x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Vlada Srbije formira radnu grupu da reši zagađenje vazduha

17.01.2020. | Komentari: 0Autor:

Slika: Hitan sastanak Vlade Srbije (Vlada Srbije)
Vlada Srbije formira radnu grupu da reši zagađenje vazduha

Posle odluke Zaštitnika građana da zbog zagađenja vazduha pokrene kontrolu Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava, Vlada Srbije održala je hitan sastanak na kojem je kao glavni uzrok zagađenja označila individualna ložišta odnosno građane i odlučila da formira radnu grupu.

Balkan Green Energy News upitao je stručnjake šta možemo da očekujemo posle najnovijih poteza nadležnih za zagađenje vazduha, a oni su odgovorili da u najgoroj opciji neće biti nikakvih promena, a u najboljoj bismo mogli da dobijemo akcioni plan koji bi mogao da da rezultate za godinu ili dve.

Nivoi štetnih suspendovanih čestica PM2,5 i PM10 u više mesta Srbiji poslednjih meseci (tačnije, poslednjih godina) su iznad dozvoljenih zbog čega je nezadovoljstvo građana sve veće, pa su i nadležni rešili da reaguju. Prvo je početkom nedelje ombudsman pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva zaštite životne sredine i šest lokalnih samouprava, a zatim je i Vlada Srbije održala hitan sastanak.

Radna grupa će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine

Posle sastanka premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je, kako su preneli lokalni mediji, da nema mesta panici i navela da zagađenje nije drastično veće nego prethodnih godina. Vlada Srbije će, kako se navodi u saopštenju, formirati telo koje će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine.

Brnabić: Ljudi lože sve i svašta

Prema njenim rečima, ključni problemi za zagađenje vazduha su individualna ložišta.

Širom Srbije 60% građana nije priključeno na centralni sistem grejanja, pa se greju na mazut, ugalj, drva, ali generalno ljudi lože sve i svašta i to je poseban problem, istakla je ona, i dodala da je problem i pojačan saobraćaj, pa tako Beograd ima 80.000 vozila više nego pre pet ili šest godina.

zagađenje vazduha
Zagađenje vazduha u Boru

Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, za RTS je izjavio da je na sastanku vlade dogovoreno da se preduzmu mere povodom zagađenog vazduha, ali i da se nije razgovaralo o konkretnim merama.

Trivan: Poslali smo pismo lokalnim samoupravama da odgovore šta su preduzele kada je reč o zagađenju vazduha

A, povodom odluke ombudsmana da pokrene postupak protiv Ministarstva on je za Tanjug izjavio da rade sve što je u njegovoj nadležnosti da se taj problem reši.

Krajem prošle godine Ministarstvo je poslalo pismo lokalnim samoupravama da odgovore šta su preduzeli kada je u pitanju zagađenje vazduha.

Od 145 kontaktiranih lokalnih samouprava odgovorilo je 66. Od tog broja samo 29 je reklo da poseduje planove kvaliteta vazduha, 21 je rekla da nema nameru da ih priprema, a 16 da je u fazi izrade ili da će obaviti merenja koja su neophodna da bi se ti planovi pripremili, izjavio je on.


BGEN – Kako komentarišete poteze obudsmana i Vlade Srbije?

Mirko Popović, programski direktor NVO RERI: Šta su čekali dosad?

Reagovanje poverenika je dobro, ali je zakasnelo. To je reagovanje na pritisak medija i građana, a ne posledica njegovog shvatanja da je to trebalo da uradi. Zagađenje vazduha je problem koji postoji više godina i Srbija ga je identifikovala, pa to nije ništa novo za javne funkcionere. A, na sve to EU nas stalno upozorava da nije usvojena strategija zaštite vazduha, da polovina lokalnih samouprava u kojima je vazduh svrstan u III kategoriju nema planove za kvalitet vazduha…

Srpski Zakon o kvalitetu vazduha je 95% usklađen sa standardima EU, ali se ne sprovodi.

Lokalne samouprave u kojima je vazduh svrstan u III kategoriju odnosno da je prekomerno zagađen, imaju obavezu da izrade plan kvaliteta vazduha i definišu mere kako bi se nivoi štetnih čestica smanjili na dozvoljene. Beograd je usvojio taj plan 2016. i šta je čekalo Ministarstvo da kontroliše njegovo sprovođenje, a i da to uradi u drugim gradovima? To je neodgovornost i na centralnom i na lokalnom nivou.

