OIE

Elektrane na ugalj gube tržišnu bitku sa vetroparkovima i solarnim elektranama

res fondacija zagadjenje vazduha ugalj solar vetar

Objavljeno

04.12.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

04.12.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Zahvaljujući tržišnim prilikama, koje se ogledaju u padu troškova ulaganja u vetroparkove i solarne elektrane i padu cene proizvedene električne energije, obnovljivi izvori će istisnuti ugalj kao energent u regionu. Donosioci odluka mogu da uspore ili ubrzaju proces napuštanja uglja, ali velike su šanse da bez obzira na njihove poteze udeo uglja u energetskim sistemima regiona do 2030. bude mnogo manji nego sadašnjih 70 odsto. Neke projekcije kažu i samo 20 odsto.

Cena električne energije, kako se moglo čuti danas na skupu Balkanski vazduh – Između dve vatre, u organizaciji RES Fondacije, iz vetroparkova i solarnih elektrana je već sada konkurentna sa proizvodnjom u termoelektranama, a narednih godina nastaviće da pada do 40 evra po MWh satu, čemu neće moći da konkuriše nijedna druga prozvodnja. Subvencije za obnovljive izvore energije nisu potrebne, a na drugoj strani proizvodnja iz uglja biće pod sve većim pritiscima, koji se ogledaju pre svega u uvođenju takse na ugljen-dioksid (CO2).

Jasmina Trhulj: Rast obnovljvih izvora u regionu 91 odsto

res fondacija zagadjenje vazduha ugalj solar vetar trhulj

Jasmina Trhulj, šefica Odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice, izjavila je da su članice potpisale Sofijsku deklaraciju čime su se obavezale da rade na dostizanju cilja da 2050. budu klimatski neutralne, kao i da ukinu subvencije, koje su u poslednjih pet godina dostigle dve milijarde evra.

U situaciji kada se 70 odsto električne energije dobija iz uglja i 70% emisija dolazi iz sektora proizvodnje električne energije, glavna mera da se ovaj cilj dostigne je dekarbonizacija koja se ogleda u prestanku korišćenja uglja, navela je ona.

Obnovljivi izvori će izgurati ugalj iz igre

Studija Sekretarijata pokazala je da je uvođenje takse na emisije CO2 i integracija tržišta električne energije najbolji način da se obavi dekarbonizacija.

“Instalirani kapacitete za obnovljive izvore u poslednjih godinu dana povećani su 91 odsto, što govori da će tržište izgurati termoelektrane iz igre”, istakla je ona.

Očekuje se da TE Pljevlja prestane sa radom do kraja godine

Primena EU Direktive o velikim ložištima, kako je rečeno, već predstavlja neku vrstu takse na emisije CO2 jer zahteva investicije da bi termoelektrane mogle da nastave da rade.

“Primena Direktive već donosi prestanak korišćenja uglja u region, a prvi primer je Termoelektrana Pljevlja u Crnoj Gori koja će prestati da radi krajem godine”, istakla je ona.


Matković: Moguće je zatvoriti sve termoelektrane do 2030.

Vlatka Matković, iz organizacije Health & Environment Alliance (HEAL), navela je podatak da 16 termoelektrana u regionu izaziva godišnje 3.900 preuranjenih smrti, 8.500 slučajeva bronhitisa i jedan milion izgubljenih radnih dana.

“Šteta po ljudsko zdravlje je 11 milijardi evra, pa bi u definisanju budućih mera trebalo uključiti zdravlje ljudi, a ne samo ekonomsku dobit, i to manjeg broja ljudi”, poručila je ona.

On je poručila da je moguće i da je potrebno da do 2030. termoelektrane budu zatvorene. 


Maja Turković: Srbija do 2030. može da smanji udeo uglja na 20 odsto

res fondacija zagadjenje vazduha ugalj solar vetar turkovic

Zatvaranje termoelektrana u regionu, prema rečima Maje Turković, ekspertkinje za elektro-energetske sisteme i ekonomiju obnovljivih izvora energije, zavisi od toga kada će region morati da plaća taksu na CO2, što će smanjiti konkuretnost robe proizvedene u Srbiji i njenu atraktivnost za strana ulaganja.

Tehnologija je napredovala, pa vetroparkovi i solarne elektrane proizvode električnu energiju sa nivelisanim troškovima proizvodnje koji su ispod tržišne cene i značajno su manji od marginalnih troškova proizvodnje iz termoelektrana, navela je ona.

Energija iz solara i vetra je već sada jeftinija od proizvodnje iz uglja

Kada je reč o cenama, Turković je navela nekoliko podataka koji oslikavaju kave su tendencije. Tako je nedavno najveća bugarska termoelektrana od države tražila cenu od 69 evra po MWh da bi bila na nuli, a cene koštanja MWh iz vetra naredih godina trebalo bi da padnu ispod 45 evra, a kod solara ispod 40 evra, i to će teško moći da pobede druge tehnologije. U slučaju uvođenja takse na CO2 cena energije iz uglja u Srbiji bila bi oko 70-75 evra.

