Više mikroplastike u staklenim nego u plastičnim bocama, pokazala studija

Pića koja se prodaju u staklenim bocama, uključujući vodu, limunadu, vino i pivo, sadrže značajno više mikroplastike nego ona u plastičnim bocama, pokazuje najnovije istraživanje francuske agencije za bezbednost hrane ANSES. Rezultati ukazuju na to da kontaminacija potiče od boje sa metalnih čepova, a ne od same ambalaže.

Plastika je jedan od najprisutnijih materijala i koristi se gotovo u svemu od posuđa i odeće do medicinskih uređaja. Na kraju svog životnog veka, veći plastični predmeti se raspadaju na sve sitnije fragmente, koje nazivamo mikroplastika. Mikroplastiku čine fragmenti širine između jednog nanometra i pet milimetara. Ovako sitne čestice plastike pronađene su u svakom kutu planete, pa čak i u biljkama i organima ljudi, uključujući mozak.

Zbog svoje sveprisutnosti i štetnosti, mikroplastika je postala predmet brojnih istraživanja. Nedavno je francuska agencija za bezbednost hrane sprovela istraživanje prisustva mikroplastike u pićima koja se prodaju u Francuskoj i uticaja ambalaže na kontaminaciju pića.

U pivu je pronađeno najviše čestica mikroplastike, u vodi najmanje

Rezultati su iznenadili i same istraživače. Naime, jedan litar pića u staklenoj boci ima oko 100 čestica mikroplastike. Sa druge strane, količina ovih čestica pronađena u pićima zapakovanim u plastične boce ili u limenke je od pet do 50 puta manja.

Među testiranim napicima, pivo u staklenim flašama je imalo najviše mikroplastike po litru, oko 60 čestica. Na drugom mestu se našla limunada, sa 40, dok su ostali bezalkoholni napici imali oko 30 čestica po litru.

U vodi i vinu su zabeležene najniže koncentracije. Voda u staklenim bocama, gazirana i negazirana, ima oko 4,5 čestica po litru, a u plastičnim 1,6, pokazuje studija.

Mikroplastika u pićima potiče od farbe sa čepova

Naučnici su pokušali da utvrde poreklo mikroplastike pronađene u staklenim bocama i zaključili da ona najverovatnije potiče od farbe sa metalnih čepova. Mikroplastika pronađena u pićima uglavnom je bila iste boje i istog sastava kao boja na čepovima. Takođe, boja na ovim čepovima je imala sitne ogrebotine, nevidljive golim okom, koje su verovatno nastale usled trenja između čepova tokom njihovog skladištenja.

Kako bi potvrdili način kontaminacije pića u staklenim bocama i istražili mogućnost smanjenja nivoa mikroplastike, laboratorija je testirala različite metode čišćenja čepova. Naučnici su u očišćene staklene boce sipali filtriranu vodu, kako bi osigurali da u njoj nema mikroplastike. Zatim su na flaše stavljali različito tretirane čepove.

U prvom slučaju neočišćene, zatim čepove koji su produvani vazduhom i, u poslednjem slučaju, čepove isprane filtriranom vodom i alkoholom.

Dok je u vodi iz boca zatvorenih neočišćenim zatvaračima pronađeno u proseku 287 čestica po litru, taj broj se značajno smanjio, na 106, kada su zatvarači prethodno produvani vazduhom. Najmanje čestica je pronađeno u flašama na koje je stavljen čep ispran vodom i alkoholom.

Pošto ne postoji referentni nivo za potencijalno toksičnu količinu mikroplastike, ANSES je saopštio da nije moguće proceniti da li ovi podaci predstavljaju rizik po zdravlje. Međutim, proizvođači pića bi lako mogli da smanje količinu mikroplastike koja dolazi od zatvarača, promenom uslova njihovog skladištenja kako bi se izbeglo trenje, ili izmenom sastava boje koja se koristi na zatvaračima.