Preterano zagađen vazduh aktivirao Aero alarm u Valjevu

Od kada je 2012. godine počelo merenje kvaliteta vazduha u Valjevu, vazduh se konstantno nalazi u trećoj kategoriji – preterano zagađen vazduh. Po zvaničnim podacima grad je 2019. godine imao najviši nivo suspendovanih čestima PM10 i PM 2.5 u Srbiji. Izvora zagađenja je mnogo, čulo se na skupu građana o zagađenju vazduha, a rešenja nisu ni nedostižna ni nemoguća. Proširenje i ozelenjavanje sistema daljinskog grejanja moglo bi da bude deo rešenja.

U Valjevu je u subotu organizovana Građanska skupština u formatu javne rasprave da ukaže na veliko nezadovoljstvo građana višegodišnjim problemom aerozagađanja u ovom gradu, kao i nedostatak informacija o tome šta nadležne institucije rade povodom ovog problema. Onlajn događaj, na kome su učestvovali predstavnici građana, akademske zajednice, lokalnih aktivista, lokalnih donosioca odluka i lokalnih institucija, organizovali su Institut za filozofiju i društvenu teoriju i Beogradski fond za političku izuzetnost, a kao vid podrške samoorganizovanim građanima Valjeva za koje je ovaj problem od zdravstvene i egzistencijalne važnosti.

Valjevo ima najveće zagađenje PM česticama u Srbiji na godišnjem nivou

Po zvaničnim podacima, grad Valjevo je 2019. godine imao najviši godišnji nivo suspendovanih čestica PM10 u Srbiji, 60 mikrograma po kubnom metru (μg/m3), dok je gornja dozvoljena vrednost 40 mikrograma. Zagađenje u kategoriji PM2.5 u Valjevu bilo je 42 mikrograma, što je takođe daleko najviša vrednost na listi. Dozvoljeno je do 24 mikrograma po kubnom metru.

Rezultat je zadržao grad u trećoj, najgoroj kategoriji kvaliteta vazduha, gde je bio od početka merenja 2012. godine.

Zakazale institucije da upozore građane Valjeva o aerozagađenju

Aktivistička grupa Lokalni odgovor od početka novembra sprovodi kampanju  Aero alarm sa ciljem da poboljša obaveštavanje i svest građana o aktuelnom aerozagađenju, ali i da podstakne aktivizam i delovanje institucija, organizacija i medija u skladu sa njihovom ulogom.

Organizacija na nedeljnom nivou priprema izveštaj o kvalitetu vazduha u Valjevu na osnovu zvaničnih podataka državne merne mreže i prati kako i da li reaguju nadležne institucije odgovorne za bezbednost i zdravlje građana.

U izveštaju od 23. novembra  za prethodnu nedelju navodi se da je dva dana vazduh u Valjevu bio jako zagađen, četiri dana zagađen, a da su Valjevci samo jedan dan udisali vazduh prihvatljivog kvaliteta.

Pet puta veća koncentracija PM10 suspendovanih čestica u Valjevu zabeležena 19.novembra

Najviša koncentracija PM10 suspendovanih čestica u periodu od 16. do 22. novembra 2020. godine zabeležena je u četvrtak, 19. novembra u 18 časova i iznosila je 243,64 mikrograma po kubnom metru, što predstavlja koncentraciju gotovo pet puta veću od dozvoljene. Suspendovane čestice PM2,5 dostigle su najvišu koncentraciju istog dana u isto vreme, 192,25 μg/m3, što je koncentracija dva puta veća od dozvoljene.

Izveštaj takođe navodi da je prekomerno zagađenje negativno uticalo na zdravstvenu situaciju građana, a posebno osetljivih grupa građana.

O ovoj crnoj ili ljubičasto-crvenoj nedelji u Valjevu, ako ćemo dane predstaviti bojom kvaliteta vazduha, ni jedna od institucija koje bi trebalo da se oglase u ovakvoj situaciji (Sektor za vanredne situacije MUP Srbije, Gradska uprava Valjevo, Zavod za javno zdravlje u Valjevu) nisu obaveštavale javnost o dnevnim koncentracijama zagađujućih materija koje sadrži vazduh u Valjevu, niti su upozoravale građane na mogući rizik za zdravlje, niti na mere zaštite ili ublažavanja uticaja.

Mediji u Valjevu su takođe zakazali, s obzirom da je od 10 lokalnih medija samo tri dnevno objavljivalo informacije o kvalitetu vazduha u gradu.

Bitka za čistiji vazduh će trajati godinama

Na Građanskoj skupštini, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević rekao je da fokus mora da se drži na krupnim stvarima i zagađivačima. Dodao je da je, s druge strane, jednostavna i odmah sprovodiva sadnja drveća na što većem prostoru, da postojeće zelene lokacije moraju da se odbrane i da mora da se ograniči betoniranje površina.