“Srbija u narednih narednih nekoliko godina može da instalira vetroelektrane snage nekoliko stotina megavata, i to bez subvencija, investicija u prenosnu mrežu, bez troška za građane i državu, jer su ti projekti spremni”, navela je ona.

Spremni su projekti za vetroelektrane koji ne zahtevaju subvencije

Ako želi brze rezultate i kod solara mora da dozvoli gradnju na državnoj zemlji, posle čega bi u roku od deset godina mogle da se instaliraju elektrane snage oko 1 GW.

“Do 2030. Srbija može da smanji udeo uglja u proizvodnji energije na 20 odsto”, rekla je ona.

I ako zemlje regiona ne budu radile ništa udeo OIE će rasti jer tržište čini svoje.

“Promene dolaze, optimista sam, ne možemo to da zaustavimo”, uverena je Turković, koja je dodala da je tržište mnogo jača sila nego što regionalni donosioci odluka mogu da pretpostave.


Redl: Povezivanje tržišta smanjuje potrebe za balansiranjem

Kao rešenje za balansiranje sistema sa značajnim učešćem obnovljivih izvora, Christian Redl, iz think-thanka Agora Energiewende, naveo je povezivanje energetskih sistema i razvoj tržišta.

“Dobra stvar je da vetar ne duva svuda u isto vreme, i obrnuto, i što je veći sistem fluktuacije su manje. To je jasno i na nivou dve susedne zemlje, a posebno na nivou Evrope, što smanjuje potrebe za balansiranjem i do 50 odsto”, naveo je on, i dodao da se slične koristi mogu dobiti i povezivanjem energetskih sistema Zapadnog Balkana.


Kovačević: Pritisak na kompanije poput Elektroprivrede Srbije biće sve veći

res fondacija zagadjenje vazduha ugalj solar vetar kovacevic

I Aleksandar Kovačević, viši gostujući istraživač sa Oksfordskog instituta za studije energetike, smatra da uprkos svemu postoje svi uslovi da se u narednih deset godina u Srbiji stvori jedan uredan hibridan sistem obnovljivih izvora energije, koji će garantovati snabdevanje i izvoz u zemlje koje nemaju mogućnost da proizvode vršnu energiju.

Tržišna vrednost termoelektrana je samo nekoliko procenata one koja je zvanična

On je naveo da energetske kompanije u regionu, koje zasnivaju proizvodnju na uglju, posluju bez problema, ali to je samo privid. Tržišna vrednost njihovih termoelektrana je veoma niska, oko pet odsto one koja se zvanično pominje, što su pokazali primeri iz susednih zemalja kada su elektrane izašle na tržište.

Pitanje o taksi na CO2, koji bi uvela EU, je, kako je naveo, pitanje kako će se formirati cena energije iz lignita.

Uticaj takse na CO2 zavisiće od cene energije

“Ako ta cena bude niska, odnosno ako ne uključuje eksterne troškove, kao što je trošak po ljudsko zdravlje, moguće je da izvoz ostane isti, ili neznatno manji”, dodao je on.

Kovačević smatra da održivost uglja zavisi od fizičke održivosti ovih kompanija da kopaju ugalj i prozvode energiju, ali je jasno da pritisci na firme poput Elektroprivrede Srbije rastu, i da se neizvesnost u njihovom poslovanju povećava.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Obnovljivi izvori energije u daljinskoj energetici

Obnovljivi izvori energije dobijaju sve važniju ulogu u daljinskoj energetici u Srbiji

12 April 2021 - Vlada Srbije planira da uz EBRD-ovu podršku iskoristi potencijal obnovljivih izvora u daljinskom grejanju, posebno sa solarnim termalnim sistemima

Ovako domacinstvima odobravane subvencije za energetsku efikasnost

Ovako će domaćinstvima biti odobravane subvencije za energetsku efikasnost

12 April 2021 - Opštine i gradovi i firme će se prijavljivati za učešće u programu za subvencije za energetsku efikasnost i zamenu peći u domaćinstvima

Geo power zagocha na leto pocinje gradnju druge geotermalne elektrane u Hrvatskoj 

Geo Power Zagocha na leto počinje gradnju druge geotermalne elektrane u Hrvatskoj 

08 April 2021 - U opštini Čađavica u Virovitičko-podravskoj županiji započeće gradnja elektrane snage 20 MW u koju će biti investiran 71 million evra.

Turska Kipar Severna Makedonija 2020 rast zelene energije

Turska, Kipar, Severna Makedonija imali 2020. odličan rast kapaciteta zelene energije

08 April 2021 - Prošle godine je rast kapaciteta elektrana na obnovljive izvore u svetu iznosio 261 megavat, 45,1 odsto više nego 2019. godine, a predvode ga solar i vetar