x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Tržište i obnovljivi izvori energije: Balansiranje varijabilnih izvora energije nije bauk

09.06.2020. | Komentari: 0Autor:

Tržište i obnovljivi izvori energije: Balansiranje varijabilnih izvora energije nije bauk

Pandemija korona virusa je uzdrmala tržišta električne energije širom Evrope, uključujući i Srbiju. “Cene u maju su na SEEPEX-u pale u odnosu na trogodišnji prosek za oko 40 odsto. Trend će se nastaviti neko vreme, a prognoze za dalje zavise od brzine kojom će se potrošnja vratiti na nivo od pre pandemije”, objasnio je Dejan Stojčevski, tehnički direktor srpske berze električne energije SEEPEX.

Stojčevski je u intervjuu za Balkan Green Energy News govorio i o tome  kako tržište može da doprinese bržem razvoju kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, kako funkcioniše balansiranje varijabilne proizvodnje iz tih izvora, ali i da elektrane na fosilna goriva gube trku sa zelenim elektranama.

Cene električne energije su u maju u poslednje tri godine na srpskoj berzi električne energije SEEPEX bile u proseku  oko 41 evro po MWh, a ove godine samo oko 24, što je pad za oko 40 odsto.  Na osnovu cene fjučersa za III kvartal ove godine, trenutno je očekivana cena električne energije za period jul-avgust-septembar 42 evra po MWh, što će opet biti pad u sličnom procentu u odnosu na isti period prošle godine.

“Došlo je do pada potrošnje i to je snizilo cene u celoj Evropi, dok se u Zapadnoj Evropi cene električne energije kreću između 20 i 30 evra. Ovakav trend će se nastaviti određeno vreme, a prognoze za dalje zavise od toga da li će se industrija i sektor usluga vratiti na potrošnju pre pandemije”, kaže Stojčevski.

Niske cene naterale su vlasnike elektrana na ugalj i gas da ih potisnu

Na ovoj berzi cena je prethodnih meseci bila najniža 24. maja, samo šest evra, dok je u Zapadnoj Evropi bila čak i negativna. Niske cene naterale su vlasnike elektrana na ugalj i gas da ih potisnu, ili da započnu remonte pre vremena.

“Jednostavno se ne isplati da one rade, bolje je da kupite energiju na tržištu. Na drugoj strani, elektrane na obnovljive izvore energije su radile bez problema”, ističe Stojčevski, koji je bio i jedan od učesnika regionalne radionice u okviru projekta REPCONS.

Ovaj signal sa tržišta, koji nije novitet, i u ovim vanrednim okolnostima kao da još jednom podcrtava neminovnost – elektrane na fosilna goriva gube trku sa zelenim elektranama.

Tržište može da odigra važnu ulogu u bržem razvoju kapaciteta iz obnovljivih

Stojčevski kaže da bi baš tržište, kako bilateralno, tako i organizovano – berze, i u regionu moglo da odigra važnu ulogu u ubrzavanju razvoja obnovljivih izvora energije.

Tržište ima veliku ulogu posebno kada investicije ne zavise samo od mera podsticaja koja garantuje država.

“Da bi se obnovljivim izvorima isplatilo da samostalno učestvuju na tržištu električne energije potrebno im je stvoriti tržišno okruženje uz sve produkte koji idu uz to. Pristup prekograničnim kapacitetima, finansijsko tržište, bilateralno tržište, dan-unapred i unutardnevno organizovano tržište (berza), tržište odstupanja, 15-minutni obračunski period i transparentnost su neophodni uslovi za razvoj obnovljivih izvora i veće investicije u ovaj region”, ističe Stojčevski.

Tri glavna izazova za veći uticaj tržišta na obnovljive izvore su određivanje cene poravnanja, troškovi balansiranja i obračunski period

U regonu trenutno postoji bilateralno (dugoročno, dan-unapred i unutardnevno) i organizovano tržište – berze (fjučersi i dan-unapred). Nedostaje jedino unutardnevno organizovano tržište, tačnije nedostaje unutardnevni produkt na berzi SEEPEX, koja je i jedina berza u regionu van Evropske unije. Očekuje se da se ovaj proizvod implementira tokom 2021. godine.

Stojčevski vidi tri glavna izazova za veći uticaj tržišta na obnovljive izvore: određivanje cene poravnanja (imbalance settlement price), troškovi balansiranja i obračunski period.

Ne samo šira nego i stručna javnost malo zna o balansiranju

Balansiranje je poslednjih godina bauk u regionu. Dobrim delom je tako zato što se o tome vrlo malo zna, potvrđuje i Stojčevski, koji kaže da slabo poznavanje nije odlika samo šire javnosti, već i mnogih inženjera i ekonomista koji rade u ovoj oblasti.

Šta je u stvari balansiranje obnovljivih izvora energije? Balansiranje je obezbeđivanje energije za pokrivanje razlike između njihovog prijavljenog plana proizvodnje i ostvarene proizvodnje. Svaka balansna grupa obnovljivih izvora energije može da se sastoji iz jednog ili više proizvođača iz obnovljivih izvora i obavezna je da dan unapred pošalje plan proizvodnje, koji može da menja najakasnije sat vremena pre početka ostvarenja plana.

