Životna sredina

Vazduh prekomerno zagađen u 14 srpskih gradova u 2019.

Vazduh-prekomerno-zagadjen-u-14-srpskih-gradova-SEPA

Slika: Pixabay

Objavljeno

08.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

U 14 gradova u Srbiji vazduh je prošle godine bio prekomerno zagađen, što je rast u odnosu na 2018. kada je to bio slučaj u deset gradova. Reč je o gradovima Beograd, Niš, Novi Sad, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Užice, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Subotica, Beočin.

Kako se navodi u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2019. godine, koji priprema Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), obrađeni rezultati merenja iz državne i lokalnih mreža stanica ukazuju da su postojala prekoračenja propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, u najvećem broju slučajeva, suspendovanih čestica PM2.5 i PM10.

U najvećem broj slučajeva uzrok zagađenja su suspendovane čestice PM10 i PM2.5 koje su najopasnije za ljudsko zdravlje

One se smatraju najopasnijim zagađivačima vazduha za zdravlje ljudi jer mogu da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok.

U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti na osnovu rezultata merenja utvrđuju se tri kategorije kvaliteta vazduha: prva kategorija – čist, druga kategorija – umereno zagađen i treća kategorija – prekomerno zagađen.

U Boru su prekoračene ciljne vrednosti teških metala arsena, kadmijuma i nikla

Tako je u Novom Sadu, Užicu, Požarevcu i Zaječaru vazduh bio prekomerno zagađen zbog prisustva čestica PM10, a u Pančevu i Beočinu zbog čestica PM2.5.

Glavni zagađivači su termoelektrane, individualna ložišta, drumski saobraćaj, industrija

Čestice PM2.5 i PM10 bile su uzrok prekomernog zagađenja vazduha u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Subotici, navodi se u izveštaju.

Sadržaj teških metala arsena, kadmijuma i nikla u suspendovanim česticama PM10 prekoračio je ciljne vrednosti u Boru.

Kako glavni emiteri zagađivača vazduha u 2019, u izveštaju su navedeni su proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama i toplanama, toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje, drumski saobraćaj, industrijska postrojenja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

kelag kelkos mhe kosovo vrhovni sud zatvaranje

Kelagu na Kosovu* naloženo da skine sa mreže tri MHE

20 октобра 2021 - Vrhovni sud Kosova doneo je odluku da tri elektrane u blizini sela Dečani moraju da prestanu da rade do konačne sudske odluke

Realnost energetske tranzicije proizvodnja fosilnih goriva raste 20 godina

Realnost energetske tranzicije: proizvodnja fosilnih goriva raste bar još 20 godina

20 октобра 2021 - Uprkos ciljevima iz Pariskog sporazuma i obećanjima o obaranju neto emisija na nulu, proizvodnja fosilnih goriva je na putanji rasta sve do 2040. godine

Tuzla dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

Tuzla će dekarbonizovati sistem daljinskog grejanja

20 октобра 2021 - Tuzla namerava da do 2040. spusti emisije iz grejanja na četiri odsto sadašnjeg obima putem desumporizacije, uvođenja obnovljivih izvora i širenja mreže

Beogradske elektrane rezidual toplani Zemunu

Beogradske elektrane: ne koristimo rezidual u toplani u Zemunu

19 октобра 2021 - Beogradske elektrane su demantovale da u toplani u Zemunu spaljuju rezidual i saopštile da taj pogon prelazit sa mazuta na čistiji izvor