Bankwatch: Zapadni Balkan da odustane od spaljivanja otpada za dobijanje energije

Planiranje spalionica i suspaljivanja otpada u termoelektranama na ugalj u gradovima širom Zapadnog Balkana, a posebno Podgorici, Zenici i Tuzli, nose ozbiljan finansijski i zdravstveni rizik, upozorava organizacija CEE Bankwatch Network. Pozvala je vlasti i energetske kompanije da odustanu od tih projekata.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina razmatraju spaljivanje otpada uprkos tome što imaju među najnižim stopama reciklaže u Evropi, i to bi dodatno usporilo razvoj sistema reciklaže i odvojenog prikupljanja otpada, a u njih je uloženo više desetina miliona evra što kroz fondove Evropske unije ili nacionalne bužete, naglašava CEE Bankwatch Network. Ta organizacija podseća da nijedna zemlja Zapadnog Balkana ne primenjuje EU hijerarhiju otpada.

Prevencija, ponovna upotreba i reciklaža ostaju marginalne, dok dominiraju odlaganje i planovi za spaljivanje mešanog otpada, što je direktno suprotno evropskim pravilima, zaključila je u novom dokumentu. To je Izvještaj o trendovima spaljivanja otpada na Zapadnom Balkanu: kritički osvrt na proizvodnju električne i toplotne energije (Waste incineration trends in the Western Balkans: A critical overview of energy and heat generation).

„Želimo pozvati Vladu Crne Gore, i Bosne i Hercegovine, kao i njihove energetske kompanije i gradove, da odmah obustave dalje planove za izgradnju spalionica otpada ili kospaljivanja u termoelektranama na ugalj, te da se posvete jačanju sistema upravljanja otpadom, tj. odvojenom prikupljanju i reciklaži otpada, kompostiranju, anaerobnoj digestiji i čistim izvorima toplote, uključujući velike toplotne pumpe, solarne termalne sisteme i geotermalnu energiju,“ poručila je autorka izveštaja Nataša Kovačević, koja promoviše dekarbonizaciju daljinskog grejanja u regionu.

Skupa infrastruktura koja blokira održivija rešenja

Spalionice nisu moderna rešenja za cirkularnu ekonomiju, već skupa infrastruktura koja zarobljava gradove u višedecenijskoj zavisnosti od mešanog otpada i obeshrabruje ulaganja u prevenciju otpada, reciklažu i ponovnu upotrebu, stoji u objavi. Za ove aranžmane se traže dugoročne garancije isporuke otpada, a donose višedecenijske finansijske obaveze, upozorava navedena mreža nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine i ljudskih prava. Usredsređena je na praćenje investicija i finansiranja iz javnih sredstava.

Kad je reč o postrojenjima za incineraciju ili koincineraciju otpada za grejanje ili uz dobijanje električne energije, u regionu je u pogonu jedino Vinča. Nalazi se na obodu Beograda kod istoimenog naselja i deponije. U izveštaju je istaknuta kao najrelevantniji primer.

Ugovori za spalionice – poznate i kao insineratori ili incineratori – zaključuju se na 20 do 30 godina, čime gradovi postaju obavezni da isporučuju velike količine mešanog otpada, navodi Bankwatch.

Stope recikliranja u Srbiji, Albaniji nešto snažnije nego u ostatku regiona

Stope recikliranja su drastično niske, a razvrstavanja uglavnom i nema. Neke zemlje Zapadnog Balkana ne objavljuju validirane podatke. Zvanično za 2023, Albanija je reciklirala 18,8 odsto komunalnog otpada, Kosovo* 3,5 odsto, a Srbija 15,2 procenta. BiH je 2024. bila na 1,1 odsto. Procena za Severnu Makedoniju za 2023. je tek 0,3 procenta. Nivo za Crnu Goru za 2024. je procenjen na 3,6 odsto.