Tehnički gledano, balansiranje, odnosno obezbeđivanje razlike između planirane i ostvarene proizvodnje, obavlja jedino operator prenosnog sistema (TSO), a da bi to mogao da uradi mora da kupi električnu energiju na tržištu. Na osnovu cene po kojoj je kupio energiju i posebnih formula definisanih  u tršišnim pravilima, TSO izračunava cena poravnanja (eng. imbalance settlement price). Tu cenu TSO svakodnevno objavljuje na svojoj veb stranici i to za satne intervale.

Trošak balansiranja zavisi od cene poravnanja i od toga koliko je bilo odstupanje proizvodnje elektrana na obnovljive izvore od plana

Razlika između planirane i ostvarene proizvodnje pomnožena sa cenom poravnanja je trošak balansiranja, koji se zatim raspodeljuje po balansnim grupama. Taj trošak, prema rečima Stojčevskog, zavisi od cene poravnanja i od toga koliko je bilo odstupanje od plana.

Ključno za razvoj obnovljivih izvora je ko će platiti trošak balansiranja

“Stalno se priča kako ćemo balansirati obnovljive izvore, šta ćemo… Ali, pustimo to, nije problem obaviti balansiranje, već trošak balansiranja”, kaže on.

I to je ključno za investitore danas i za razvoj obnovljivih izvora u regionu.

Ko će platiti taj trošak? I odgovor je ujedno i odgovor na pitanje kako će izgledati budući model razvoja obnovljivih izvora, odnosno model koji će naslediti fid-in tarife.

Investitorima odnosno proizvođačima se može reći da sami snose troškove balansiranja, što znači da jedna elektrana ili više njih predstavlja jednu balansnu grupu ili da nekome plate da obavi ulogu balansne grupe. Drugi model je da trošak preuzmu snabdevači u skladu sa udelom na tržištu. Treći model je da ga plate potrošači kroz stavku na računu za električnu energiju.

Investitori još nisu spremni da preuzmu trošak balansiranja na sebe

Sadašnja situacija, kako ističe Stojčevski, govori da investitori još nisu spremni da preuzmu trošak na sebe, jer jedino pod tim uslovima mogu da danas izgrade vetropark ili solarnu elektranu.

Tržište može da pomogne da se smanje troškovi balansiranja

Gde je tu tržište? Ono može da pomogne da se smanje troškovi balansiranja, pre svega u delu razlike između planirane i ostvarene proizvodnje. Bolje planiranje, manji trošak.

Ako je, na primer, proizvođač odgovoran za balansiranje može da kupi ili proda energiju na tržištu da bi pokrio razliku između plana i ostvarenja, i tako smanjio trošak.

Da bi balansne grupe mogle da bolje planiraju i da se bolje profilišu neophodno im je unutardnevno trište na berzama

“Ideja sistema balansiranja je da natera balanse grupe odnosno proizvođače da što bolje planiraju, da se bolje profilišu, zato je balansna energija najskuplja. Ali, da bi balansne grupe mogle to da to urade neophodno im je tržište, pre svega unutardnevno tržište na berzama”, savetuje Stojčevski.

Obračunski period trebalo bi smanjiti sa sadašnjih 60 na 15 minuta

Razlika između planirane i ostvarene proizvodnje može da se smanji i boljim planiranjem, ali to je jako teško uraditi, posebno za vetrogeneratore. Zato bi njima išlo u prilog da se obračunski period smanji sa sadašnjih 60 na 15 minuta. Naime, vetroparkovi sada daju planove za jedan sat, a fluktuacije se dešavaju na mnogo manjim intervalima.

„Idealno za njih je da period bude 15 minuta, kao što je u EU, jer što je manji period za planiranje manja je i greška. Za smanjenje obračunskog perioda neophodno je promeniti određene propise i uložiti određena sredtva u infrastrukturu“, poručuje Stojčevski.

Kako funkcionišu garancije porekla?

Garancije porekla su elektronski papir da je neka energija proizvedena iz obnovljivih izvora energije i dobija ih proizvođač od neke nacionalne nezavisne institucije, s obzirom da one funkcionišu samo na nacionalnom nivou.

Ideja o garancijama porekla potekla je sa severa Evrope, od Šveđana, Norvežana, i tamo je tržište najrazvijenije. Cilj je da se podigne svest o značaju zelene energije, i smanje štetne emisije.

Kada bismo svi rešili da kupujemo energiju samo sa garancijama porekla, onda ne bi bilo više potrebe za proizvodnim kapacitetima na fosilna goriva

“Hipotetički kada bismo svi rešili da kupujemo energiju samo sa garancijama porekla iz obnovljivih izvora, onda ne bi bilo više potrebe za proizvodnim kapacitetima koji emituju štetne gasove, a time ni za investicijama u njih”, kaže Stojčevski.

Garancijama porekla može i da se trguje, a krajnji kupci su potrošači energije, na primer, cementare, koje žele da pokažu da koriste zelenu energiju.

“Za proizvođače energije to je dodatni prihod. Nije veliki jer se cena garancija kreće trenutno od 0,2 do 0,5 evra po MWh, ali, na primer, može da im smanji troškove balansiranja, navodi Stojčevski.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.