UNECE Globalno partnerstvo za vodu radionica rodna ravnopravnost sliv reke Drine 23.jun 2021.
Životna sredina

ČIST VAZDUH ZA SVE – Kako zagađenje vazduha šteti ljudskom zdravlju?

vazduh-SZO-Balkan

Slika: Balkan Green Energy News

Objavljeno

07.12.2020.

Država

Komentari

2 Comments

Podeli

Objavljeno

07.12.2020.

Država

Komentari

2 Comments

Podeli

Zagađenje u vazduhu koji udišemo može dovesti do raznih ozbiljnih posledica po zdravlje, od respiratornih oboljenja, preko bolesti srca, do moždanog udara. Ovaj “tihi ubica,” upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO), odgovoran je za oko sedam miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje, uglavnom u zemljama u razvoju. Smanjenje zagađenja vazduha pomaže da se spreče oboljenja i preuranjeni smrtni slučajevi, ali i da se indirektno obezbedi ekonomska stabilnost i zaštiti životna sredina, kažu u organizaciji Health and Environment Alliance (HEAL).

Svet je 7. septembra po prvi put obeležio Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo, pod sloganom Čist vazduh za sve. Na taj dan Balkan Green Energy News je tekstom ČIST VAZDUH ZA SVE – Lekcija o glavnim zagađivačima vazduha započeo seriju tekstova sa ciljem  da demistifikuje temu zagađenja vazduha i pruži korisne i relevantne informacije o temi sa rastućim značajem. Tema drugog teksta bili su izvori zagađenja, a ovaj, treći po redu, bavi se time kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje ljudi.

Zagađivači iz vazduha ulaze u ljudski organizam kroz respiratorni sistem i pluća, a neki od njih dopiru i do krvotoka, odakle stižu do drugih unutrašnjih organa i oštećuju ih.

Dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može izazvati ili pogoršati ishemijsku (koronarnu) bolest srca, moždani udar, karcinom pluća, kao i respiratorna oboljenja poput astme i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Ona takođe slabi imuni sistem i smanjuje otpornost na infekcije.

Aerozagađenje povećava i rizik od upale pluća i odgovorno je za smrt skoro million dece mlađe od pet godina svake godine. Deca i stari, kao i ljudi sa postojećim oboljenjima, podložniji su negativnim efektima zagađenja vazduha nego druge kategorije stanovništva.

Prema podacima SZO, zagađenje vazduha je uzrok 25%, ili 2,4 miliona, svih smrtnih slučajeva od bolesti srca u svetu, kao i 24% (1,4 miliona) svih smrtnih slučajeva izazvanih moždanim udarom i 43% (1,8 miliona) svih smrtnih slučajeva od plućnih bolesti i raka pluća.

Čak i kratkotrajna izloženost aerozagađenju može biti kobna

Kratkotrajna izloženost aerozagađenju, na primer kod privremenih skokova nivoa zagađenja, može izazvati napade astme i akutni bronhitis, povećati rizik od respiratornih infekcija, i dovesti do infarkta ili aritmije kod ljudi sa srčanim oboljenjima. Neke studije pokazuju da se u periodima povećanog zagađenja vazduha povećava broj prijema u bolnicu ljudi sa kardiovaskularnim i respiratornim bolestima.

I zdrave osobe mogu osetiti prolazne posledice kratkotrajnog izlaganja aerozagađenju, poput kašlja i gubitka daha, kao i iritacije očiju, nosa i grla.

Zagađenje vazduha u domaćinstvima (unutrašnje zagađenje) ubije 3,8 miliona ljudi godišnje, uglavnom u zemljama u razvoju

Ljudi mogu biti izloženi aerozagađenju kada se nalaze napolju (ambijentalno ili spoljašnje zagađenje), ali mnogi udišu zagađen vazduh u zatvorenom prostoru (unutrašnje zagađenje), u domaćinstvima gde se za grejanje i kuvanje koriste čvrsta goriva, životinjski izmet i drugi zagađivači. Ovakvoj vrsti zagađenja izloženo je oko tri milijarde ljudi širom sveta, navodi SZO.

Od ukupno sedam miliona prevremenih smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha tokom 2016. godine, čak 3,8 miliona je izazvano unutrašnjim zagađenjem, uglavnom u zemljama u razvoju. Ovoj vrsti zagađenja naročito su izložene žene i mala deca, koji provode najviše vremena u blizini kućnog ognjišta, navodi SZO.