Prof. dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet u Beogradu: Da nije bilo aplikacija…

Potez ombudsmana je dobar, jer moramo već jednom da saznamo razloge zagađenja, da se raščisti zašto se to dešava i koje mere bi trebalo preduzeti, odnosno zašto te mere nisu dosad preduzete.

Svi koji se bave kvalitetom vazduha znaju da je situacija loša godinama. Ali, stručno znanje nije bilo dovoljno da se pokrene neka akcija, pa je povećano interesovanje građana dovelo do toga da se otvori ovo pitanje. Pokazala se moć onoga što se danas zove “otvorenim podacima” (open data) jer su sve te informacije o zagađenosti vazduha postojale i pre na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, ali to nije predstavljeno dovoljno jasno ljudima da bi shvatili o čemu je reč.

Aplikacije su omogućile da te podatke, koje razumeju stručnjaci, sada mogu da shvate i obični građani. Zato bih te aplikacije predložio za dobijanje ekološke nagrade, jer je to način kako se podizanjem svesti može doći do rešenja.


BGEN – Hoće li zagađenje vazduha biti smanjeno zbog poteza ombudsmana i vlade?

Mirko Popović, programski direktor NVO RERI:  Neće se desiti ništa

Sada se nismo suočili sa zagađenjem nego sa činjenicom da oni koji obavljaju javne funkcije nisu u stanju da rade svoj posao. Bez namere da aboliram ministra, ali vlada unazad godinama radi na tome da onemogući stabilno finansiranje zaštite životne sredine.

Mislim da se neće ništa na kraju desiti jer ljudi koji vode zemlju ne žele da zaštite životnu sredine, već da je iskoriste. Imaćemo kozmetičke mere, pašće možda neka politička glava da bi se stvari zabašurile… Prvi korak bi morao da bude smena mnogih, što se se neće desiti.

Prof. dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet u Beogradu: Jasan akcioni plan, a ne čekanje vetra

Ne možemo očekivati rezultate izuzetno brzo, na primer u narednih nekoliko meseci, ali je ovo prilika da se u narednih nekoliko nedelja usvoji strategija sa jasnim ciljevima i zadacima kako bi za godinu ili dve imali neke merljive rezultate.

Vlada bi trebalo da donese neki akcioni plan kako bi povratila poverenje građana da će se problem rešiti, a ne da čekamo da dune vetar da zagađenje nestane.

 


EPS do 2027. mora da uloži 600 miliona evra u smanjenje emisija iz TE

zagađenje vazduha
Termoelektrana Kostolac B, u vlasništvu EPS-a, je jedan od najvećih zagađivača vazduha sumpor-dioksidom (slika EPS)

Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu, kaže za Balkan Green Energy News, da su termoelektrane u vlasništvu Elektroprivreda Srbije (EPS) pojedinačno najveći zagađivači životne sredine u Srbiji, a to je direktna posledica nedovoljnih investicija u prethodnom periodu.

Skoro 600 miliona evra potrebno je uložiti kako bi se smanjile emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija u vazduh

Analize Fiskalnog saveta pokazale su da je od prvobitno planiranih 1,2 milijarde evra investicija za smanjenje prekomernog zagađenja, do 2018. realizovana približno tek trećina planiranih projekata.

U 2018. nijedna EPS-ova termoelektrana nije ispunjavala sve domaće ekološke propise

Posledično, u toj godini nijedna EPS-ova termoelektrana nije ispunjavala sve domaće ekološke propise, a po emisijama sumpor-dioksida u vazduh bile su među negativnim evropskim rekorderima.

Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac B izgrađeno 2017, ali ne radi u punom kapacitetu

Posebno zabrinjava to što očigledno postoje problemi i s nekim već završenim projektima – iako je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani Kostolac B izgrađeno još u 2017. godini, dostupni podaci ukazuju na to da još nije pušteno u rad u punom kapacitetu, navodi Minić.

Da bi EPS uskladio rad svojih termoelektrana sa ekološkim propisima i sveo zagađivanje životne sredine na razumnu meru preostalo je da u postojeća postrojenja investira još oko 800 miliona evra.

Najviše sredstava, skoro 600 miliona evra, potrebno je za smanjenje emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija u vazduh.

Nacionalnim planom za smanjenje emisija Srbija se obavezala prema EU da će svi ovi projekti biti završeni najkasnije do 2027. godine, ističe Minić.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.