim stranama tranzicije, ali ovde će biti u loših strana, a jedna od njih su socijalne posledice u lokalnim zajednicama, naveo je on.

Broj rudara u Poljskoj smanjen je sa 400.000 na 80.000,

Lorkowsi je istakao da je broj rudara u Poljskoj smanjen sa 400.000 na 80.000, ali i dalje je to puno porodica koje treba zbrinuti. Inače ova zemlja je pred poslednjom fazom tranzicije, i sada se biraju projekti koji će biti primenjeni u regionima uglja do 2050.

O detaljima obrazovne akademije za regione uglja govorio je Marek Tabor, sa univerziteta College of Europe. Akademija će učesnicima omogućiti pristup znanju i iskustvu u pripremi i sprovođenju planova za prestanak upotrebe uglja i razvoj strategija za period posle prestanka upotrebe uglja.

Akademija je namenjena svim akterima u regionima uglja, ali i u državnim institucijama i agencijama, naveo je Tabor.


Ioana Ciuta (Bankwatch): Ljudi u regionu nemaju poverenje u institucije

Ioana Ciuta, iz organizacije Bankwatch, je istakla da je veliki problem pogrešno shvatanje energetske tranzicije i kada mora da se započne. Ona je navela da BiH i Srbija planiraju nove rudnike i elektrane na ugalj.

Zanimljivo je da ove dve zemlje nisu imale predstavnike na ovoj konferenciji, pa se nameće pitanje da li to ima veze sa njihovim stavom o ovoj platformi, upitala je ona, i dodala da je važno da svi učesnici inicijative imaju isti cilj.

Ciuta je, takođe, istakla da građani nemaju poverenja u institucije što otežava tranziciju jer je neophodno što pre krenuti u promene, a vraćanje poverenja će potrajati.


Nepoverenje rudara je glavni problem

Kako izgleda prestanak upotrebe uglja u praksi govorili su predstavnici Severne Makedonije i Ukrajine. Severna Makedonija je prva zemlja u regionu koja razmatra rok za prestanak upotrebe uglja, a Ukrajina je ovih dana najavila da planira da bude klimatski neutralna do 2070, a da napusti ugalj do 2050.

Elena Markova Velinova, savetnik za energetiku u Ministarstvu ekonomije Severne Makedonije, rekla je da će ova zemlja sledeće godine zatvoriti termoelektranu Oslomej, a narednih godina će postepeno zatvarati i blokove u REK Bitola. Kako bi zamenila ove kapacitete, namerava da izgradi hidroelektranu Čebren, vetroparkove, solarne i elektrane na gas.

Zatvaranje termoelektrana bez istovremene gradnje novih kapaciteta značilo bi veliki rast uvoza energije

“Sada uvozimo oko 30 odsto energije, a kada zatvorimo elektrane na ugalj bićemo još veći uvoznici, pa je važno da idemo korak po korak, i da izgradimo Čebren. U dekarbonizaciji mora da se bude obazriv kako bi tranzicija bila što manje bolna”, naglasila je ona.

Ukrajina ima oko 30.000 rudara, ali još oko 200.000 ljudi živi od ove industrije. Valentyna Moskalenko, iz kabineta premijera Ukrajine, rekla je da je država svesna da 29 rudnika ne može da preživi bez subvencija, i zato mora da se sprovede tranzicija.

Glavni problem koji sada imaju je nepoverenje ljudi u regionima uglja, pa je tako jedno istraživanje pokazalo da rudari ne vide život bez uglja.

“Moramo da ih uverimo da postoje druge mogućnosti za nove poslove, na tome moramo da radimo”, zaključila je ona.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

U Nevesinju se planira treca solarna elektrana u Hercegovini

U Nevesinju se planira treća solarna elektrana u Hercegovini

17 September 2021 - Firma iz Banjaluke traži od Vlade Republike Srpske koncesiju za izgradnju i korišćenje elektrane Nevesinje.

eps e3 international energetski usevi vrba kolubara

EPS planira da sagoreva biomasu i ugalj u termoelektranama

17 September 2021 - Elektroprivreda Srbije pokrenula je sa američkom kompanijom E3 International pilot projekat za korišćenje biomase iz energetskih zasada.

Zorana Mihajlovic prva aukcija za premije za vetroparkove i solarne elektrane u decembru

Mihajlović: prve aukcije za solar i vetar u decembru

15 September 2021 - Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će do februara sledeće godine Srbija objaviti trogodišnji plan aukcija.

Termoelektrana-Sostanj-TES-trazi-drzavnu-pomoc-jer-je-cene-CO2-guraju-u-bankrot.jpg

Cene CO2 guraju slovenačku termoelektranu u bankrot

13 September 2021 - Termoelektrarna Šoštanj je u finansijskim problemima izazvanim visokim troškovima za emisije CO2, zbog čega traži državnu pomoć.