Oko 4,2 miliona prevremenih smrtnih slučajeva godišnje pripisuje se ambijentalnom (spoljašnjem) zagađenju vazduha

Istovremeno, spoljašnje zagađenje, čiji su glavni izvori goriva za grejanje i kuvanje u stambenim objektima, saobraćaj (vozila), proizvodnja električne energije, poljoprivreda, spaljivanje otpada i industrija, izazvalo je prevremenu smrt 4,2 miliona ljudi, od čega 91% u zemljama u razvoju. Glavni zagađivač u ovim slučajevima bile su sitne suspendovane čestice (PM2,5), koje izazivaju kardiovaskularne i respiratorne bolesti, kao i razne vrste karcinoma.

Suspendovane čestice (PM) su najveća pretnja po zdravlje ljudi

Suspendovane čestice (PM) smatraju se najopasnijim zagađivačem kada je u pitanju ljudsko zdravlje. Čestice prečnika do 2,5 mikrometara (PM2,5) su posebno opasne jer zahvaljujući svojoj veličini mogu dospeti u krvotok i izazavati kardiovaskularne i cerebrovaskularne probleme. Suspendovane čestice takođe povećavaju mortalitet, posebno kod kardiovaskularnih oboljenja. Prema podacima SZO, mortalitet odraslih se povećava za 6% sa svakih dodatnih 10 µg/m3 čestica PM2.5 u vazduhu.

Troposferski ozon (O3), koji se javlja pri površini zemlje i koji se još naziva i “loš ozon,” može izazvati sužavanje disajnih puteva i tako otežati respiratornom sistemu da telu obezbeđuje kiseonik. Troposferski ozon takođe može dovesti do pogoršanja respiratornih oboljenja poput bronhitisa i astme, izazvati oštećenje pluća, sviranje i bol u grudima, sušenja grla, glavobolju i mučninu, smanjiti otpornost organizma na infekcije, i dovesti do povećanog zamora.

Međe glavne zagađivače štetne po ljudsko zdravlje spada i sumpor-dioksid (SO2), koji može izazvati slabost, kašalj, bronhitis, i slabljenje funkcije pluća, ali i pogoršati postojeća respiratorna i kardiovaskularna oboljenja. Tu su i azotni oksidi (NOx), koji izazivaju respiratorna oboljenja, ali i karcinome.

Broj prevremenih smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha u Evropi procenjuje se na oko 400.000 godišnje

U Evropi zagađenje vazduha izazove oko 400.000 prevremenih smrtnih slučajeva, procenjuje Evropska agencija za životnu sredinu. Tokom 2018. godine u 41 evropskoj zemlji bilo je 417.000 prevremenih smrtnih slučajeva koji se pripisuju suspendovanim česticama PM2,5, ozonu i azot dioksidu (NO2) u vazduhu, od čega 379.000 u 28 članica Evropske unije (EU), navodi se u najnovijem izveštaju agencije o kvalitetu vazduha u Evropi.

Uprkos tome što je alarmantan, ovaj broj zapravo predstavlja poboljšanje u odnosu na 2009. godinu, a rezultat je politika i mera za smanjenje zagađenja sprovedenih u Evropi u poslednjih desetak godina, navodi agencija. Međutim, u izveštaju se takođe navodi da je oko tri četvrtine gradske populacije u EU i dalje izloženo prekomernom zagađenju vazduha prema standardima koje preporučuje SZO.


9 od 10 ljudi na svetu udiše zagađen vazduh prema standardima SZO

Kako procenjuje SZO, 9 od 10 stanovnika planete živi na mestima gde spoljašnje aerozagađenje prelazi nivo preporučen od strane SZO. Organizacija preporučuje srednju godišnju graničnu vrednost od 10μg/m3 za PM2.5, dok obavezna granična vrednost u EU iznosi 20μg/m3. Prema poslednjim dostupnim podacima (za 2016. ili 2017. godinu) koncentracije PM2,5 u nekoliko zemalja Balkana su bile iznad 20μg/m3.


U 19 gradova Balkana skoro 5.000 ljudi godišnje prevremeno umre zbog aerozagađenja

Negativni efekti aerozagađenja su posebno izraženi u zemljama Zapadnog Balkana zbog njihove zavisnosti od sagorevanja fosilnih goriva u proizvodnji električne energije i grejanju stambenih objekata, kao i zbog zastarelih vozila i mašina u sektoru saobraćaja, građevinarstva i poljoprivrede, navodi HEAL.

Zagađenje vazduha je direktno odgovorno za jedan od pet prevremenih smrtnih slučajeva u 19 gradova Zapadnog Balkana obuhvaćenih izveštajem koji je pripremio Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP – United Nations Environment Program). Rezultati istraživanja pokazuju da je ukupan broj prevremenih smrtnih slučajeva koji se direktno mogu pripisati zagađenju vazduha u 19 gradova regiona skoro 5.000 godišnje.