Đurđević: Povećan broj maglovitih dana može da bude indikacija rasta zagađenosti

Bitka za čistiji vazduh će da traje pet ili više godina, napomenuo je, a od neposrednih mera zaštite predložio da se zagađenje unutar vrtića i škola u Valjevu smanji pomoću prečišćivača vazduha.

Po profesorovim rečima, povećan broj maglovitih dana može da bude indikacija rasta zagađenosti jer se magla teže formira bez kondenzacionih jezgra, u ovom slučaju najčešće sumpornih oksida.

Sirovi lignit se loži u domaćinstvima

Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju upozorila je da je ugalj iz Kolubare, koji se široko koristi za grejanje, zbog poplava 2014. godine postao mnogo vlažniji kao i da, po podacima Instituta za nuklearne nauke Vinča, procenat neorganske materije u sirovom lignitu dostiže i 70 odsto.

Još više zabrinjava što domaćinstva lože sirovi lignit, jer nemaju mogućnost prečišćavanja dima, kazala je.

Prema rečima Dragane Đorđević, javnosti nisu dostupni podaci koliko zagađenje vazduha izaziva Krušik, najveća fabrika u Valjevu, a koja koristi kotao na mazut.

Troškovi zdravstva razmazani u budžetu

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta, izjavio je da su izdaci na zdravstvo zbog posledica zagađenja ogromni, na primer za lečenje raka, ali da je trošak “razmazan u budžetu” i slabo vidljiv. Istovremeno, za mere suzbijanja potrebna su živa sredstva i krediti, naveo je.

Mora da se energetski obnovi barem tri odsto objekata godišnje

Istaknutu ulogu u povećanju kvaliteta vazduha ima energetska efikasnost zgrada, ali stopa obuhvata mora da se poveća tako da se obnavlja barem tri odsto objekata godišnje, kaže Jovović. On je dodao da je kapacitet toplane znatno veći od onoga što sada koristi za daljinsko grejanje.

Slika: Pogled, Valjevo, autor Radoslav Pantić

Krušik nema novca za novu kotlarnicu

Marija Petrović Marković sa portala Valjevska posla rekla je da više javnih ustanova i preduzeća još koristi fosilna goriva umesto da se priključe na grejnu mrežu.

Po rezultatima istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, na Valjevo odlazi 20 odsto od 3.600 prerano umrlih godišnje u 11 najzagađenijih gradova, kazala je Jelena Đuričić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Milica Spasenić iz službe bezbednosti i zdravlja na radu u Krušiku izjavila je da kompanija namerava da zameni kotlarnicu i da je urađen projekat, ali da sada nema sredstava.

Jovan Grujić iz Eko gerile kaže da ta ekološka inicijativa zahteva od gradske uprave da obezbedi podsticaje za domaćinstva da se prebace na kotlove koji koriste pelet.

Toplana kao moguće rešenje aerozagađenja

Toplana Valjevo već nekoliko godina radi na smanjenju zagađenja u proizvodnji toplotne energije. Iako do najavljene investicije u postrojenje na biomasu nije došlo, 2018. godine toplana je počela da koristi i komprimovani prirodni gas čime je značajno smanjila učešće mazuta u proizvodnji energije.

Prema preliminarnim rezultatima studije izvodljivosti o potencijalu da se u sistemu daljinskog grejanja u Valjevu implementiraju obnovljivi izvori energije, koju sprovodi Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu EBRD banke, valjevska toplana bi značajno mogla da doprinese smanjenju zagađenja u gradu. Studija je pokazala da bi u prvom koraku toplana mogla da u potpunosti napusti korišćenje mazuta i da ugradnjom toplotne pumpe voda-voda počne da proizvodi čistu i zelenu energiju iz otpadne vode iz postrojenja za preradu otpadnih voda bez ikakvih štetnih emisija.

Zahvaljujući uštedama koje bi se ostvarile na ime prelaska na novu tehnologiju, krenulo bi se u projekat energetske sanacije stambenih zgrada koje su priključene za sistem daljinskog grejanja, a treći korak bi bio priključenje postojećih stambenih zgrada na sistem daljinskog grejanja, s obzirom da svega 15% domaćinstava je priključeno na na gradsku toplanu, što ostavlja prostor za dalje širenje mreže.

Ovaj holistički sagledan projekat ne samo da bi značajno smanjio aerozagađenje u gradu koji drži neslavno prvo mesto po zagađenju vazduha u Srbiji, već bi pokazao koliko se dekarbonizacija sektora daljinske energetike isplati, s obzirom da je studija za ovu toplanu pokazala da je  cena proizvodnje toplotne energije iz mazuta 50 evra po megavat-času, iz prirodnog komprimovanog gasa 46 evra po megav-času, a da bi iz t0plotne pumpe, sve sa uračunatom ratom za otplatu kredita iznosila 30 evra po megavat-času.