Zapadni Balkan je od 2015. protraćio 655 miliona evra na subvencije za ugalj

Srbija i Bosna i Hercegovina isplatile su gotovo ceo iznos subvencija na ugalj registrovanih za 2018. i 2019. godinu među ugovornim stranama Energetske zajednice na Zapadnom Balkanu, otkriva Damir Miljević u svojoj studiji. Ukupna dvogodišnja suma izašla je na 149 miliona, u poređenju sa 655 miliona evra u periodu od 2015. zaključno s prošlom godinom.

Ugovorne strane Energetske zajednice su 2018. i 2019. usmerile 901 milion evra direktnih subvencija u proizvodnju struje iz uglja, objavljeno je u novoj studiji. Investitori u Ukrajini dobili su ogromnu većinu tog novca, a zemlje Zapadnog Balkana su za subvencije za ugalj odobrile 149 miliona.

U petogodišnjem periodu do kraja 2019, ukupno je isplaćeno 2,15 milijardi evra, od čega na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru i Severnu Makedoniju odlazi 655 miliona. Albanija, Moldavija i Gruzija pripadaju ovoj međunarodnoj organizaciji, ali nemaju kapacitete za proizvodnju električne energije od uglja.

Mnoge subvencije za ugalj bi mogle biti protivzakonite

„Značajni deo podrške je pružen u obliku državnih garancija za kredite, što je neposredan rizik za vlade koje garantuju za te pozajmice. Iznos državnih garancija za kredite je samo 2019. dostigao dve milijarde evra. U mnogim slučajevima, subvencije za ugalj se verovatno mogu podvesti pod vrstu državne pomoći zabranjene Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice“, naveo je autor dokumenta Damir Miljević i ukazao na to da je sekretarijat organizacije već potegao to pitanje.

U periodu 2018-2019, Srbija je proizvodnju struje iz uglja podržala zajmovima i garancijama od skoro 1,2 milijarde evra. BiH je samo prošle godine odobrila 742 miliona evra u garancijama za kredite za termoelektrane.

Miljević je ekonomista i konsultant u energetici i član Upravnog odbora RESET-a, novog nezavisnog instituta sa sedištem u Sarajevu.

Autor ističe da su krediti i garancije, posebno u Srbiji i BiH, znak da će se politika subvencionisanja nastaviti

„Sam obim subvencija protraćenih na najzagađujući izvor energije je dovoljan za uznemirenost. Dok je Evropska unija čvrsto na putu ka energetskom sistemu koji će biti neutralan po pitanju emisija ugljenika, ovaj izveštaj pokazuje da ugovorne strane ostaju zarobljene u prošlosti“, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač.

Subvencije usmerene na kapacitete za proizvodnju električne energije koji koriste ugalj i lignit često održavaju u životu neprofitabilne i neefikasne termoelektrane i rudnike uglja, stoji u studiji, u kojoj je naglašeno da je odobravanje garancija na kredite indikator da će takva podrška biti nastavljena u Ukrajini i na Zapadnom Balkanu, s izuzetkom Albanije.

Investitorima i potrošačima se šalju pogrešni signali

Subvencije značajno izobličuju tržišta energenata, šalju pogrešne signale potencijalnim investitorima i potrošačima i negativno utiču na donošenje odluka o razvoju elektroenergetskog sektora, dodaje autor i naglašava da je nastavak obimnog korišćenja navedenih subvencija direktna prepreka energetskoj tranziciji i ispunjavanju ciljeva vezanih za ugljeničnu neutralnost.

Većina ugovornih strana je decenijama ignorisala to pitanje da bi mogla da veštački održava cene struje niskim i tako izbegla suočavanje s potencijalnim ekonomskim i društvenim previranjima, piše Miljević. Subvencije su razvrstane na fiskalnu, podršku putem javnih finansija i investicionu podršku koju pružaju državna preduzeća.

Rizik za javne finansije

Postavlja se pitanje da li nove ili obnovljene termoelektrane na ugalj koje se snabdevaju iz novih rudnika mogu da budu ekonomski i finansijski održive u vreme kada struja iz fotonaponskih pogona i vetroelektrana postaje jeftinija i konkurentnija, navedeno je u studiji.

„Kad se pogledaju nivo nacionalnog duga, praksa finansiranja budžetskog deficita i izloženost u vezi sa odobrenim državnim garancijama, upitno je čak i da li ove zemlje mogu da obezbede sredstva za planirane kapacitete za proizvodnju struje iz uglja“, zaključuje Miljević.

BiH je odobrila subvencije od 2,1 evra po megavat-satu za struju iz uglja, najviše od svih ugovornih strana Energetske zajednice na Zapadnom Balkanu

Ne računajući Ukrajinu, sve ugovorne strane su od 2015. snizile godišnje dotacije. Srbija je prošle godine odobrila ubedljivo najveće subvencije za ugalj na Zapadnom Balkanu.

Njen udeo u iznosu od 72,7 miliona evra je 41,4 miliona. Suma isplaćena u Srbiji je na godišnjem nivou smanjena za 12,7 procenata, a BiH je čak povećala iznos sa onog iz 2018. za 12,4 odsto, na 22,7 miliona evra.

Ukrajina je 2018. i 2019. u proseku odobrila 8.99 evra po megavat-satu proizvodnje struje iz uglja. Sledi je BiH, gde je država isplatila 2,1 evro. Srbija je na trećem mestu sa 1,92 evra, a kosovske subvencije za ugalj iznosile su 1,22 evra po megavat-satu.

Kosovo je prošle godine u izvorima proizvodnje električne energije imalo najveći udeo uglja, 95 procenata. U Srbiji je taj nivo iznosio 66 odsto, u poređenju sa 60 u BiH, 41 odsto u Crnoj Gori i 26 u Ukrajini.