Kako bi se rešio problem aerozagađenja, HEAL preporučuje zemljama Zapadnog Balkana da ojačaju međusektorsku saradnju, budući da javne institucije zadužene za brigu o životnoj sredini, zdravlju, finansijama i energetici ne sarađuju, već zakonski okvir definišu vođene znanjima i praksama isključivo u svom sektoru. Ova organizacija takođe poziva zemlje da poboljšaju regionalnu saradnju, što će povećati šanse u sprovođenju suštinskih reformi i time smanjiti posledice po životnu sredinu i zdravlje građana.

HEAL takođe smatra da treba povećati transparentnost rada javnih institucija, čime bi se osiguralo učešće svih zainteresovanih strana u kreiranju politika i budžeta.

“Neophodno je povećanje učešća naučne zajednice u procesima donošenja odluka od značaja za građane ovog regiona, pri čemu se šefovima država savetuje da budućnost Zapadnog Balkana kreiraju na osnovu novih naučnih saznanja i time zaustave primenu zastarelih i neefikasnih praksi u oblasti zaštite zdravlja građana i životne sredine,” kaže Srđan Kukolj, savetnik za zdravlje i energetiku za Balkan u organiziciji HEAL.

COVID-19 i aerozagađenje: još se ne može govoriti o uzročno-posledičnim vezama

Zagađenje vazduha povećava rizik od mnogih bolesti koje, s druge strane, predstavljaju povećan rizik od teškog ishoda kod oboljenja COVID-19, a studije koje su do sada sporvedene pokazale su korelaciju između zagađenja vazduha i smrtnih ishoda kod COVID-19. Međutim, odgovarajuće epidemiološke studije koje bi utvrdile da li aerozagađenje zaista utiče na smrtnost kod oboljenja COVID-19 su još uvek u toku, pa je stoga još rano govoriti o uzročno-posledičnim vezama.

Sa druge strane, mere protiv širenja virusa tokom proleća ove godine dovele do značajnog smanjenja emisija zagađivača vazduha, naročito u sabraćaju zbog ograničenja kretanja i smanjenog obima putovanja, navodi Evropska agencija za životnu sredinu. Međutim, agencija još uvek ne raspolaže procenama koliki je potencijalni pozitivan uticaj čistijeg vazduha na zdravlje ljudi ove godine, navodi se u saopštenju.

Komentara: (2)

MarijaBgd / 07.12.2020.

Sve ste tacno napisali.Godinama mucim muku sa asmom i jako tesko disem na jesen kad krene grejanje, pogotovo u kraju gde ja zivim,jer se vecina greje na cumur.Ne moze da se dise a i gleda,samo sivilo.Prosle jeseni sam kupila ruski preciscivac vazduha,nista specijalan na oko,kao mala klima,ali radi posao.Ne otvaram prozore,ne gasim aparat,spasila sam se.

Ribar / 14.12.2020.

Govoriti o čistom vazduhu a ne pominjati pušenje kao zagađivača, samo je sprdnja!

Unesite vaš komentar

Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

10 mesta Srbiji vazduh zagadeniji najzagadenijim gradovima u EU

10 lokacija u Srbiji ima zagađeniji vazduh nego najzagađeniji gradovi u EU

11 June 2021 - Nivo čestica PM2.5 u Valjevu je 2020. bio 44,1 mikrogram po kubiku, a najzagađeniji u EU bio je Novi Sonč u Poljskoj, sa 27,3 mikrograma

juzna morava male hidroelektrane doljevac

Tri male hidroelektrane gradiće se na Južnoj Moravi kod Doljevca

10 June 2021 - Iako zemlje u regionu, ali i mnoge opštine u Srbiji stopiraju MHE, u toku je javni uvid u planove za gradnju elektrana u doljevačkim selima.

Registracija vozila u Srbiji bice moguca bez DPF filtera i katalizatora – zagadjivaci vazduha ostaju na ulicama

Registracija vozila u Srbiji i dalje bez DPF filtera i katalizatora – zagađivači vazduha ostaju na ulicama

10 June 2021 - Vozila bez uređaja koji smanjuju štetne emisije trebalo je od 5. jula da izgube mogućnost registracije, ali strožija pravila su odložena.

UNECE radionica rodna dimenzija sliv reke Drine 23.jun 2021.

Uloga žena u održivom upravljanju prirodnim resursima u slivu reke Drine – registruj se za radionicu

10 June 2021 - 23. juna održava se onlajn radionica "Rodna dimenzija u održivom upravljanju prirodnim resursima kroz neksus pristup u slivu reke Drine". Registruj se i uključi.