Životna sredina

Grupe za zaštitu okoline jedinstvene na protestu protiv MHE, zagađivanja u Srbiji

Grupe za zastitu okoline na protestu protiv MHE, zagadivanja

Slika: BGEN

Objavljeno

15.06.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

15.06.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Preko četrdeset organizacija za zaštitu životne sredine učestvovalo je na demonstracijama ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu protiv izgradnje termoelekrana na ugalj i sa zahtevom da se zabrani podizanje hidroelektrana derivacionog tipa, konkretno malih hidroelektrana (MHE).

Pokret koji nekoliko godina zahteva od vlasti u Srbiji da zabrani gradnju malih hidrocentrala dobio je podršku od Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je organizovala dva naučna skupa, kao i od više instituta i fakulteta, izjavio je dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić. Zaštitnici životne sredine pokušavaju da informišu javnost koliko je taj koncept katastrofalan, istakao je na protestu protiv MHE derivacionog tipa i zagađivanja i za očuvanje šuma.

Događaj pod geslom „Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja“ okupio je više od 40 grupa. Organizovala ga je inicijativa Odbranimo reke Stare planine (ORSP). Između ostalih, pridružili su se građani i organizacije koji se protive deforestaciji, kao i Savski nasip, kampanja protiv izgradnje u zoni nasipa na teritoriji Novog Beograda i njegovog korišćenja za saobraćaj motornih vozila.

Grupe za zastitu okoline protiv MHE, zagadjivanja
Slika: BGEN

Ristić je naveo da derivacione hidroelektrane proizvode „nepristojno malo energije“ i da remete ekosisteme „samo da bi pojedinci i interesne grupe bili još bogatiji“. Dekan je dodao da ima drugih načina za energetsku bezbednost.

Aktivisti i aktivistkinje traže od predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da ispune svoja obećanja i obustave izgradnju takvih objekata u zaštićenim područjima te da sastave komisiju u koju bi ušli nezavisni eksperti i nevladine organizacije.

Univerzitetski profesori, akademici i naučnici podržali su zahtev za zabranu malih hidrocentrala u Srbiji

„Dok čitav svet napušta proizvodnju energije iz uglja, naša država gradi dve termoelektrane na najprljaviju vrstu uglja. Lignit je prepun toksičnog arsena i žive, koji se direktno emituju u vazduh i za koje ne postoje filteri“, kazala je Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i podvukla da je vlada dozvolila fabrikama cementa da pale gume i otpadno ulje.

Dodala je da je Srbija „idealna“ za proizvodnju energije iz biomase. Potencijal solarne energije u zemlji je 30 odsto veći nego u Nemačkoj, ali taj resurs se uopšte ne razmatra, a s geotermalnim vodama situacija je slična, po njenim rečima.

Među govornicima koji predstavljaju akademsku zajednicu bili su i profesor Miomir Kostić sa Elektrotehničkog fakulteta i vanredni profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta. Đurđević je izrazio divljenje i podršku stanovnicima selâ koji brane svoje reke.

Đorđević: Vlada uopšte ne razmatra korišćenje solarne energije uprkos snažnom potencijalu

Aleksandar Jovanović Ćuta iz ORSP-a podsetio je da je vlada proglasila Staru planinu zaštićenim područjem, ali da je dozvolila investitorima da preusmere reke u cevi za male hidroelektrane. Ponovio je da će tamo biti uvedena „ekološka autonomija“ i istakao da građani imaju pravo da primenjuju zakon sve dok ga država bude ignorisala.

Građani imaju pravo da primenjuju zakon sve dok ga država bude ignorisala, izjavio je Aleksandar Jovanović Ćuta iz ORSP-a i rekao da će Stara planina postati „ekološka autonomija“

Male hidroelektrane moraju biti zabranjene svuda, a ne samo u zaštićenim područjima, izjavio je Jovanović i ostao pri stavu da mora da se preispita status postojećih postrojenja. ORSP obustavlja komunikaciju sa vlastima u Srbiji, a s njima može da razgovara samo ukoliko to RTS direktno prenosi, kazao je.

Bojan Simišić iz Eko straže, neformalne grupe koja se najviše bavi zagađenošću vazduha, izjavio je da Vlada Srbije relativizuje problem i zanemaruje smrtnost na duge staze. Fondovi za tu namenu su „razbijeni“, dok se pravi zagađivači ne diraju ili se čak podstiču, rekao je i ukazao na opseg energetskog siromaštva i požare na deponijama.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Severna Makedonija odlaže rok za prekid korišćenja uglja na 2030. godinu

28 јануара 2022 - Ministar Naser Nuredini je izjavio da će Severna Makedonija zatvoriti svoje dve termoelektrane na ugalj najkasnije 2030. godine

Slovenija pripremila uredbu kako bi odobrovoljila lokalne zajednice da prihvate gradnju vetroparkova

Slovenija pripremila uredbu da odobrovolji lokalne zajednice da prihvate gradnju vetroparkova

26 јануара 2022 - Svrha ovakvog rešenja je da se poveća društvena prihvatljivost vetroparkova i smanji uticaj pokreta "ne u mom dvorištu"

Energetska zajednica regionalni sistem garancije porekla struje

Energetska zajednica pravi regionalni sistem za garancije porekla struje

26 јануара 2022 - Sekretarijat Energetske zajednice je pokrenuo projekat za uvođenje integrisanog elektronskog sistema za garancije porekla kupljene struje

Albanija udesetostruciti kapacitet vetra, solara 2023

Albanija će udesetostručiti kapacitet iz vetra, solara do kraja 2023. godine

25 јануара 2022 - Operator prenosnog sistema Albanije OST veruje da će 2023. kapacitet solarnih i vetroelektrana vezanih na mrežu dostići 220,4 megavata