OIE

Istraživanje stavova eksperata u okviru projekta REPCONS: Energetska tranzicija je razvojna šansa regiona

REPCONS

Slika: Mirza Kušljugić na konferenciji u Sarajevu (NERDA)

Objavljeno

31.12.2019.

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

31.12.2019.

Komentari

0

Podeli

Energetska tranzicija je razvojna šansa regiona, a ključni faktori za njeno sprovođenje biće uticaj Evropske unije na lokalne političare kao i trend pada cena tehnologija za vetroelektrane i solarne fotonaponske elektrane, saglasni su eksperti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, koji su, takođe, istakli da su spremni za jaču regionalnu saradnju stručne i akademske zajednice kroz stvaranje mreže stručnjaka i organizovanje redovnih konferencija. Ali, kada je reč o tempu tranzicije, i o tome kako bi je trebalo sprovesti, stavovi su im različiti.

Istraživanje, kojim je obuhvaćeno više od 110 eksperata sa univerziteta, iz energetskih kompanija, kao i iz regulatornih institucija i operatora, deo je projektaPlatforma za dijalog eksperata o regionalnim politikama u oblasti obnovljivih izvora energije” (REPCONS). Projekat ima za cilj da ubrza proces energetske tranzicije kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE).

Istraživanje, bazirano na DELPHI metodologiji, je trebalo da identifikuje strateška opredeljenja eksperata u vezi sa energetskom tranzicijom (dekarbonizacijom) do 2030. godine (sa vizijom do 2050. godine), kao i ključne tehničke i ekonomske barijere, za integraciju varijabilnih obnovljivih izvora (vOIE – vetroelektrane i fotonaponske elektrane) električne energije u elektroenergetski sistem.

Balkan Green Energy News donosi preliminarne rezultate istraživanja u tri zemlje.

BiH: Više od 80% za dekarbonizaciju, 10% da se nastavi po starom

Istraživanje u BiH je sprovela Regionalna razvojna agencija NERDA sa ciljem uključivanja stručne i akademske zajednice u proces izrade nacionalnog energetskog i klimatskog plana BiH (NEKP BiH) do 2030. Sredinom decembra u Sarajevu je održana konferencija na kojoj su predstavljeni rezultati u okviru projekta REPCONS.

U delu koji se odnosno na strateška pitanja energetske tranzicije identifikovane su tri grupe strateških stavova (razvojnih paradigmi) u vezi sa dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora (EES) BiH do 2030:

  • Konvencionalna paradigma razvoja, gde je “ugalj nezamenljiv energent”, zastupa 1/10 učesnika u istraživanju. Prema ovoj grupi energetsku tranziciju, koja je “nametnuta obaveza od strane bogatih zemalja EU”, treba realizovati odgođeno, nakon 2030., uglavnom izgradnjom hidroelektrana (HE), malih HE i vetroelektrana.
  • Paradigma postepene dekarbonizacije do 2030. prema kojoj bi razvoj EES-a trebalo bazirati na: a. prvenstveno izgradnji zamenskih TE (uglavnom kogenerativnih) na ugalj (tranzicioni energent), radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja i b. postepenoj izgradnji OIE, sa ravnopravnim učešćem svih tehnologija. Ovakav stav ima 1/3 učesnika u istraživanju.
  • Paradigma odlučne dekarbonizacije prema kojoj bi budući razvoj EES-a trebalo isključivo bazirati na izgradnji OIE i na dekarbonizaciji energetskog sektora. Ovaj stav zastupa 1/2 učesnika u istraživanju.

Eksperti iz BiH su postigli konsenzus (saglasnost više od 80% učesnika) da je energetska tranzicija razvojna prilika, kao i da će za sprovođenje tranzicije biti ključan politički uticaj EU, preko Energetske zajednice, na lokalne donosioce političkih odluka, kao i trend pada cena ključnih tehnologija dekarbonizacije – vetroelektrana, fotonaponskih elektrana i električnih baterija.

Kada je reč tehničkim i ekonomskim faktorima razvoja OIE postignut je konsenzus oko sledećih, ključnih barijera:

  • Komplikovane administrativne procedure ishodovanja dozvola
  • Neadekvatan regulatorni okvir za efikasan operativni rad OIE (balansiranje proizvodnje iz vOIE)
  • Ne postojanje tržišta električne energije (dan unapred i unutardnevno tržište)
  • Nemogućnost prenosa energije iz područja sa velikim potencijalom za OIE.

Eksperti su postigli i konsenzus da je regionalno povezivanje (tržišta i sistemskih usluga: balansiranja i regulacije frekvencije) ključni preduslov za efikasan razvoj OIE, i iskazali interes za regionalnom saradnjom stručne i akademske zajednice kroz organizovanje redovnih konferencija i izgradnjom mreže eksperata za podršku energetskoj tranziciji.

Crna Gora: Sprovesti energetsku tranziciju u skladu sa politikom EU 

REPCONS

Krajem decembra u Podgorici je održana nacionalna radionica u okviru projekta REPCONS, čiji je domaćin bila think-tank organizacija Mreža za promociju aktivnosti u oblasti klimatskih promjena i energetike (Climate and Energy Action Network – CLEAN).

Analiza rezultata nesumnjivo upućuje na generalno pozitivan odnos eksperata prema strateškom opredeljenju razvoja OIE u skladu sa energetskim i klimatskim politikama EU, a koje je neophodno sprovoditi bez odlaganja. Većina eksperata smatra da bi dekarbonizaciju EES trebalo postići kroz, pre svega, primenu tehnologija solarnih fotonaponskih elektrana i vetroelektrana. Uspostavljanje održive platforme za saradnju naučno-obrazovnih institucija i uspostavljanje mreže predstavnika akademske i stručne zajednice za podršku energetskoj tranziciji prepoznati su kao najvažniji prioriteti za unapređenje regionalne saradnje.