Izveštaj potvrđuje da nijedna od zemalja regiona nema dovoljne količine adekvatno tretiranog otpada za planirane kapacitete, što ih dodatno dovodi u rizik dugoročne zavisnosti od uvoza otpada. O tome svedoče iskustva iz visokorazvijenih zemalja Evrope poput Švedske.

Čak i novije evropske spalionice uzrokuju ozbiljno zagađenje mikroskopskom prašinom (PM česticama), teškim metalima i toksičnim hemikalijama kao što su per- i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate i kao večne hemikalije.

U Harlingenu u Holandiji su izmerene koncentracije PFAS-a u površinskim vodama 138 puta više od dozvoljenog praga za pitku vodu. U zemljištu je nađeno sedam puta više dioksina nego pre puštanja postrojenja u rad. U Ivri-sir-Senu (Ivriju na Seni) kod Pariza, kontaminacija iznad EU granica utvrđena je u zemljištu u blizini škola i javnih parkova.

Spalionice proizvode ogromne količine opasnog otpada, pre svega toksični pepeo, kontaminiran teškim metalima i dioksinima.

Adaptiranje termoelektrana na ugalj bi koštalo više desetina miliona evra po bloku

Prema izveštaju, posebno zabrinjava što elektroenergetske kompanije poput Elektroprivrede BiH (EPBiH)  razmatraju spaljivanje otpada u zastarelim termoenergetskim postrojenjima, iako bi njihova adaptacija za bezbedno suspaljivanje otpada zahtevala dodatna ulaganja od više desetina miliona evra po bloku, uz rizik da zbog propisa EU o zagađenju i ugljeniku postanu takozvane nasukane investicije.

Širom regiona je sve jači otpor javnosti i institucija. U Tuzli je prošle godine obustavljeno planirano eksperimentalno suspaljivanje otpada sa ugljem u termoelektrani Tuzla. Tim postrojenjem upravlja EPBiH. Uz projekat Butila za velike toplotne pumpe za daljinsko grejanje u kantonu Sarajevo, pominjala se mogućnost spaljivanja mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Žiško: Političari sa Zapadnog Balkana očito ne razumiju principe cirkularne ekonomije i dekarbonizacije, pošto uporno promovišu spaljivanje otpada kao dio tih procesa

U Zenici su planovi za insinerator izazvali proteste građana zbog zabrinutosti za kvalitet vazduha. Projekat je pokrenula Nova Željezara Zenica. Kompanija je, inače, upravo obustavila proizvodnju čelika.

„Političari sa Zapadnog Balkana očito ne razumiju principe cirkularne ekonomije i dekarbonizacije, pošto uporno promovišu spaljivanje otpada kao dio tih procesa. Krajnje vrijeme je da shvate da spaljivanje otpada prekida ciklus kruženja materijala jer nepovratno uništava resurse koji bi se mogli reciklirati ili ponovno upotrijebiti. Činjenica je da spaljivanje otpada emituje CO2 i mnoge druge, za zdravlje opasne, polutante. Stoga bi naši vlastodršci trebali prestati lagati građanima i konačno uspostaviti održive sisteme upravljanja otpadom koji su ključni za smanjenje emisija, a istovremeno štede ogromne količine energije potrebne za proizvodnju novih materijala“, izjavio je Denis Žiško iz Aarhus centra BiH.

Rizik i trošak ostaju lokalnim zajednicama

U Podgorici, iako je, prema navodima predstavnika glavnog grada, završena studija izvodljivosti za planiranu spalionicu vrednu 200 miliona evra, dokument nije javno dostupan.

„Crna Gora još nije izgradila osnovne elemente sistema upravljanja otpadom i upravo tu se nalazi najveći prostor za napredak. Preskakanje ovih koraka vodi u dugoročnu zavisnost od rješenja koja nijesu u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Ako govorimo o pravednoj tranziciji i klimatskoj pravdi, ulaganja treba usmjeriti ka rješenjima koja smanjuju otpad i jačaju lokalne kapacitete, umjesto u projekte koji nas dugoročno ograničavaju i vežu za jedan model. U suprotnom, rizik i trošak ostaju lokalnim zajednicama, dok se resursi nepovratno gube,“ napomenula je Vanja Cicmil iz grupe Zero Waste Montenegro.

