Životna sredina

Vazduh prekomerno zagađen u 14 srpskih gradova u 2019.

Vazduh-prekomerno-zagadjen-u-14-srpskih-gradova-SEPA

Slika: Pixabay

Objavljeno

08.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.09.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

U 14 gradova u Srbiji vazduh je prošle godine bio prekomerno zagađen, što je rast u odnosu na 2018. kada je to bio slučaj u deset gradova. Reč je o gradovima Beograd, Niš, Novi Sad, Bor, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Užice, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Subotica, Beočin.

Kako se navodi u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2019. godine, koji priprema Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), obrađeni rezultati merenja iz državne i lokalnih mreža stanica ukazuju da su postojala prekoračenja propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti, u najvećem broju slučajeva, suspendovanih čestica PM2.5 i PM10.

U najvećem broj slučajeva uzrok zagađenja su suspendovane čestice PM10 i PM2.5 koje su najopasnije za ljudsko zdravlje

One se smatraju najopasnijim zagađivačima vazduha za zdravlje ljudi jer mogu da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok.

U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, polazeći od propisanih graničnih i tolerantnih vrednosti na osnovu rezultata merenja utvrđuju se tri kategorije kvaliteta vazduha: prva kategorija – čist, druga kategorija – umereno zagađen i treća kategorija – prekomerno zagađen.

U Boru su prekoračene ciljne vrednosti teških metala arsena, kadmijuma i nikla

Tako je u Novom Sadu, Užicu, Požarevcu i Zaječaru vazduh bio prekomerno zagađen zbog prisustva čestica PM10, a u Pančevu i Beočinu zbog čestica PM2.5.

Glavni zagađivači su termoelektrane, individualna ložišta, drumski saobraćaj, industrija

Čestice PM2.5 i PM10 bile su uzrok prekomernog zagađenja vazduha u Beogradu, Nišu, Smederevu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu i Subotici, navodi se u izveštaju.

Sadržaj teških metala arsena, kadmijuma i nikla u suspendovanim česticama PM10 prekoračio je ciljne vrednosti u Boru.

Kako glavni emiteri zagađivača vazduha u 2019, u izveštaju su navedeni su proizvodnja električne i toplotne energije u termoelektranama i toplanama, toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje, drumski saobraćaj, industrijska postrojenja.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Međunarodni dan biodiverziteta: Izgradnja zajedničke budućnosti za sav život planete

Međunarodni dan biodiverziteta: izgradnja zajedničke budućnosti za sve vrste na planeti

21 маја 2022 - Dostupnost vode, hrane, lekova, energije u potpunosti zavisi od zdravih i vitalnih ekosistema planete

Mladi imaju važnu ulogu u ostvarenju zelene tranzicije – nacionalne konsultacije za Stokholm+50

20 маја 2022 - Održane su nacionalne konsultacije za Stokholm +50 sa fokusom na mlade i njihovu ulogu u zaštiti životne sredine i klimatskoj akciji.

Vecina zemalja Zapadnog Balkana pravi prve konkretne poteze za oporezivanje CO2

Koje zemlje Zapadnog Balkana se pripremaju za uvođenje poreza na CO2

18 маја 2022 - Tako ubrzavaju dekarbonizaciju, ali i izbegavaju plaćanje prekogranične takse na CO2, čije je uvođenje za 2026. najavila EU

lokacije u Beogradu za odlaganje iskoriscenih baterija i sijalica

Spisak lokacija u Beogradu gde možete odložiti stare baterije i sijalice

17 маја 2022 - Lokacije na kojima se baterije i sijalice mogu odložiti su prava retkost u Srbiji, pa ovaj toksični otpad nesmetano završava u prirodi