Predstavnici cnogorskih univerziteta ukazali su na mogućnost saradnje državnih organa i univerziteta u procesu kreiranja i sprovođenja strateškog, pravnog i tehnološkog okvira u ovoj oblasti. Takođe, ukazano je da je u narednom periodu neophodno uključiti širu grupu eksperata koji bi mogli dati svoj doprinos u aspektima kao što su ljudsko zdravlje, finansije kao i u nekim drugim relevantnim oblastima.

Učesnici su se osvrnuli i na potrebu uspostavljanja veze između energetske efikasnosti i OIE i ukazali da se te dve teme moraju posmatrati zajedno. U svetlu očekivane povećane upotrebe biomase u narednom periodu, predstavnici sektora nadležnog za upravljanje šumama, upozorili su da se ovaj resurs ne sme posmatrati kao tranziciono rešenje do potpune dekarbonizacije, kao i da se pritisci na šumske resurse ne smeju dodatno povećavati.

Učesnici radionice u okviru projekta REPCONS istakli su da se moraju učiniti dodatni napori u komunikaciji rezultata i poruka kako bi se postiglo veće razumevanje kod šire javnosti koja je ključna za uspešnost energetske tranzicije.

Srbija: Jedna polovina anketiranih za odloženo, druga za postepeno uvođenja OIE

REPCONS

Čak 87,5% ispitanika smatra da je razvojna politika energetike Srbije, posmatrano u celini, u saglasnosti ili barem bliska sa energetskim politikama EU. Po ovom pitanju, čini se, da među stručnjacima postoji konsenzus, da se zemlja dobro prilagođava i odgovara na zahteve EU, rečeno je u Beogradu na nacionalnoj radionici projekta REPCONS, koju je organizovala Asocijacija za održivi razvoj (ASOR).

Kada je reč o dinamici razvoja OIE stručna javnost je podeljena:

  • Više od polovine anketiranih smatra da odloženo uvođenje OIE predstavlja dobro rešenje za energetsku tranziciju zemlje, čime se predlaže pomeranje intenzivnog razvoja OIE za period od pet godina od danas. Kao glavne razloge navode nedostatak odgovarajućeg zakonskog okvira, neophodnost integracije OIE po tržišnim principima, nepostojanje finansijske podrške za energetsku tranziciju.
  • Druga polovina smatra da je potrebno da se OIE uvode postepeno, ali i bez odlaganja. Glavne razloge za takav stav oni vide u trendu pada cena proizvodnje električne energije iz fotonaponskih elektrana i vetroelektrana i gašenju starih i neefikasnih TE usled povećanih eksternih troškova proizvodnje.
  • Samo 4,2% ispitanih se zalaže za trenutno i intenzivno uvođenje novih OIE.

Generalni stav svih ispitanika je da je dekarbonizaciju EES neophodno postići kroz primenu tehnologija solarnih fotonaponskih elektrana i vetroelektrana, ali i izgradnjom novih velikih hidroelektrana.

Među ispitanicima je postignut konsenzus u vezi sa stavom da je energetska tranzicija razvojna prilika koja omogućava Srbiji da do 2050. godine izgradi moderan, ekološki i klimatski prihvatljiv elektroenergetski sistem. Pri tome se očekuje da će ključni faktor za realizaciju tranzicije biti politički uticaj EU na lokalne donosioce političkih odluka.

Analiza tehničkih i tržišnih aspekata integracije OIE je ukazala da su dominantni faktori za efikasnu i bržu integraciju ovih izvora:

  • pouzdana prognoza proizvodnje, razvoj i povezivanje tržišta i regionalni pristup balansiranju i regulaciji frekvencije
  • uspostavljanje tržišta radi smanjenja troškova balansiranja i boljeg planiranja razvoja proizvodnog portfolia.

Stručna javnost je ocenila da su za ubrzani razvoj varijabilnih OIE najvažniji pristup povoljnim izvorima finansiranja i prioritetan pristup mreži.

Na radionici u okviru projekta REPCONS je razgovarano i o oblicima regionalne saradnje stručne i akademske zajednice, pre svega kroz organizovanje redovnih regionalnih koneferencija i ukazano na potrebu uključivanja većeg broja stručnjaka kao prenosica poruka o neophodnosti energetske tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

esm belene gasna elektrana alexandroupolis

ESM odustao od nuklearke Belene i okrenuo se gasnoj elektrani u Grčkoj

28 November 2020 - Elektrani na Severna Makedonija smatra da će gasna elektrana u okviru terminala za tečni prirodni gas u Grčkoj biti pre završena.

profesori srbija poruka dekarbonizacija ugalj politicari

Poruka profesora Univerziteta u Beogradu političarima: Nastavak korišćenja uglja koštaće Srbiju skuplje nego primena mera za dekarbonizaciju

25 November 2020 - Zemlja će skuplje proći ako ne uradi ništa da smanji emisije CO2, koje najvećim delom potiču iz energetike, nego da sprovede dekarbonizaciju.

Rumunija termoelektrane na ugalj

Rumunija odlučila da više neće graditi termoelektrane na ugalj

20 November 2020 - U vladi tvrde da Rumunija više neće dobiti nijednu termoelektranu na ugalj, a CE Oltenia nagoveštava da će napustiti poslednji takav projekat.

Francuzi 2021. počinju gradnju vetroparka Bašaid i geotermalne elektrane u Srbiji

19 November 2020 - IEL OIE Balkan Renewable Energy najavljuje gradnju vetroparka Bašaid kod Kikinde, snage 85 MW, i jedne geotermalne elektrane.