Projekti u Obrenovcu i Novom Sadu

Elektroprivreda Srbije planira da kosagoreva otpad sa ugljem u Termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu.

Novosadska toplana je naručila prethodnu studiju izvodljivosti za kogeneraciju – proizvodnju električne i toplotne energije – iz čvrstog ili prerađenog otpada (SRF odnosno RDF). Kombinovano, CHP postrojenje bi za toplotnu energiju imalo kapacitet 50 megavata, stoji u izveštaju.

Niz korupcijaških skandala u regionu

Holding Slovenske elektrarne (HSE) je početkom 2021. posle protivljenja lokalnih vlasti i građana odustao od spaljivanja otpada u termoelektrani Šoštanj (TEŠ).

Dokument sadrži još nekoliko potkrepljujućih primera.

Šteta od tri propala projekta u Tirani, Fjeru i Elbasanu iznosi preko 350 miliona evra. Zbog navodne korupcije je uhapšeno jedanaest osoba. Član parlamenta i raniji potpredsednik vlade Arben Ahmetaj optužen je 2023. za korupciju i pranje novca, a onda pobegao iz zemlje.

U Albaniji je na tri projekta insineracije ukupno protraćeno više od 350 miliona evra

Malo zatim, Upravni sud u Sofiji je oborio odobrenu studiju procenu uticaja na životnu sredinu za projekat proizvodnje energije iz otpada. Ukazao je na manjak javne rasprave i pokrivenosti zdravstvenih rizika i toksičnih emisija i nepouzdanost podataka. Glavni grad Bugarske je ostao bez 90 miliona evra iz fondova EU i morao je da vrati već isplaćenih 35 miliona.

Projekat Pavlikeni-Varbovka (Vrbovka) je bio pokušaj maskiranja velike spalionice otpada kao fabrike kamene vune. Kapacitet je trebalo da iznosi 1.160 tona RDF-a dnevno. Tri godine su u Bugarskoj organizovani protesti i peticije zbog falsifikovanja podataka i nedostatka mera zaštite od zagađenja. Vrhovni upravni sud je poništio odobrenje. Obrazložio je da je došlo do kršenja zakona i procedure. Investicija je posle druge revizije blokirana.

Termoelektrana na ugalj Bobov Dol ima dozvolu za koinsineraciju biomase i RDF-a. Stanice za merenje kvaliteta vazduha su prošle godine 55 puta zabeležile prekomerne nivoe sumpor-dioksida na jednosatnom nivou. To je preko dva puta više nego što je dozvoljeno. Operator postrojenja je redovno slao zahteve da mu se dozvoljena količina poveća više nego petostruko, na 185.000 tona godišnje, stoji u izveštaju.

Zapadni Balkan se guši u otpadu, deponijskim požarima

Proizvodnja energije iz otpada se ne svodi samo na spaljivanje. Na primer, postoji čistija tehnologija gasifikacije plazmom, pomoću koje može da se dobije sintezni-sintetički gas odnosno vodonik. Anaerobna digestija, fermentacija, način je za proizvodnju biogasa, često iz poljoprivrednog otpada. Preostaje digestat, a on može da posluži za đubrenje.

Ovde treba napomenuti i da je Zapadni Balkan, usled porazno niskog nivoa upravljanja otpadom, načičkan divljim i improvizovanim deponijama. Na njima redovno izbijaju katastrofalni požari. Dakle, otpad gori, i to u nimalo kontrolisanim uslovima. Takođe, mnoge reke, jezera i obale su prekriveni smećem, a i poljoprivredne, gradske i druge površine. A količine komunalnog i sličnog otpada se neprestano povećavaju.